Struktura društva

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz biologije, sociologije, psihologije ,filozofije , ekologije, fizike, geografije, Istorije i hemije.


Sociologija je nauka o društvu. Sredinom 19. veka njene temelje postavili su Kont, Spenser i Marks. Sociologija postaje moderna krajem prošlog i početkom ovog veka na osnovu dela Dirkema i Vebera. Predmet naučnog istraživanja su društvene pojave, društveni odnosti kao i društvena suština bez obzira da li su ekonomski, pravni ili drugi odnosi. Pod suštinom društvenih odnosa podrazumevamo čovekovu pripadnost određenoj grupi (porodica, preduzeće).

Sociologija je nauka koja proučava društvo, njegovu strukturu, funkcionisanje i zakone razvoja društva. Sociologiju interesuje odstupanje, slučajnost i ostatak. Pojedinačna odstupanja pokazuju da se u društvu ne dogadja sve nužno. Ona pretpostavlja objektivno postojanje slučajnosti, shvata čoveka kao relativno slobodno, aktivno i samoodredjujuće biće koje samo stvara svoju istoriju i utiče na prirodne uslove svoje sredine. Društveno kretanje se ne može predvideti, mogu se samo predvideti tendencije kretanja.

Društveni život ljudi neposredno se odvija u društvenim grupama, a tek posredstvom njih u svim ostalim kolektivnim tvorevinama. Da bi ljudi uopšte mogli da žive prinuđeni su da se povezuju u raznovrsne grupe, a sve te grupe se međusobno dalje povezuju u jednu veliku i relativnu samodovoljnu grupu - ljudsko društvo. Dakle, društvene grupe su medij koji spaja pojedinca i globalno društvo. Svojim delovanjem one formiraju pojedine segmente društva i ugrađene su u sve podsisteme društvenog sistema, počev od ljudske reprodukcije, preko ekonomije do politike i kulture. Istovremeno, one svojim životnim delovanjem povezuju sve podsisteme u globalni društveni sistem....

Sadržaj :

1 UVOD 3
1.1 Nastanak ljudskog društva 5
1.2 Društvena struktura 6
1.3 Društvena osnova 7
1.4 Oblici društvenog života 7
1.5 Elementi pravno-političke strukture društva 8
1.6 Ogis Kont – utemeljivač sociologije 9
1.7 Karl Marks i Fridrih Engels 9
1.8 Herbet Spenser 9
1.9 Emil Dirkem 10
1.10 Georg Zimel 11
1.11 Talkot Parsons 11
1.12 Žorž Gurvič 12
1.13 Marksistički orijentisani sociolozi 12
2 ZAKLJUČAK 14
3 LITERATURA 15