Struktura i organizacija društva

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Iz istorije socijalne misli se može uočiti da je pojam društva shvatan i određivan na različite načine. Nekada je pojam izjednačavan sa pojmom države odnosno državne zajednice kao što je na primer, polis ili neki drugi oblik u kasnijoj istoriji. Kasnije pojam društva je vezivan za božansko ustrojstvo ovozemaljskih bića ili za neke činioce idealnog karaktera.
Prema nekim teorijama društvo je prost zbir pojedinaca odnosno zbir psihičkih individualnosti a prema nekima društvo je harmonična celina velikog broja funkcija ili neka vrsta nadorganizma za koji važe zakonitosti iz organske prirode. U drugim slučajevima društvo je strukturalni globalni sistem ili sistem malih društvenih grupa itd.
Sa sociološkog stanovišta društvo je veoma apstraktan i kompleksan pojam. On se ne može redukovati na jednostavan zbir pojedinaca, društvenih grupa i institucija. Isto tako, on se ne može redukovati na pojam tzv. društvenog sistema a pogotovo se ne može redukovati na pojam društveno – političkog sistema jer društveni sistem se odnosi na regulisanje određene zajednice dok pojam društva je znatno složeniji i širi. Neopravdano je, takođe izjednačavati pojam društva sa demografskim pojmom stanovništvo, jer kategorija stanovništvo obuhvata ljude koji žive na određenom prostoru. Reč je o kategoriji koju izučava demografija, kao posebna naučna disciplina čije rezultate, razume se koristi i sociologija. Da bi sociologija osvetlila društvo kao širi pojam, ona mora da se bavi i drugim njegovim dimenzijama, jer pojam društva podrazumeva kompleksnost procesa i odnosa, društvenih interakcija najrazličitije vrste između različitih društvenih raliteta.
Do određenja društva se ne može doći van ljudskih međusobno povezanih delatnosti, kao što su: materijalno – proizvodna delatnost, duhovno – proizvodna, organizaciona i dr.
Društvo je u suštini proizvod uzajamne delatnosti ljudi....

Pojam strukture društva

Termin „struktura" je latinskog porekla i znači: građa, sastav, unutrašnji sklop. Može se reći da je struktura manje-više stabilan sistem odnosa između elemenata određene celine koju karakteriše relativno trajna kohezija njenih elemenata i koja ima svoje karakteristike po kojima se razlikuje od drugih celina (struktura). Dakle, kad kažemo „struktura" mislimo na:
- određenu relativno stabilnu celinu odnosa,
- njene sastavne elemente i njihove bitne karakteristike i
- međusobne veze i odnose tih elemenata.
Međutim, sporovi među teoretičarima ne nastaju povodom toga da je struktura određena celina povezanih elemenata, već nastaju pri odgovoru na druga pitanja, kao: koje su karakteristike celine o kojoj je reč, u čemu se ona razlikuje od drugih celina, koji su sastavni elementi te celine, kakve su karakteristike tih elemenata, kako su ti elementi međusobno povezani i dr.
Osnovni element društva, odnosno mikrosocijalni segment društvene strukture je čovek. Ali, kad kažemo „elemenat društvene strukture", mi ne mislimo na čoveka, jer se on podrazumeva, ili na mehanički zbir ljudi, već na celinu odnosa i procesa koji se uspostavljaju s obzirom na karakter društvene delatnosti koju ljudi obavljaju i s obzirom na karakter ukupnog života ljudi. Na primer, kad kažemo „ekonomska sfera društva", mi smo pomenuli jedan od elemenata društvene strukture. Reč je o celini odnosa i procesa koji se uspostavljaju u jednoj od oblasti društvenog života pod uticajem ekonomske, a ne neke druge društvene delatnosti. Dakle, u obavljanju raznovrsnih društvenih delatnosti na bazi određenih potreba i interesa, ljudi se povezuju u razne i šire oblike društvenog organizovanja i grupisanja, pa i šire sisteme, zavisno od karaktera društvenih delatnosti, stvarajući tako makrostrukturu društva....

S A D R Ž A J

UVOD 3
1 Struktura i organizacija društva 4
1.1 Struktura društva 4
1.1.1 Pojam strukture društva 4
1.1.2 Tehno – ekonomska struktura društva 5
1.1.3 Socijalna struktura društva 8
1.1.4 Politička struktura društva 11
1.2 Organizacija društva 12
1.2.1 Horda 12
1.2.2 Rod 12
1.2.3 Pleme 13
1.2.4 Narod 13
1.2.5 Nacija 14
ZAKLJUČAK 16
LITERATURA 17