Stidljivo dete

Stidljivost se često tretira kao kombinacija straha, prividne (ne)zainteresovanosti za okolinu, povučenost u sopstveni svet... Govor stidljivih osoba (ima ih i odraslih, ne samo dece) je tih, spor, kolebljiv, ponekad drhtav. Kod sasvim male dece, u uzrastu do tri godine, manifestuje se kao spuštanje pogleda, sisanje prsta, odbijanje komunikacije. Stidljivost može da bude deo detetovog karaktera, nasledni faktor, prolazna faza u njegovom odrastanju... Češća je kod dece koja su jedinci, koja su od rođenja navikla da su u centru pažnje odraslih. U vršnjačkom okruženju ona postaju zbunjena, jer tu važe drugačija pravila ponašanja. Potrebno im je vreme da savladaju veštinu komuniciranja sa vršnjacima. Sa druge strane, stidljivo ili povučeno dete biće omiljeno kod nastavnika u školi. Ono ne “pravi” nestašluke, odbija rizike, niko ne mora da ga opominje da bude poslušno ili mirno na času. Međutim, stidljivost se u današnjem društvu sve više prepoznaje kao mana, tačnije - nedostatak upornosti, ambicija... i svih onih za uspeh neophodnih sposobnosti.

Roditeljima se uvek preporučuje da ne insistiraju da dete bude odraz njihovih sopstvenih ambicija, da budu svesni njegovih mogućnosti i da ga samo usmeravaju uz blago podsticanje. Međutim, odrediti granicu između detetove prirode, tj. tolerancije na njegovu prirodu i onoga što treba da usmeravate je veoma teško. Odnosno, ukoliko vaše dete u predškolskom uzrastu izbegava drugu decu ili teško sklapa poznanstva, to još uvek nije pouzdan znak stidljivosti. Sa prvom socijalizacijom (za neku decu je to vrtić, a za neku osnovna škola) ova će se osobina promeniti. Naime, kada uspe da se navikne na svoj vrtić ili školu, ono će moći uspešno da kontaktira u svom okruženju, a njegova stidljivost više neće postojati kao problem.

Prema istraživanjima, svaka druga osoba u svetu je stidljiva. Osim što ta karakteristika koči ostvarivanje društvenog i profesionalnog uspeha, negativno utiče i na ljubavni život. Jedno američko istraživanje pokazalo je da je strah od smrti i bolesti tek na šestom mestu ljudskih strahova. Niže na lestvici nalaze se i strah od insekata i od visine, dok je na počasnom prvom mestu strah od držanja govora u javnosti. Neki od ispitanika izjavili su da bi radije umrli nego održali govor pred grupom nepoznatih ljudi. Iako se lestvica strahova menja prilikom suočavanja sa bolešću i smrću, ovo istraživanje upozorava na sve veći problem - stidljivosti.

Studije pokazuju da je svaka druga osoba sramežljiva, ali mi to primećujemo tek kod svake pete. Neki, dakle, vrlo uspešno prikrivaju svoj strah. Možda stidljivost dosad niste smatrali ozbiljnim problemom i ne razumete čemu toliko buke oko malo crvenila i zamuckivanja.Većinu strahova možemo da prebrodimo. Ako se plašimo leta avionom, možemo putovati vozom ili brodom; ako se bojimo visine, možemo da živimo u prizemlju... Sramežljivost podrazumeva strah od socijalnih kontakata, što predstavlja posebnu prepreku jer su ljudi u svojoj srži socijalna bića i za preživljavanje, zadovoljenje potreba i očuvanje zdravog razuma preko im je potrebna interakcija sa drugima. Stidljivi su uveliko hendikepirani u tom smislu, tako da se njihovi problemi kreću od loših rezultata u školi i na poslu, preko siromašnog društvenog života pa sve do opasnih stanja depresije i usamljenosti.

Nije teško prepoznati stidljivo dete: povučeno je, izbegava direktan pogled, ćutljivo je ili kratko odgovara na pitanja, redovno uz spuštanje pogleda. Kada govori, često zamuckuje ili potpuno gubi glas, a vrlo retko prva započinje razgovor. Teško se odlučuje da pita i traži informaciju ili pomoć, pa čak i od dobrih prijatelja ili porodice, a problem joj predstavlja čak i da zatraži zdravstvenu pomoć. Naime, sramežljiva deca ne vole da idu kod lekara, a ako ga i posete, često ne otkrivaju sve svoje probleme. Međutim, neki se smatraju sramežljivima iako ih društvo tako ne percipira. Reč je o razlici između javne i privatne stidljivosti. Osobe koje njihovi sagovornici etiketiraju kao sramežljive na temelju crvenila, zamuckivanja, ćutljivosti i sličnog, javno su stidljive. Iako se takvima percipira tek petina ljudi, prema istraživanjima svaka druga osoba je sramežljiva. Privatno sramežljive osobe ne pokazuju znakove javne stidjivosti, ali one u socijalnim interakcijama doživljavaju snažne fiziološke reakcije kao što su ubrzano lupanje srca, sušenje grla, grčevi u želucu, kao i emotivne posledice nemira, brige i razočaranja svojim postupcima. Najbolji primer privatno stidljive osobe je poznata glumica Merilin Monro, koja je imala velikih problema u socijalnim interakcijama, ali nikada to nije pokazivala obasjana svetlima reflektora. U Americi je pod vođstvom psihologa Filipa Kimbarda otvorena i prva Klinika za sramežljivost, što potvrđuje ozbiljnost tog problema. Brojna istraživanja dala su zanimljive podatke o razvoju stidljivosti, načinima na koji je moguće smanjiti to osećanje ili ga u potpunosti ukloniti, ali i razlikama u sramežljivosti među ljudima različitog životnog doba, pola i različitih kultura. Utvrđeno je da 20 % ljudi ima genetsku predispoziciju za razvoj stidljivosti, koju je pravilnim vaspitanjem ipak moguće izbeći. Procenjuje se da je genetsko nasleđe uzrok sramežljivosti svake treće sramežljive osobe, a dokazano je i da one češće imaju stidljive roditelje, bake i dede.

Nastanak i sprečavanje razvoja stidljivosti

Genetsko nasleđe može da donese samo sklonost sramežljivosti; ona se u najvećoj meri razvija pod uticajem okoline, na primer učenjem po modelu od roditelja. Tako deca stidljivih roditelja imaju male šanse da se oslobode „porodične kletve“ jer im roditelji ne mogu pomoći u savladavanju tog problema s obzirom na to da se i sami bore sa njim. Istraživanja su pokazala da se sramežljivost najčešće razvija kod dece koja nemaju dobru komunikaciju sa vršnjacima, kod onih mališana koji su izrazito nadareni i one dece koja su zrelija od vršnjaka, kod jedinaca, zatim kod dece koja žive u slabo nastanjenim ili opasnim urbanim sredinama, kao i kod slabo razvijenih dečaka - uopšteno kod dece koja sebe percipiraju drugačijima od vršnjaka.

Koliko je teško smanjiti sramežljivost, potvrđuje i činjenica da je ona konstantna crta karaktera koja se stabilizuje već nakon navršene druge godine života. Budući da mnogo više stidljivih osoba nema genetsku sklonost, zaključak je da se primerenim vaspitanjem može sprečiti razvoj sramežljivosti kod dece, što se posle manifestuje i boljim socijalnim odnosima, kao i profesionalnim uspehom.

Istraživanja koja su nedavno sprovedena među studentima potvrđuju i da sramežljivi imaju manji broj romantičnih veza. Za stidljive žene karakteristično je i da potcenjuju svoj izgled, zbog čega i ređe ulaze u romantične veze. Što se tiče stupanja u polne odnose, rezultati istraživanja među studentima pokazuju da najveći broj nevinih, i muškaraca i žena, pripada grupi sramežljivih osoba. Naime, čak 75 odsto studentkinja koje još nisu imale polni odnos smatra se stidljivima, kao i 59 odsto muškaraca. Takvi nalazi u skladu su sa pretpostavkama istraživača, jer ako je sramežljivima veliki problem bilo kakav oblik socijalne interakcije, tada je ona sa suprotnim polom, posebno sa osobama prema kojima gaje romantična osećanja, jednaka nemogućoj misiji. Stidljivim bi ženama, barem u ovom slučaju, trebalo da ide naruku još uvek aktuelan stereotip „o dami“, po kojem većina muškaraca za ozbiljne veze ipak više voli nenametljive, tihe, povučene žene, koje lako pocrvene i obore pogled pred muškarcem.

Sramežljive devojke u proseku se pre udaju i rađaju decu i češće postaju domaćice i ne ostvaruju profesionalnu karijeru. Stidljivost je kao ljudska osobina prepoznata i imenovana u svim kulturama, međutim broj sramežljivih osoba kao i način doživljavanja sramežljivosti varira. Japance i Tajvance smatraju najstidljivijim narodima, dok su Izraelci najniže na toj listi, na šta presudan uticaj ima stil vaspitanja. Sramežljivost je negativno okarakterisana u Indiji, Japanu, Meksiku i SAD, dok u slučaju Izraelaca nije. Zanimljiv je i podatak da, na primer, samo 21 odsto Španaca pocrveni kad im je neprijatno, dok u istoj situaciji pocrveni čak 92 odsto Amerikanaca.