Sticanje susvojine

Sticanje susvojine:
1) na osnovu ugovora;
2) ugovor o ortakluku;
3) ugovor o deobi zajeničke imovine;
4) na osnovu održaja;
5) nastanak susvojine bez volje suvlasnika
 Sticanje na osnovu ugovora
Susvojina može nastati na osnovu ugovora o kupovini i prodaji, razmeni, poklonu itd. Dva ili više lica mogu da kupe stvar zajedno tako što će svako uložiti deo ukupne sume novca i na osnovu toga steći udeo u pravu svojine na stvari. Suvlasnik se može postati i na osnovu kupovine suvlasničkog udela (susvojina u tom slučaju ne nastaje, nego se nastavlja do tada postojeći suvlasnički odnos, a samo se menja ličnost suvlasnika). Za sve slučajeve za pribavljanje susvojine nije dovoljan ugovor, potreban je i način sticanja (za pokretne stvari – sticanje državina, za nepokretne stvari – upis u zemljišne knjige).
 Ugovor o ortakluku
Susvojina može nastati i na osnovu ugovora o ortakluku kada, npr. dva ili više lica ulažući sredtva i rad zajednički podižu zgradu, tako da svaki od njih stiče pravo na udeo na celoj zgradi.
Za punovažnost ugovora o ortakluku, potrebna je pismena forma.
 Ugovor o deobi zajedničke imovine
Susvojina može nastati deobom zajedničke imovine naslednika ili bračnih drugova.
 Sticanje na osnovu održaja
Svojstvo suvlasnika može se steći i održajem. To će se desiti ako jedno lice kupi suvlasnički udeo (ili na drugi način stekne zakonitu državine), a prilikom kupovine nije znalo niti je moglo znati da lice od koga kupuje udeo nije suvlasnik i ako uz to protekne rok koji je potreban za održaj takve stvari.
 Nastanak susvojine bez volje suvlasnika
Susvojina može astati u pojedinim slučajevima priraštaja pokretnih stvari. Ako dođe do smeše ili spajanja pokretnih stvari, koje su do tada pripadale raznim sopstvenicima, isključivo pravo svojine tih lica na sastojcima prestaje i svako od njih stiče susvojinu na stvari koja je nastala smešom ili spajanjem. Veličina suvlasničkih udela određuje se srazmerno vrednosti sastojaka u odnosu na vrednost čitave stvari. Ako je sopstvenik jednog sastojka bio nesavestan, onda drugi sopstvenik, koji je bio savestan, ima pravo da, u roku od godine dana izabere jednu od mogućnosti:
1) on može čitavu stvar zadržati za sebe, isplaćujući vrednost sastojaka nesavesnoj strani, ili
2) prepustiti stvar sopstveniku koji je bio nesavestan, zahtevajući za sebe naknadu za vrednost svoga sastojka.
Ako su obojica bili ili savesni ili nesavesni, oni stiču susvojinu na smešanoj ili spojenoj stvari i taj režim susvojine je konačan.
Prerada stvari može isto dovesti do susvojine. Ako je neko od tuđeg materijala svojim radom izradio novu stvar, ona pripada njemu ako je savestan i ako je vrednost rada veća od vrednosti materijala, a ako su vrednosti rada i vrednosti materijala jednake nastaje susvojina.


lektira, studentski, poslovna, megatrend, diplomski radovi , magistarski radovi, maturalni radovi, diplomski rad, eseji, maturski radovi, seminarski radovi, diplomski radovi, master radovi, magistarski radovi, domaci radovi, domaci zadaci, projekti, maturalni, maturalne radnje, seminarski, maturski, diplomski, ekonomija, ekonomski, pravo, prava, menadzment, marketing, instalacija, tutorijal, tutorijali, tutorial, baze, baza, sistemi, informatika, ekonomika preduzeca, analiza, racunovodstvo, bankarstvo, osiguranje, spoljnotrgovinsko poslovanje, poreski sistem, politika, inteligencija, psihologija, sociologija, geografija, etika, kultura, fizika, seminarski rad, maturski rad