Stepen razvijenosti Španije

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
derrick Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 3,085
Pridružen: Jul 2009
Poruka: #1
Stepen razvijenosti Španije
DEMOGRAFSKA ANALIZA

SOCIO-EKONOMSKA ANALIZA

Stanovništvo registrovano u Španiji doseže 46 miliona osoba na dan 1. januara 2008. Broj stranih državljana registrovano je na 5,22 miliona, od kojih su 2,1 miliona građana EU-a. Stanje 1. januara 2008, ukupnog broj stanovnika u Španiji iznosi 46,06 miliona stanovnika, prema procenama Gradskog registra, što ukazuje na porast od 862.774 osoba u poređenju s podacima od 1. januara 2007. Tokom 2007 godine, broj registrovanih Španaca doživeo je neto povećanje od 161.751 osoba (0,4%) i broj registrovanih stranih državljana povećan je za 701.023 lica (15,5%).

49,5% od ukupnog broja registrovanih osoba je muško, a žensko je 50,5%, prema podacima na dan 1. januara 2008. Među Špancima, 49,0% je muškaraca i 51,0% su žene. Od stranih državljana, 53,2% je muškaraca i 46,8% su žene. Po starosti, 15,3% stanovništva je mlađe od 16 godina, 43,8% je između 16 i 44, a 40,8% imaju 45 godina ili su stariji. Podaci prema autonomnim zajednicama. Autonomne zajednice koja su registrovale najveća povećanja stanovništva u periodu od 1. januara 2007. godine i 1. januara 2008. su Comunidad de Madrid (uz povećanje od 170.187 osoba), Cataluña (143933) i Comunitat Valenciana (131319). Suprotno tome, one zajednice čije stanovništvo se najmanje povećalo su Autonomni gradovi od Ceuta (717 osoba) i Melilla (1899), te Principado de Asturias (4353).

Udeo stranih državljana u ukupnom broju stanovnika koji žive u Španiji iznosi 11,3% prema privremenim podacima registra na dan 1. januara 2008. Autonomna zajednica sa najvišim udelom stranih državljana su Balearska ostrva (20.8%), Comunitat Valenciana (16,7%) i Comunidad de Madrid (15,9%). Strani državljani koji žive u Španiji i pripadaju EU dostigao je broj od 2,1 miliona. među njima su rumunski građani (728 967), a slede stanovnici Engleske (351919) i Nemci (180.650).

Najveći broj stanovništva, 65%, zaposlen je u uslužnom sektoru, 18% u industrijskom sektoru, 12% u građevinskom sektoru i 5% u poljoprivredi. Aktivno stanovništvo karakteriše visok stepen obrazovanja i lakoća prilagođavanja novim situacijama i tehnološkom napretku. Skladno zahtevima EU, Španija je sredinom 90-ih godina napravila velike promene u području politike zapošljavanja i poslovne pravne regulative. Efikasnost španske privrede rezultat je pre svega zakonodavnih reformi, ali i ulaganja koja su španske firme napravile kako bi osigurale konkurentnost, razvoj i uključivanje u međunarodne trgovinske tokove.

Prema udelu sektora u BDP-u primarna grana je uslužni sektor i to turizam, slede ga trgovina, telekomunikacije i građevinarstvo, koje poslednjih godina beleži najvišu stopu rasta. Iako se broj zaposlenih u poljoprivredi smanjuje, poljoprivreda i ribarstvo su takođe vrlo važne grane španske privrede. Od proizvodnih grana najznačajnija je svakako automobilska industrija, tekstil i obuća, brodogradnja, prehrambena industrija, oprema i keramika. Infrastruktura i energetika, posebno obnovljivi izvori energije, zauzimaju takođe značajno mesto u španskoj privredi.

S obzirom da je Španija od 1986. godine punopravna članica EU izvozne subvencije za pojedine proizvode utvrđuje Bruxelles, no kako je unutar Svetske trgovinske organizacije (WTO) zabranjeno korišćenje direktnih izvoznih subvencija (osim kod nekih poljoprivrednih proizvoda) one se stoga ni u EU ni u Španiji ne koriste.

No postoji drugi način na koji Španija nastoji pomoći svojim firmama prilikom izlaska na strana tržišta. Vlada Španije je usvojila «Program internacionalizacije privrede» prvenstveno podstaknuta stalnim gubitkom konkurentnosti španske privrede. Radi se o nizu mera koje imaju za cilj smanjiti rastući trgovinski deficit koji je nastao između ostalog kao posledica apresijacije eura, sporijeg svetskog rasta trgovine, usled rasta domaće potrošnje, ali i nesrazmera u inflaciji između EU proseka i inflacije u Španiji. Takođe će se krenuti u izradu integralnih planova razvoja 9 novih tržišta, novih potencijalnih uvoznika, a to su: Kina, Indija, Meksiko, Maroko, Alžir, Rusija, Japan, SAD i Brazil, a sve u cilju smanjenja izvozne zavisnosti od EU, i velikog uticaja negativnih trendova na tržištu EU na privredu u Španiji.
Akcijski plan takođe predviđa Državnu Agenciju za strana ulaganja u Španiji, Komisiju za državna putovanja privrednog i trgovačkog karaktera, kao i osnivanje među-teritorijalnog Veća za internacionalizaciju koji ima za cilj poboljšati koordinaciju između autonomnih pokrajina na području podsticanja izvoza. Predviđeno je takođe stvaranje industrijskih posmatračkih centara za 6 sektora: tekstil, automobilska industrija, delovi, oprema, hemijska i elektronička industrija u cilju povećanja njihove konkurentnosti. Za program razvoja istraživačkog i tehnološkog sektora predviđen je iznos od 636 miliona eura za period od 2005. do 2007. godine. Tim programom Ministarstvo nastoji podstaknuti razvojne projekte unutar firmi. Od celokupnog iznosa, 65 miliona eura bile bi subvencije, a 571 milion krediti. Iznos pomoći može iznositi do 75% vrednosti investicije.

Privredne komore takođe su se uključile u proces podsticanja izlaska na strana tržišta. Više od pola novca biće namenjeno direktnoj promociji na stranim tržištima, najviše putem trgovinskih misija i sudelovanja na sajmovima. Zbog rastuće turističke konkurencije na drugim tržištima povećaće se aktivnosti obrazovanja firmi iz područja međunarodne trgovine. Vlada Španije je odlučila doneti niz mera kojima bi poboljšala turističku ponudu. Navedeni program između ostalog uključuje subvencionirane kredite koji imaju za cilj modernizaciju zastarele infrastrukture, kao i pružanje efikasnije i bolje pomoći posetiocima koji su žrtve krađa.

Budući da se radi o državi koja je punopravna članica EU, ekonomski i politički vrlo stabilna država, kako političkih tako i komercijalnih rizika nema (npr. Standard&Poor's - AAA). Španija je članica brojnih međunarodnih organizacija ekonomske dimenzije, uključujući WTO, OECD, WB, IMF, EU, WToO. Španski jezik ili kastiljanski je zvanični jezik španske države. Ostali jezici (i dijalekti) koji se govore u Španiji su:

• Katalonski jezik - kooficijalni jezik autonomnih pokrajina Katalonije, Valensije (valensijanski dijalekt) i Balearska ostrva (majorkanski dijalekt),

• Baskijski jezik - kooficijalni jezik autonomne pokrajine Baskije,

• Galicijski jezik - kooficijalni jezik autonomne pokrajine Galicija,

• Asturleonski jezik - nema status kooficijalnog jezika,

• Aragonski jezik - nema status kooficijalnog jezika.

Važno je napomenuti da su skoro sve Internet stranice, posebno Internet stranice tela državne administracije i institucija isključivo na španskom jeziku što uveliko otežava pristup informacijama stranim ulagačima ili poslovnim ljudima koji ne govore španski jezik.

Prosečni neto godišnji prihod domaćinstava je 24.525 evra, 4,6% više nego u prethodnoj godini. Ako se uključe nenovčani prihodi, prosečni prihod iznosi 29.367 evra, 5,5% više nego godinu dana ranije. Autonomne zajednice sa većim neto prihodom po domaćinstvu su zajednice Navara i Madrid. Procenat ljudi ispod relativne linije siromaštva u Španiji je 19,7 %. U 69,5% slučajeva domaćinstva imaju sposobnost nošenja s nepredvidivim troškovima. 63,3% dece kojima majka radi idu u jaslice. Taj procenat ide na 33,2% kada majka ne radi. U 88,9% slučajeva domaćinstva su generalno zadovoljna sa svojim stambenim pitanjem. 18% domaćinstava pati od problema kriminala i vandalizma u svom području stanovanja.

51 % domaćinstava ima pristup Internetu, uz rast veći od milion domaćinstava u jednoj godini. Česti korisnici Interneta broje više od 17 miliona ljudi, a ukupni broj korisnika Interneta raste 11,0%. 37,4% stanara ima TDT prijem. Prema tipu kompjutera, 52,2% domaćinstava imaju stone računare ili kompjutere, a 26,6% koriste laptop. Prema autonomnim zajednicama, najviše kompjuterske opreme u domaćinstvima je u Comunidad de Madrid (71,9%), Cataluн̃a (71.0%), País Vasco (66,4%) i Comunidad Foral de Navarra (66.3%).

Broj zaposlenih osoba u trećem kvartalu 2008. godine iznosi 20.346.300 (78.800 manje nego u prethodnom kvartalu). U poslednjih godinu dana, zaposlenost je smanjena za 164.300 lica. broj nezaposlenih lica se povećava za 217.200 lica u poređenju sa prethodnim kvartalom i stoji na 2.598.800. Stopa nezaposlenosti povećava se za 88 stotih delova, dostizanjem 11,33%. Broj nezaposlenih osoba se povećao za 806.900 ljudi tokom poslednjih 12 meseci. Ukupan broj onih koji zarađuju plate smanjuje se za 106.800 osoba u poređenju sa prethodnima kvartalom, a stoji na 16.746.200 osoba. U poslednjih godinu dana, broj onih koji zarađuju plate je smanjen za 123.600 osoba. Autonomna zajednica sa najvećim povećanjem zaposlenosti u ovom kvartalu su Comunidad de Madrid (26100), Castilla ы Leon i Galicija (13700 svaki). Najveći smanjuje se evidentiraju u Cataluн̃a (54.400 manje zaposlenih osoba), Andalucіa (40400) i Comunitat Valenciana (25000).

Prosečna godišnja bruto plata je 19.680,88 € po radniku u 2006. godini. Comunidad de Madrid, sa 23.622,11 € godišnje po radniku, ima najvišu evidentiranu prosečnu platu. Ekstremadura, sa 15.570,35 €, ima najnižu. Godišnje plate direktora u firmi sa više od 10 radnika su 206,6% više od prosečne plate. Prosečna bruto godišnje zarade je 22.051,08 eura za muškarce i 16.245,17 evra za žene. Prosečna godišnja plata za žene je, dakle, 73,7% od prosečne plate za muškarce, a ova razlika može biti pojašnjena u zavisnosti drugih radnih promenljivih (tip ugovora, radni dan, zapošljavanje, funkcija, veličina preduzeća, itd) koje imaju važan uticaj na platu. Što se tiče distribucije plata najviše je plata ispod prosečne plate. To znači da ima manje radnika sa vrlo visokim platama, ali koji imaju primetan uticaj na prosečnu platu.

Zajedno sa prethodnim promenljivima, edukacija je još jedan od relevantnih funkcija koje utiču na zaradu radnika. U 2006, nekvalifikovani radnici, ili oni koji nisu završili osnovno obrazovanje primili su plate u iznosu od 27,0% ispod prosečne plate, dok visoko stručna sprema ima godišnje plate 64,2% iznad proseka. Razlika između muškaraca i žena je vrlo uočljiva, kada poredite radnike sa kvalifikacijama homogeno. Došlo je do pozitivnog odnosa između uzrasta i visine plate radnika, što odražava činjenicu da stariji radnici generalno imaju više iskustva na radnom mestu.

2.2. PRIRODNI PRIRAŠTAJ I SIROMAŠTVO

U Španiju se, u poslednjih 10 godina, uselilo više od tri miliona stranaca. Iako Španija ima ekstremno nizak prirodni natalitet, broj stanovnika je tokom poslednjih godina porastao sa 31 na 43 miliona. Tokom prošlog veka Španci su se, u potrazi za poslom, iseljavali iz svoje zemlje. Uglavnom su odlazili u zemlje severne Evrope, Sjedinjene Države i Latinsku Ameriku. Priliv stranaca doprineo je bržem razvoju španske ekonomije jer su, kako tvrde istraživanja, imigranti u najboljim godinama. Odnosno, mlađe osobe, od 25 do 45 godina starosti, fizički jake, koje nemaju potrebu za lekarskom negom. Ta činjenica, a i faktor da se imigranti nisu školovali na račun španskog budžeta, doprineli su da dobit od stranaca bude veći od rashoda, kako lekarskih, tako obrazovnih i penzionih.

Siromaštvo, kao što je poznato, je multidimenzionalan fenomen koji nema jednu definiciju i može biti mereno na više načina i tumačeno zavisno od usvojenog gledišta. Kako bi preduzeli analizu siromaštva neophodno je jasno definisati pojmove koji će se koristiti. Linija siromaštva korišćena je na osnovu neto prihoda po domaćinstvu, a neto prihod se shvata kao ukupni neto prihod po domaćinstvu (prihoda raspoloživog u domaćinstvu). Broj jedinica potrošnje izračunava se pomoću modifikovane skale OECD-a težine 1 za prvu odraslu osobu, 0.5 za ostale odrasle i za decu 0.3 ispod 14 godina. Linija siromaštva ili prag siromaštva je na 60% od vrednosti medijane distribucije prihoda po jedinici potrošnje dodeljene licima. Sve osobe čiji je prihod po jedinici potrošnje ispod praga su klasifikovani kao siromašni. Preostale osobe se ne smatraju siromašnima. Svi članovi jednog domaćinstva će biti klasifikovani na isti način.

Vrednost za prag siromaštva u Španiji, kako je prethodno pomenuto je 6 279,7 evra. Lice će biti klasifikovano kao siromašno, ako je njegov prihod po jedinici potrošnje manji od ovog praga.

Petina stanovništva je ispod praga siromaštva, tačno 19,9%. Treba naglasiti da žene imaju veći rizik, jer stopa siromaštva za muškarce je 19%, gotovo dva boda niže od stope za žene, koja dostiže 20.8%. Ova negativna situacija za žene je opšte u svim dobima. Ako se pažnja posvećuje uzrastu, može se videti da je većina nepovoljnih grupa ljudi ispod 16 godina i onih iznad 65 godina. Procenat siromašnih kod dece (ispod 16 godina) je 24.3% i 29.6% kod onih iznad 65 godina. U slučaju ljudi u dobi između 25 i 49 godina, stopa siromaštva je 15,6% i u grupi ljudi u dobi između 50 i 64 godina, stopa je 16.6%.

2.3. KVALIFIKACIONO-OBRAZOVNA STRUKTURA

Za školsku 2006/2007 godinu broj studenata upisanih u prvom i drugom krugu na univerzitetske studije smanjen je 1,6% u odnosu na prethodnu akademsku godinu. Od tih studenata, 766.832 su žene. 37% svih univerzitetskih profesora su žene. Broj upisanih na državnim univerzitetima smanjen je 2,1% u odnosu na prethodnu akademsku godinu, a povećan 3,0% na privatnim univerzitetima.

Prema autonomnim zajednicama, a osim učenja na daljinu, Comunidad de Madrid je imao najveći broj studenata (232449), a pratili su Andalucía (227.499) i Cataluña (175.638). Na drugom kraju je zajednice sa nekoliko studenata La Rioja (6457) i Cantabria (10790). Programi sa najvišim brojem studenata su Bachelor's nivo u pravima (sa 7.0%), učiteljski (6.9%), i Bachelor's nivo u poslovnoj administraciji (6,2%). 111.155 od 182.500 studenata koji su dovršili svoje univerzitetske studije u 2007. godini su žene (60,9% od ukupnog broja). Važno je napomenuti da je 50,4% studenata završilo studije u dobi od 24 godine ili ispod (u slučaju žena, ovaj procenat je bio 56,6%). Doba u kojem većina osoba diplomirala je 23 godina (15,4% od diplomaca). U akademskoj godini 2006-2007, 72.741 studenata pohađa neki doktorski program, 5,6% manje od prethodne akademske godine.

Sa sekundarnom diplomom je 45,4 % stanovništva, a post - sekundarnom 38,1 %. Pismenost kod muškaraca je 98.8%, a kod žena 97.4 %.

Izdavačka delatnost se preinačila tokom godine 2007. godine. Više naslova je objavljeno, ali s manje štampe. Dakle, u proseku je bilo 3111 primeraka po naslovu, sa padom od 19,4% u odnosu na godinu 2006. Ukupan broj objavljenih naslova bio je 226,9 miliona, a što je smanjenje za 11,3% u odnosu na prethodnu godinu. Ova brojka uglavnom obuhvata prva izdanja (63439 naslova) i dalja izdanja (4475 naslova). Broj registrovanih korisnika biblioteka povećao se 6,6% između 2004 i 2006. godine. Broj posetilaca raste 4,6% i pozajmice dokumenata raste 3,8%.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
06-03-2010 06:46 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Stepen razvijenosti opštine Inđija Vesnica 0 769 12-05-2010 08:54 PM
zadnja poruka: Vesnica

Skoči na forum: