STATISTIKA

I. UVOD

Statistika je sastavni deo današnjice koju karakteriše svakodnevno donošenje odluka. Odluke koje se donose, bilo poslovne, političke ili lične, donose se u uslovima neizvesnosti i skopčane su sa određenom dozom rizika. Statističke metode predstavljaju osnovni alat u procesu odlučivanja i imaju za cilj prevazilaženje razlike između onoga što se želi i onoga što bi se ostvarilo ako se odluka ne donese.
Naziv statistika potice od latinske reci Status, sto znaci stanje I
italijanskog termina Regione di Stato, sto znaci drzava. U odnosu na sam pojam statistike sto znaci drzavu ili drzavni interes,drzava predstavlja vid odredjene prostorne definisanosti predmeta statistike. Predmet proucavanja statistike su promenljive pojave koje se ispoljavaju u masi slucajeva.Varijabilitet je univerzalna karakteristika prirodnih I drustvenih zbivanja.Scakak pojava nastaje pod uticajem nekih faktora pa ponasanje te pojave zavisi od prirode,broja i nacina kombinovanja tih faktora.Posto su faktori koji dekluju na pojavu varijabilni te ce i pojava pokazati manje ili vise izrazen varijabiklitet.Statistika istrazuje masovne pojave pa zato ima kvantitativni karakter.
Pod statistikom se dana spodrazumeva,deskriptivna statistika,statisticka analiza i statisticka teorija.
Deskriptivna statistika prikuplja,obradjuje I povezuje podatke.
Statisticka analiza omogucuje pribavljanje numerickih informacija,njihovu kvantitativnu interpretaciju,donosenje zakljucaka i formiranje zakonitosti ponasanja posmatranih pojava.…
Statisticka teorija iznalazi statisticke metode,objasnjava ih, dokazuje I usvrsava.

II. STATISTICKE ZAKONITOSTI I OCENE

Masovno posmatranje ponasanja pojavu uz odgovarajucu primenu statisticke metodologije omogucava nam da uocimo opste karakteristike varijabilnih pojava i otkrijemo pravilnosti u tendencijama ovakvih pojava.Pravilnosti koje uocavamo nazivaju se statistickim zakonitostima ili masnovnim zakonitostima.One se ispoljavaju u velikom broju slucajeva jer te pravilnosti vaze smo u masi.
Statistika istrazuje te pravilnodti i varijacije i potom polazi od velikog broja slucajeva koje posmatra a rezultat grupis uporedjuje i analizira.Statistika ima zadatak da uoci sta je zajednicko karakteristicno za sve slucajeve posmatranja a pojedinacna svojstva sluze statistici samo kao polazna osnova za dalji rad prema tome statistiku interesuju karakteristike skupova.Statisticko istrazivanje s ene svodi na otkrivanje karakteristika skupa vec je zadatak statistiek merenje i analiza odstupanja individualnih karakteristika elemenata skupa od utvrdjenih zajednickih karakteristika istrazivanje njihovih varijabiliteta posmatranog skupa.
Da b ise prikupljeni podatci mogli koristiti oni moraju imati ispunjene slledece uslove:
 statisticki podatci s emoraju dobiti na organizovan nacin sa jasno postavljenim ciljem
 statisticki podatci moraju biti rezultat statistickog istrazivanja masovnih pojava
 statisticki podatci moraju biti pogodni za sredjivanje grupisanje analizu i tumacenje
 statisticki podatci moraju imati svoj izvor,nacin prikupljanaj nacim merenja,jedinice merenja,vreme i mesto izvora
Nad statistickim podatcima se mora izvrsiti kompletna provera kontrola tacnost i istinitost.
Ukoliko su ispunjeni svi uslovi moze se izvrsiti dobra pouzdana i kvalitetna analiza koja ce dati pravu ocenu stanja posmatranih masovnih pojava.Po svojoj prirodi statistika je induktivni metod.Polazi od hipoteza a zakljucke donosi na osnovu iskustava,dogadjaja,cinjenica i statistickih eksperimenata.
Teorija verovatnoce omogucava statistici istrazivanje karakteristika skupova na bazi objektivnih kvantitativnih ocena koje se donose na osnovu posmatranja samo nekih odabranioh slucajeva.tako s eobezbedjuje nepristrasnost izbora sa jednei reprazentativnost odabranih slucajeva sa drtuge strane.Rezultati koji s dobijaju posmatranjem odabranih reprezentativnih slucajeva nazivaju s estatistickim uzorcima.Oni omogucavaju objektivnu ocenu osnovnih karakteristika skupova,ocenu stepena njihovog varijabiliteta,kao i ocenu pouzdanosti zakljucaka do kojih dolazimo.
Procesi koj nisu ni sasvim slucajni ni strogo determinisani nazivaju se stohastickim procesima.Ovi procesi ne odvijaju se po nekom utvrdjenom nepromenjenom zakonu.Na njih uticu brojni faktori i ne desavaju s ehaoticno.Primenom kvantitativnih metoda mogu se cak i uz odredjen rizik vrsiti predvidjanja njihove dinamike.
Statisticka teorija eksperimenata omogucuje izvodjenje eksperimenata na jako varijabilnim pojavama u cilju otkrivanja statistickih zakonitosti.Statisticki eksperiment ne zahteva konstantnost ni jednog faktora ni podudarnost uslova pri ponavljanju opita.Bas suprotno potrebno je da svi faktori sto vis evariraju.Statisticki eksperiment pokazuje srednji odgovor,srednju reakciju skupa na dati eksperimentalni postupak.