Stanje saobracajne infrastrukture i proces revitalizacije

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz medjunarodne spedicije.

Republika Srbija ima razvijenu saobraćajnu infrastrukturu. Kroz Srbiju prolaze dva pan-evropska koridora: Koridor 10 - drumsko-železnički koridor koji spaja države severne Evrope i jugoistočne Evrope i Koridor 7 - evropski vodni put reke Dunav koji povezuje sve evropske države u slivu sa državama crnomorskog podru područja.

Srbija ima izvanredne uslove za razvoj lokalnog saobraćajnog sistema i njegovu integraciju u evropski i svetski saobraćajni sistem. Konfiguracija terena obezbeđuje i najkraće rastojanje u odnosu na regionalne logističke centre predstavljaju dobru osnovu za najekonomičniju izgradnju saobraćajne infrastrukture odnosu na susedne balkanske zemlje.

U ovom seminarskom radu biće prikazano stanje i značaj saobraćajnog sistema u Srbiji. Saobraćaj Srbije i njihove prednosti će biti predstavljene u vidu rečnog, aero, drumskog i železničkog saobraćaja.

Ovom temom i činjenicama koji se odnosi na saobraćaj predstaviće se jedan značajan deo Srbije, i koliko ustvari ona vredi.

2 Stanje infrastrukture u pojedinim granama saobraćaja

2.1 Infrastruktura železnica Srbije

Prema dijagramskoj mreži infrastrukture pruge glavnog plana i vezne pruge koje prolaze kroz našu zemlju su:

Pruge glavnog plana

- Balkanska osovina, od Sežane (državna granica), preko LJubljane- Zagreba-Beograda-Niša račva se od Niša na dva kraka iste važnosti ka Atini i Istambulu
- Subotica (državna granica) do Beograda
- Vršac (državna granica) do Beograda.

Vezne pruge su Subotica-Vinkovci (i dalje Ploče) i Beograd-Bar. Železnička kompanija ''Jugoslovenske železnice'' je 2003. podeljena na ''Železnice Srbije '' i ''Železnice Crne Gore''. Državna kompanija ŽTP ''Beograd'' obavlja sav transport robe i putnika na eritoriji Srbije. Vlasništvo i kapital kompanije su državni. Železničke pruge i instalacije se nalaze u sklopu ŽTP, dok vučna sredstva obezbeđuje svako transportno preduzeće samostalno na svojoj teritoriji. Železnički saobraćaj ima nacionalni karakter i kod nas ne postoje predstavništva inostranih železničkih kompanija koje bi bile konkurencija. Poslednjih 15 godina nije bilo ulaganja u sve aspekte železničkog sistema I sadašnja raspoloživa sredstva ne pokrivaju sve potrebe. Dramatični događaji I slom SFRJ su pogoršali već nepovoljno stanje u železničkom saobraćaju (prezaposlenost, stara infrastruktura i vozna sredstva, kao i kruta hijerarhijska oragnizacija sa zastarelim metodama upravljanja), a pogoto što se tiče mreže I neophodnosti njenog usklađivanja sa zahtevima domaćeg i međunarodnog okruženja. Opšti tehnološki kvalitet je na niskom nivou (zastarela vozna sredstva, tehničke karakteristike infrastrukture zaostaju za evropskim što ima za posledicu nezadovoljavajući nivo pouzdanosti. Prosečna starost pruga iznosi 38 godina i njihovo tehničko stanje je neadekvatno, a isto važi i za kapacitete I funkcionisanje električnih i tehničkih kapaciteta železničkog sistema. Nema dovoljne primene savremenih tehnika u građenju i održavanju pruga, niti informacionih tehnologija u praćenju kola, robe, putnika i utvrđivanju stanja koloseka. Železnički prevoz putnika je poslednjih godina opao na 14.178.000 putnika godišnje (2002), od čega je 5 637 000 putnika evidentirano u gradskom železničkom saobraćaju, a 8 541 000 na drugim domaćim i inostranim železničkim linijama. U 2002. godini je prevezeno 9 325 000 tona robe, od čega 43,8% u domaćem a 56,2% u međunarodnom transportu Da bi železnice Srbije mogle da se integrišu u evropski sistem železnica, kvalitet transportnih usluga mora biti na visokom nivou, a sa nasleđenom niskom tarifnom robom, skupim uslugama niskog kvaliteta, problemima u održavanju I potrebom za smanjenjem broja radnika, je to jako teško postići. Zato se u uslovima kada je budžet jako ograničen, mora raditi na prioritetima, uz maksimalno korišćenje postojećih resursa sa naglaskom na smanjenju broja zaposlenih.

Sadržaj
1 Uvod 3
2 Stanje infrastrukture u pojedinim granama saobraćaja 3
2.1 Infrastruktura železnica Srbije 3
2.2 Putna infrastruktura 5
2.3 Infrastruktura u rečnom saobraćaju 8
2.4 Infrastruktura u vazdušnom saobraćaju 12
3 Programi revitalizacije saobraćajnog sistema 14
3.1 Investiciono održavanje infrastrukture 14
3.2 Osnovni pravci razvoja železničkog i drumskog saobraćaja 17
3.3 Modeli finansiranja 19
4 Ostvarivanje strateških ciljeva 19
4.1 Obezbedjenje infrastrukture i komunikacija u svim uslovima 19
4.2 Povezivanje sa mrežom evropskih magistralnih saobraćajnica 19
4.3 Regionalni razvoj privrede i povećanje transportne ponude 19
5 Zaključna razmatranja 23
6 Literatura 23