Srpsko-tursko ratovanje 1804-1813

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
 
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Srpsko-tursko ratovanje 1804-1813
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz istorije.

Да би предупредили буну потлаченог народа дахије су извршиле сечу кнезова којом приликом су посекли око 150 кнезова, свештеника и других виђенијих људи рачунајући да ће тиме заплашити „рају“. Међутим постигнут је супротан ефекат, узбунили су и раздражили народ и отерали га у шуму, у хајдуке чији је вођа био Станоје Главаш.
Ђорђе Петровић из Тополе (син Петра из Вишевца и Марице из Масловшева) био је опкољен у својој кући у Тополи, али се својим момцима пробио из обруча и побегао. Одмах после пробоја он је са четири друга запалио хан у Орашцу, а затим су се ређала села у којима су клали Турке. У селу Дрлупе испод Космаја су побили Турке и поклали краве дахије Аганлије за вечером. Дружина је све више расла и за десет дана их је већ били две хиљаде.
Кад су дахије сазнале да Карађорђе (Црни Ђорђе) окупља око себе народ и спрема се за устанак (био је подофицир у Аустриској војсци) покушале су да се са њим помире.Зато је Аганлија са око двеста јањичара коњанике и хиљаду Срба колубараца дошао у Дрлупе на преговоре са Карађорђем 12.фебруара 1804.године(са њим је и био Станоје Главаш). Преговори нису успели и дошло је до прве битке у којој је Аганлија рањен и једва побегао у Београд водећи са собом таоце. Вест о томе се брзо прочула и народ масовно почиње да убија субаше и пали ханове. Устанак се нагло распламсавао и до краја марта 1804. године било је већ 18.000 хиљада устаника.
Остале дахије :Мехмед Фочић, Мула Јусуф и Кучук Алија заједно са Аганлијом се препадну и побегну на острво Адакале (кад су устаници напали Београд). Миленко Стојковић их стигне и 25 јула 1804. свој четворици одсече главе.

БОЈ НА ИВАНКОВЦУ

После погибије дахија устаници су ослободили десет нахија Београдског пашалука. Преостали турци зулумћари су побегли у још неослобођене нахије: Ужичку, Сокоску и Карановац (Краљево). Устаничке вође су одржале већање у Пећанима (засеок Остружнице код Београда) и хтели да у Цариград пошаљу преговараче и убеде султана да су они верна раја а да су устали само против дахија који су се и од цара одметнули. Међутим успех устаника имао је велики одјек у осталим Српским крајевима - у Крушевачкој нахији, Нишком пашалуку и Пироту. Турци су увидели опасност и решили да униште устанике. За Београдског пашу постављен је нишки Хафис –паша који је био решен да их уништи. Он се договорио о томе са босанским Мустафа-пашом и Видинским пашом.
Да му неби ударили са леђа, Карађорђе је наредио да устаници заузму Карановац, Ужице и Сокол што је и учињено у јуну и јулу 1805. године. Пошто нису хтели да испусте власт сада већ ослобођеном целом Београдском пашалуку, устаници су одлучили да не дозволе Хафис-паши да прође у Београд. Значи требало је да се супроставе регуларној царској војсци и тиме је устанак добио прави карактер.
Хафис-паша је имао задатак да разоружа народ, уклони старешине и успостави раније стање. Решени да се бране по сваку цену устаници су се ушанчили на цариградском друму на Гиљу код Јагодине где се налазио Карађорђе са око 5.000 бораца. Други одбрамбени положај се налазио у селу Иванковац код Ћуприје источно од Мораве, где је био пут за Београд преко Пожаревца. Ту је био Миленко Стојковић и Петар Добрњац са Пожаревљанима, Стеван Синђелић са Ресавцима, Илија Стошић са Хомољцима, Пауљ Матејић са борцима из Млаве и Милисав Ђорђевић са Црноречанима. Било је укупно око 2.500 бораца у шанцу.
Хафис-паша је водио око 15.000 хиљада Турака и одлучио да иде преко Ресаве где му се на путу испречио Иванковац. На Преображење у августу 1805. године Турци навалише у шанац. Нападали су целог дана у више наврата али безуспешно уз губитке од 1100 погинулих 100 заробљених и толико рањених да кнез параћински није могао да нађе толико кола да их све потрпају. Турци се онда повуку у Параћин који није припадао београдком пашалуку са намером да сутра понове напад на Иванковац.
Истога дана Карађорђе је са својима пошао у помоћ и стигао увече. Срби одмах запоседну све узвишице око Параћина. Карађорђев писар Стева напивши се тражио је да му дозволе да опали једном из топа на Турке. Десило се да је ђуле пало баш на кућу где је био Хафис-паша и пребило му ноге. Онда се Турци повуку према Нишу.
Бој на Иванковцу показао је да наоружана раја може да победи и једног великог султановог пашу што је улило самопоуздање и још више охрабрило устанике.

ОДБРАНА ДЕЛИГРАДА

Пораз Хафис-паше је раздражио Турке. Плашећи се да устанак не захвати и околне крајеве ван Београдског пашалука Турци су у јесен исте 1805. године предузели опште припреме у намери да са три стране нападну и униште устанике. Требало је да Румелиски везир из Бугарске уз Дунав дође и заузме Београд и Шабац, босански Мустафа-паша нападне преко Дрине, а да у центар од правца Ниша ударе најаче снаге под вођством Скадарског Ибрахим-паше.
Да би учврстили одбрану устаници су одлучили да прошире положаје. Миленко Стојковић је заузео Пореч (Доњи Милановац) и спречио пролаз Дунавом. Петар Добрњац је са друштвом са Иванковца (Синђелић, Стошић, Матејић) освојио Параћин, Ражањ и Алексинац. Станоје Главаш је освојио Крушевац, Радич Петровић је пошао на Рашку и Нови Пазар (био је поражен), Милан Обреновић да иде у правцу Вишеграда и Нове Вароши, Јаков Ненадовић и Лука Лазаревић да обезбеђују Дрину, а Карађорђе да нападне Београд.
Освојивши Алексинац устаници су стекли веома добре одбрамбене положаје. Између Алексинца и Ражња постављени су добри шанчеви код Делиграда (град јунака-јуначки град добио име после сјајне победе над Турцима). Утврђење је поставио инжињеријски капетан Жикић из Јакова у Срему (пребегао у Србију).Налазило се на десној обали Јужне Мораве на висоравни на уласку у Ђуниски кланац код села Јабуковац. Десно крило се ослањало на Мораву, а лево на Мозговачки вис. Са леве стране Мораве у топољаку код горњег Љубеша и Витковца изграђено је друго утврђење којим је брањен пролаз према Крушевцу (Алађи-Хисар). Делиград је прво био опасан палисадама и опкољен шанцем. Затим је исплетен плот са две стране и у њему набацана земља. На двеста корака испред су биле курјачке јаме са шиљцима. Старешине су биле: Станоје Главаш, Вујица Вулићевић, Вуле Илић из Колара, Кнез Јефта из Обрежа и Антоније Пљакић (будући Карађорђев зет). Врховни заповедник је био војвода Петар Добрњац из Добриња у Пожаревачкој нахији. У младости је био хајдук а у првој години устанка буљукбаша код Миленка Стојковића, а после Иванковца проглашен бимбашом и војводом.
Војске је било 12.000 пешака, 2.000 коњаника и 18 топова. Укупна турска војска је имала 44.000 војника и 17 топова. Операција је поверена Шашит-паши лесковачком док је врховни командант Ибрахим-паша са нешто војске остао код Ниша.
Сашит-паша је са 4.000 људи пошао на прво српско утврђење почетком јула 1806. године. Срби су одбили тај напад. После три дана напад је поновљен са 6.000 људи али су их Срби опет одбацили и заробили сву артиљерију. Губици Турака у оба дана износили су 3.500 људи, после чега су се повукли према Нишу.
Турцима је стигло појачање из Једрена и они опет нападну. Српска војска се увећала на 27.000 и опсада је трајала 6 недеља. Издржавши дивовске напоре почели да малаксавају. У то је стигла вест да је Карађорђе на Мишару победио Турке и хита у помоћ. То их је охрабрило и улило нову снагу. Доласком Карађорђа одлучено је да се крене у противнапада. Он је командовао војском у средишту, Младен Миловановић је ударио на турско лево крило а Миленко Стојковић на турско десно крило. Станоје Главаш је преко Прокупља зашао Турцима с леђа. После велике битке Ибрахим-паша се са својом војском


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
12:08 AM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Uoči srpsko-turskog rata Dzemala 0 1,715 13-08-2011 01:43 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Prvi srpski ustanak 1804-1813. Vesnica 0 3,087 18-05-2010 10:13 PM
zadnja poruka: Vesnica

Skoči na forum: