Uticaj Svetske ekonomske krize na nezaposlenost u Srbiji

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Pandorina kutija se otvorila 1999 godine, nakon što je Clintonova administracija - pod snažnim pritiskom sa Wall Street-a opozvala tzv. GSA - Glass-Steagall Act. GSA je odredba uvedena 1933. nakon velike depresije - ukratko ova odredba je odvajala investicijsko od komercijalnog bankarstva kako bi sprečili špekulativnu ulogu banaka na tržištu kapitala.
Tada se mislilo da je to pokrenulo celokupnu krizu i slom tržišta 1929., te je uveden Gramm-Leach-Bliley Act - kojim su ukinute GSA restrikcije - omogučujući okrupnjivanje, te stvaranje velikih financijskih konglomerata pod izgovorom konkurisanja EU.
Naoružani novim financijskim instrumentima - prvenstveno se misli na derivate kao CDS - Credit default swap, ispleli su mrežu iz koje se ne mogu izvući bez ogromnih posljedica . (ključnu ulogu kao i kod forsiranja hipotekarnih kredita imao je Alan Greenspan ). Uporedo s velikim događajima američke istorije prikazuje stvarni opseg debakla - svi ratovi 20. i 21. veka zajedno - uključujući i 2. svetski rat - stajali su SAD uverljivo manje nego što bi to mogla ova financijska kriza.
Tržište vredno trilione dolara počelo se rušiti kao kula od karata - počevši sa krizom hipotekarnih kredita (ovaj kolaps će imati ogromne posljedice za SAD u slijedećih 20 godina) a sada vidimo da počinje CDS kriza - ovo možda nagoveštava kraj SAD-a kao globalne super sile.
Kolaps je tu - mi ga samo gledamo u "slowmotion-u".
Kriza nije ni blizu kraja, tek se zahuktava...

Novoizabranog predsednika Obamu se dočekalo kao svemogućeg spasitelja, ali potrebno je napomenuti... glavne uloge u stvaranju današnje atmosfere upravo imaju ljudi koji će biti u Obaminoj administraciji:

• Lawrence Summers - jedan od ključnih ljudi koji su lobirali u kongresu kako bi se opozvao Glass Steagall Act.

• Paul Volker - chairman FED-a u Reganovo doba, igrao ključnu ulogu implementacije financijske deregulacije u ranim fazama - što je sve dovelo do krize iz 1987.

• Timothy Geithner - generalni direktor Federal Reserve Bank of New York - jedne od najmoćnijih financijskih institucija u Americi, radio je i u Kissingerovoj administraciji kao i u MMF-u

• Jon Corzine - guverner države New Jersey, bivši generalni direktor Goldman Sachs-a

A da ne spominjemo glavne financijere njegove kampanje - od JP Morgan Chase-a, Citi Groupa , itd.

Obama je novo harizmatično lice, sigurno će uneti svežinu u spoljnu politiku SAD-a... ali što se tiče bitnih stvari, njemu su ruke vezane.
Obamu već prvog dana od izbora očekuje suočavanje s činjenicom da status SAD-a kao jedine svetske sile svakim danom sve više slabi i da od svog prethodnika nasleđuje najveći dug na svetu.

Kriza je ušla u novu fazu

Uvek iznova nas direktori velikih banaka pokušavaju uveriti kako se finansijska kriza približava kraju i kako se svetsko tržište kapitala još jednom izvuklo sa samo nekoliko ogrebotina.
Ali, to nije tako. Kriza koja je izazvana - potpuno neozbiljno finansiranim - američkim tržištem nekretnina upravo je dostigla novu, još opasniju fazu. Banke su izgubile 500 milijardi dolara. Čitav niz novčarskih institucija ima ozbiljnih problema. U Americi je već zatvoren čitav niz banaka i mnoge će još krenuti njihovim putem.
Mnoge banke imaju još "leševa u podrumu". Već je to dovoljno loše. Ali još bi mnogo gori bio slom institucija koje su davale jamstvo za hipotekarne kredite, Fannie Mae i Freddie Mac. To je sprečeno samo opsežnom intervencijom ministra finansija Henryja Paulsona i Američke centralne banke.
Već drugi put ove godine je američka vlada žestoko povukla uzde "slobodnog tržišta". Objavljen je plan za spas financijskih institucija Fannie Mae i Freddie Mac. Tamo se nagomilala polovina opasnih hipotekarnih obaveza.
Neamerikancima možda treba objasniti kako Fannie Mae i Freddie Mac nisu neke osobe, niti istorijske, niti živuće, koje su se eto sada uvalile u teške nevolje. To su zapravo poludržavne novčarske institucije. Njihova imena su isprva samo popularna, a onda i službeni nazivi nastali od skracenica za Federal National Mortgage Associoation (FNMA) i Federal Home Loan Mortgage Corporation (FHLMC). I jedna i druga finansijska institucija su rezultat poslednje, velike recesije između dva Svetska rata. Njihova svrha i jest reagovati u slučajevima kao što je ovaj: kada kriza zapreti da "mali čovek" više ne može isplaćivati hipoteku na svoj dom. Ona je bila u stanju uskočiti kao jamac jer je Fannie Mae je praktično sve do sedamdesetih imala monopol na sekundarno tržište hipotekarnim kreditima.
Jer takva državna intervencija na tržištu novca je funkcionisala, i to dobro funkcionisala: uz pomoć Fannie Mae su hipotekarni krediti mogli biti povoljniji što je podsticalo san o vlastita četiri zida. Gradnja je sa druge strane podsticala privredu koja je rasla i krediti su mogli biti plaćeni.

NEZAPOSLENOST U EVROPSKOJ UNIJI

U Evropskoj Uniji je prosečna stopa nezaposlenosti u decembru 2008. godine dostigla 7,6 procenata raspoložive radne snage, a Poljska, Slovačka i Grčka su među tadašnjih 25 članica EU imale najviše nezaposlenih, objavila je Evropska statistička služba Evrastat. Stopa nezaposlenosti na nivou cele EU je lane u decemru bila ista kao u novembru, ali je pala u odnosu na decembar 2005, kada je bila 8,5 procenata.
U zemljama 'evrozone', koja je u 2008. godini obuhvatala područje 12 članica EU, stopa nezaposlenosti je u minulom decembru bila 7,5 procenata, dok je godinu dana ranije iznosila 8,4 odsto. U zoni evra su lane bile Austrija, Belgija, Grčka, Irska, Italija, Luksemburg, Nemačka, Portugalija, Holandija, Finska, Francuska i Španija, a od januara ove godine pridružila im se i Slovenija.
Najmanju stopu nezaposlenosti imala je u lanjskom de^embru Danska [3,2 odsto], a sledile su Holandija [3,6] i Estonija [4,3 procenta], dok je najveća bila"u Poljskoj [12,81], Slovačkoj [12,0] i Grčkoj 8,7 procenata. Španija i Francuska imale su po 8,5 odsto Ijudi bez posla.
Nezaposlenost u Poljskoj je tokom septembra opala na 11,6 odsto ukupno raspoložive radne snage, ili oko 0,3 procenta u odnosu na prethodni mesec, saopšteno je u Varašavi. Statistički podaci pokazuju da je krajem septembra u Poljskoj bez posla bilo oko 1,78 miliona Ijudi, što je osetno manje nego u istom perodu lane, kada je broj nezaposlenih bio veći od 15 odsto, prenele su agencije.
Analitičari navode da je visok pad nezaposlenosti posledica veoma snažnog privrednog rasta u zemlji koja je 1. maja 2004, zajedno sa još devet, preteženo istočnoevropskih-država, postala članica Evropske Unije. Stručnjaci za tržište rada u Varšavi navode, međutim, da je poljska nezaposlenost opala i zbog odlaska velikog broja kvalifikovanih radnika, posle ulaska zemlje u EU, u druge članice Unije, posebno u Veliku Britaniju i Irsku. Neke računice pokazuju da je oko 1,5 miliona Poljaka tokom protekle tri i po godine otišlo u druge zemlje EU, u potrazi za bolje plaćenim radnim mestima.Početkom 2007. stopa nezaposlenosti u Poljskoj je bila rekordna - blizu 21 odsto. Tada su vladini ekonomisti predviđali da će se stanje na domaćem tržištu rada osetnije poboljšati tek krajem ove decenije. Poljska je, međutim, uprkos činjenici da je ranije nego što se predviđalo uspela da popravi stanje na tržištu rada, još uvek među vodećim zemljama u EU po stopi nezaposlenosti, uz Slovačku i Španiju.
U najmlađim članicama Unije - Rumuniji i Bugarskoj, koje su u zajednicu primljene ove godine - prema podacima iz novembra 2008, stopa nezaposlenosti bila je oko 7,9, odnosno 8,1 procenata .......

S A D R Ž A J :

UVOD 3
1 SVETSKA EKONOMSKA KRIZA I NEZAPOSLENOST U EVROPSKOJ UNIJI 3
1.1 KAKO I ZAŠTO JE SVE OVO POČELO? 3
1.2 Kriza je ušla u novu fazu 4
2 NEZAPOSLENOST U EVROPSKOJ UNIJI 6
2.1 Kulminacija ekonomske krize – Grčka 2010. Godine 8
3 UTICAJ SVETSKE EKONOMSKE KRIZE NA NEZAPOSLENOST U SRBIJI-TRENDOVI I OČEKIVANJA 11
3.1 11
3.2 EFEKTI SVETSKE FINANSIJSKE KRIZE NA SRBIJU – BANKARSTVO I FINANSIJE 11
3.2.1 Krediti 15
3.2.2 Novac siguran u domaćim bankama 15
3.2.3 Globalno istraživanje o ekonomskoj krizi kompanije Synovate ( podaci koji se odnose na Srbiju) 19
3.3 Nezaposlenost u Srbiji 21
4 Politika i mere Vlade Srbije za očuvanje radnih mesta tokom trajanja krize 24
4.1 Nacionalni akcioni plan zapošljavanja period 2007-2009. 25
4.2 Mere aktivne politike zapošljavanja 27
4.3 Modernizacija rada NZS i projekti u oblasti zapošljavanja 30
5 Posledice rasta nezaposlenosti u periodu trajanja krize 35
ZAKLJUČAK 38
LITERATURA 40