Spoljnotrgovinsko poslovanje

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz medjunarodnih odnosa.

Spoljnotrgovinsko poslovanje predstavlja, komunikaciju sa spoljašnjim svetom, odnosno prekogranični promet roba i usluga.
Za svaku zemlju je jako bitan momenat odnosa sa inostranstvom, kao vrlo značajan deo ekonomske aktivnosti svake zemlje.U savremenom svetu nijedna zemlja bez obzira na svoje razvojne potencijale i uslove nije sama sebi dovoljna, poseno ne u ekonomiji i ekonomskom razvoju.Zbog toga kažemo da su sve zemlje ekonomski upućene jedna na drugu, odnosno u stanju su međusobne uslovljenosti i zavisnosti.Priroda ekonomskog života i ekonomske aktivnosti ruši sve prepreke-pa čak i međudržavne granice i to i onda kada su one razdvijene političkim ili nekom drugim činiocima.
Savremena ekonomska teorija i praksa, međunarodnim ekonomskim odnosima i spoljnotrgovinskom poslovanju pridaju posebnu pažnju i značaj.U osnovi toga stoje ekonomski interesi država i njihova ekonomija.Iz međunarodnog ekonomskog okruženja dolaze brojni uticaji koji su od naročitog značaja za privredni razvoj i tekuću ekonomsku stabilnost svake zemlje.
Možemo reći da u osnovi međunarodnih ekonomskih odnosa stoje tri razloga zbog kojih zemlje pojedinačno učestvuju u njima.
• Razlike u uslovima proizvodnje među zemljama i područijima sveta
• Opadajući troškovi proizvodnje
• Različitost u ukusima-veća ponuda na tržištu i potpunije zadovoljavanje potreba.
Zbog toga svaka zemlja nastoji da u svojoj spoljnotrgovinskoj aktivnosti iskoristi komparativne prednosti koje ima u proizvodnji određenih proizvoda i usluga u odnosu na druge zemlje sa kojima održava ekonomske odnose.Te prednosti se ispoljavaju kao korišćenje sopstvenih povoljnih uslova za njihovu proizvodnju, niži troškovi proizvodnje, bolji kvalitet proizvoda, viši stepen primene tehnike i tehnologije.U krajnjem to omogućava viši nivo produktivnosti rada i doprinosi rastu dohotka.
Sve zemlje savremenog sveta, manje ili više ekonomski su upućene jedna na drugu, odnosno stoje u međusobnoj ekonomskoj zavisnosti i uslovljenosti.Danas nema apsolutno autarhičnih privreda koje bi same sebi bile dovoljne.Ni jedna državna zajednica ne podmiruje svoje materijalne potrebe isključivo svojom proizvodnjom, deo tih potreba podmiruje uvozom materijalnih dobara iz drugih zemalja, a deo sopstvene proizvodnje namenjen je zadovoljavanju potreba u inostranstvu.Ako bi se upitali zašto je to tako, moramo pre svega ukazati na brojne činioce koji konkretnije obrazlažu nužnost uspostavljanja i razvijanja ekonomskih odnosa sa inostranstvom svake zemlje posebno.
Poznato je da su prirodna bogatstva kao što su energetski izvori, rudna i mineralna bogatstva, prirodni i klimatski uslovi-kao faktori proizvodnje, neravnomerno raspoređeni u svetu.Nijedna zemlja ma koliko ona bila velika ne raspolaže u dovoljnim količinama i u odgovarajućem kvalitetu svim tim uslovima.Postoje zemlje koje imaju velike izvore nafte, ali ne i dovoljno pitke vode, zemlje koje imaju rude gvožđa ali nemaju električne energije, postoje zemlje koje imaju povoljne uslove za proizvodnju industrijskih ali ne i poljoprivrednih proizvoda i obrnuto, klimatski uslovi diktiraju mogućnosti i strukturu poljoprivredne proizvodnje ali i strukturu potrošnje.Ako bi svaka zemlja pojedinačno zasnivala svoju proizvodnju samo na sopstvenim prirodnim uslovima i iazvorima, onda bi struktura te proizvodnje bila vrlo siromašna, ekonomski vrlo neracionalna a proizvodnja mogih proizvoda nemoguća.
Međutim, zahvalujući spoljnoj trgovini dolazi do prevazilaženja neravnomernosti u rasporedu prirodnih bogatstava i uslova, kao činioca razvoja proizvodnje.Zemlje koje nemaju svoje izvore nafte uvozom iz drugih zemalja podmiruju potrebe za njom, isto to čine zemlje koje nemaju prirodnih bogatstava u gvožđu, obojenom metalima, mineralnim sirovinama i dr.Zahvaljujući spoljnoj trgovini i međunarodnoj razmeni ponuda poljoprivrednih proizvoda gotovo je ista u svim zemljama sveta bez obzira na postojanje velikih prirodnih i klimatskih razlika koje opredeljuju mogućnosti proizvodnje pojedinih poljoprivrednih proizvoda u tim zemljama pojedinčno.Tako, na primer, tropsko voće i povrće danas se gotovo podjednako nalazi na tržištima poljoprivrednih proizvoda zemalja u kojima se ono gaji kao i zemljama gde ne postoje prirodni uslovi za njihovu proizvodnju.
Međunarodni ekonomski odnosi i, posebno, spoljna trgovina dovode do ubrazanja naučnog i tehničko-tehnološkog razvoja u svetskim razmerama i svakoj zemlji posebno.Inovacije u nauci, tehnici, i tehnologiji danas se brzo šire svetom čime se prevazilazi neravnomernost u tehničko-tehnološkom napretku.Na taj način se doprinosi ubrzanju razvoja proizvodnje ali i potrošnje u svetu.Taj proces ima naročit značaj za one zemlje koje nisu u stanju da same razvijaju nauku i naučna istraživanja kao pretpostavke razvoja svoje proizvodnje.Spoljna trgovina i uopšte međunarodni ekonomski odnosi, prenose znanja iz jednog u druge delove sveta koja su sadržana u novim mašinama, proizvodnoj opremi, proizvodima namenjenim zadovoljavanju različitih potreba i na druge načine.Te njihove funkcije čine međunarodne ekonomske odnose veoma značajnim faktorom tehničko-tehnološkog progresa u svetu .
Kako će se privreda jedne zemlje razvijati u velikoj meri zavisi od veličine njenog unutrašnjeg tržišta.U zavisnosti od njega vrši se dimenzioniranje i strukturiranje domaće proizvodnje na globalnom makroekonomskom planu kao i optimizairanje proizvodnih i drugih kapaciteta za proizvodnju pojedinačnih proizvoda na mikroekonomskom nivou.Bez spoljne trgovine u mnogim zemljama ne bi bilo ekonomski racionalno organizovati proizvodnju onih proizvoda čija se racionalnost postiže njihovom masovnom i velikoserijskom proizvodnjom ili za čiju proizvodnju je potreban veliki kapital.U svim tim slučajevima veličina ili bolje reći malo unutrašnje tržište, javlja se kao limitirajući faktor razvoja proizvodnje u malim zemljama.Ali u uslovima razvijene spoljne trgovine moguće je i u malim zemljama dimenzionirati obim proizvodnje i strukturirati je prema zahtevima ne samo sopstvenog-domaćeg, već i međunarodnog tržišta.Time se produbljuje proces specijalizacije i međunarodne podele rada, a sve to ima pozitivan uticaj na rast i razvoj proizvodnje u svakoj zemlji pojedinačno i u svetskim razmerama.
Spoljnom trgovinom, konkretnije uvozom i izvozom roba i usluga, utiče se na regulisanjeodnosa ponude i tražnje na domaćem tržištu.Uvozom se povećava obim ponude roba na tom tržištu, odnosno menja struktura te ponude i usklađuje se sa zahtevima tražnje.Na drugoj strani, izvozom roba i usluga smanjuje se njihova pojedinačna ponuda na tržištu.Izvozom se omogućuje rast njihove proizvodnje iznad nivoa potreba domaćeg tržišta.Putem spoljnotrgovinske razmene viškovi jednih proizvoda pretvaraju se u one proizvode kojih nema dovoljno na domaćem tržištu, što je značajno sa stanovišta zadovoljavanja potreba društva, ali i stabilnosti tekućih ekonomskih kretanja.Odsustvo inostrane robe sa domaćeg tržišta dovodi do monopola domaćih proizvođača na njemu i rađa čitav niz ekonomskih neracionalnosti kako na tržištu tako i u proizvodnji i potrošnji.
Razvoj međunarodnih ekonomskih odnosa uslovio je rastući značaj međunarodne podele rada u kojoj, sa manje ili više uspeha, učestvuju sve zemlje sveta.Suština te podele rada jeste u tome da se svaka zemlja specijalizuje za proizvodnju onih proizvoda za koje ima najpovoljnije ekonomske i druge uslove i da se sa tim proizvodima izlazi na međunarodno tržište.U toj proizvodnji ona ostvaruje u svetskim razmerama nadprosečnu produktivnost rada, niske troškove proizvodnje, brz tehničko-tehnološki razvoj proizvoda i dr.
Spoljna trgovina podrazumeva promet robe između različitih zemalja, odnosno-vrši se između dva ili više područja koja su ograđena državnim ili carinskim granicama, pa je prolaz robe preko državne ili carinske granice osnovni kriterijum za razlikovanje spoljne od unutrašnje trgovine.Međunarodna razmena roba-njihov izvoz i uvoz, jeste najstariji i danas najrasprostranjeniji sadržajni element međunarodnih ekonomskih odnosa.To je uslovljeno činjenicom da je proizvodnjamaterijalnih dobara osnovni element ekonomske aktivnosti svakog društva, pa je i normalno da njihova međunarodna razmena bude najznačajniji element međunarodnih ekonomskih odnosa.
Promet usluga predstavlja još jedan element spoljnotrgovinskog poslovanja.Ovde je bitno da su davalac i korisnik usluga iz različitih zemalja, odnosno da je pružena usluga predmet deviznog plaćanja zbog čega se ovakav promet naziva-nevidljivim izvozom, odnosno uvozom.

MERKANTILISTIČKO SHVATANJE SPOLJNE TRGOVINE

Praktična pitanja i probleme međunarodne trgovine i trgovinske politike prvi put su pokušali da na teorijskoj osnovi izuče i obrade merkantilisti.Merkantilističke koncepcije su na snazi od početka 16 do sredine 18. Veka.To je istorijsko razdoblje stvaranja i uspona kolonijalnih sila, otkrivanja i osvajanja novih teritorija u kome je izvršeno povezivanje svih delova sveta preko međunarodne trgovine.
Koncepcije merkantilista o spoljnoj trgovini nastale su u epohi prvobitne akumulacije kapitala kada je vodeću ulogu imao trgovinski kapital.Osnovni stavovi merkantilističke škole jesu aktivan spoljnotrgovinski bilans, kao osnovni cilj spoljnotrgovinske politike, i akumulacija plemenitih metala.Merkantilisti su smatrali da je izvor i osnova društvenog bogatstva u nagomilavanju plemenitih metala.Bogatstvo je isključivo imovina u novcu, zlatu , srebru.Ako zemlja nema sopstvene rudnike zlata i srebra, onda je jedini način, ako se isključi porobljavanje i pljačkanje druginh nacija, po mišljenju merkantilista, bio da se dođe do novih količina metala aktivan saldo spoljnotrgovinskog bilansa, odnosno veći izvoz od uvoza roba.
Direktan izvor bogatstva je razmena odnosno trgovina robom, dok je proizvodnja samo preduslov za stvaranje bogatstva.Razmena robe je izvor profita, jer se roba prodaje skuplje nego što se kupuje.Pri tome, merkantilisti ne smatraju svaku razmenu izvorom bogatstva, već samo razmenu roba između država, dakle spoljnu trgovinu.Za razliku od unutrašnje trgovine, u kojoj se novac premešta sa jednog mesta u zemlji na drugo, pri čemu jedan domaći subjekt dobija, a drugi gubi, spoljna trgovina, uz uslov da izvoz bude veći od uvoza robe, povećava nacionalno bogatstvo, jer dolazi do priliva plemenitih metala u zemlji.
Merkantilističko shvatanje spoljnotrgovinske politike prošlo je u svom razvoju kroz dve faze:rani merkantilizam i razvijeni merkantilizam.U fazi ranog merkantilizma glavni stav merkantilista svodio se na zahtev da svaki učesnik u spoljnoj trgovini ostvaruje pozitivan saldo u robnoj razmeni sa inostranstvom.Pri tome se insistiralo na strogoj kontroli spoljnotrgovinskih tokova i platnih transakcija, s ciljem da se ograniči odliv zlata i srebra u inostranstvo.
U fazi razvijenog merkantilizma donekle se ublažavaju restriktivni postulati ranog merkantilizma i nagoveštava ekonomska neopravdanost njihovog provođenja na duži rok, kako sa stanovišta zemlje koja ih primenjuje tako i sa stanovišta drugih zemalja sa kojima se obavlja robna razmena.Usled grubog ignorisanja trgovinskih interesa spoljnotrgovinskih partnera osetilo se prisustvo zastoja u spoljnoj trgovini, pa se umesto načela da svaki pojedinac treba da ima pozitivan saldo u trgovini sa inostranstvom prešlo na načelo da svi učesnici u spoljnoj trgovini ostvaruju suficit u spoljnotrgovinskom bilansu.Shodno tome preduzimaju se mere za podsticanje izvoza, pre svega finalnih proizvoda.S druge strane, uvode se razne mere za ograničavanje uvoza.Pri tome se merkantilisti zalažu za blaži tretman ograničenja na sirovine i poluproizvode.
Vladavina merkantilističkih koncepcija podudara se sa peridom prelaska sa naturalne na novčanu privredu, kasnog feudalizma u rani kapitalizam, tako da je merkantilistička ekonomska misao poslužila kao osnov za formiranje ekonomske politike u funkciji stvaranja nacionalne dražave i jačanja kapitalističke privrede.Merkantilistička spoljnotrgovinska politika je bila u funkciji jačanja nacionalne moći i nacionalnog bogatstva i, umesto brojnih i malih feudalnih tržišta, formiranja jakog nacionalnog tržišta kao osnove ekonomske moći centralne vlasti.
Merkantilisti su se zalagali za uvođenje što viših carina na uvoz u cilju njegovog