Spartansko uredjenje

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
 
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Spartansko uredjenje
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz istorije.

Политички и друштвени развој Грчке од деветог до петог века пре нове ере одвија се у корак са њеним привредним напретком.Као главно обележје тог развоја морамо сматрати постепено образовање и установљење оног Грцима својственог државног уређења,полиса или града државе.Овај процес није свуда био истовремен ни идентичан.Неки делови Грчке вековима ће сачувати родовско уређење и све особености хомерског доба.Међу такве спадају Аркађани на Пелопонезу,Еталци из северозападне и централне Грчке,њихови суседи Акарнанци и становници Епира.Остали Грци су стварали урбане државне системе који су у току свог развитка пролазили кроз разне етапе.Суштинска особеност оваквог уређења јесте концентрација целокупног политичког живота на једном месту.То место је град,религиозно,политичко и привредно средиште области коју онобједињава и која се сматра његовом територијом.Сви становници на овој територији сматрају се грађанима и заједно организују политички,привредни,друштвени и религиозни живот целе заједнице.једина лица искључена из реда грађана јесу странци,кметови и робови.На тлу Грчких држава били су најмоћнији аристократи-поседници који су се називали Базилеуси или краљеви.Они су били врховне судије,свештеници и војсковође.Око Базилеуса се скупља аристократија у чијим рукама се налазило богатство у облику већих земљишних поседа.

Обичан народ или Демос се борио са аристократијом за своја права.Борба аристократије и демоса се водила у свим грчким полисима и добијала је често врло оштре облике.

Закони који су владали у грчким државама представљају савез заједнице и изражавају вољу грађана.Као и на Истоку,закон је средство помоћу којега се појмови о праву и правди саопштавају становништву.Па ипак постоји једна разлика,на истоку је закон део божанског поретка неизмењив и обавезан за сваког човека.Супротно томе у Грчкој,мада и тамо ужива божанско покровитељство,закон није божанско откровење,нити непромењиво начело у понашању утврђено једном за свагда.

У Грчкој законе стварају људи.Уколико један закон вређа савест већине,он се може и мора изменити,али док је на снази сви су дужни да му се повинују зато што у њему,као и у самој замисли закона,има нечеg божанског.Кршење закона не повлачи за собом кажњавање само од стране људи,чувара закона,већ исто тако и од стране богова.

Оваква сувереност закона у полису – закона које је створило целокупно грађанство спада међу најкарактеристичније црте у јавном животу Грчке.Између Грчких полиса, због разних и супротних интереса у трговини и другим областима владало је трајно супарништво,што је изазивало ратове и онемогућавало јединство грчког света.

На једној територији град не може имати себи сличног такмаца.Ту могу постојати друга места са бројним становништвом,али у њему нема независног политичког живота и њихови су становници грађани искључиво централне заједнице.У приватном животу је сачувана стара племенска подела: сваки грађанин је припадник братства(Фратрије),породице (рода).И племена (Филе), док је племе велика подврста скупине племена.

Сем ове постојала је и геграфска подела на општине (Деме), чије средиште може бити нека варошица или село.У оквиру скупине племена често наилазимо на више полиса који међусобно образују савез.Пример за то је Беотија.Такви се савези често стварају због извесних култова заједнички одређеном броју полиса и називају се Амфиктионијама.

То би укратко биле опште и заједничке карактеристике свих полиса.Међутим,у оквиру ових општих граница сваки полис се развија на свој начин, те отуда воде порекло оне бесконачне варијанте једног истог уређења.

Наиме, најбоље је познато устројство два полиса који постепено избијају у први ред политичког живота у чијој се историји осликава целокупна историја Грчке,то су Атина у централној Грчкој и Спарта на Пелопонезу.

Географски услови и постанак Спартанске државе

,,Територија на којој је никла спартанска држава налазила се у долини реке Еуроте која је добила назив Лаконија или Лакедемон.Са запада изнад те долине сав у стрмим терасама диже се планински ланац Тајгет који достиже висину до 3000 метара, а са источне стране нижа и мања стрма планина Парнон.Оба ова планинска венца завршавају се са два издужена и уска полуострва која уоквирују Лаконски залив,Тајгет се нагло спушта у море ртом Тенер,а Парнон ртом Малеја.“1

Са севера је Лаконска долина затворена висовима централног Пелопонеза.Планински гребен Парнон се својим источним падинама спушта доста благо у море,тако да на неким местима образује добре луке и оставља широк обалски појас прилично погодан за насељавање.Западне планине Тајгета стрмо се спуштају у пространу и врло плодну Месенску низију која са запада и северозапада прелази у благу приморску висију , а са југа је запљускује Месенски залив.Са североистока Месенску низију затварају високе планине Аркадије.

Према томе спартанска држава је, добивши своје коначно формиране границе у другој поливини седмог века пре нове ере заузимала јужни део Пелопонеза уз обалу залива.Копнена је била само северна граница која је делила Лаконију од Елиде на северозападу,Аркадије на северу и Арголиде на североистоку.

Копнене границе спартанске територије пролазиле су неприступачним планинским пределима.Приморска обала Спарте такође није пружала повољне услове за приморске везе.Само на југоистоку и југу обале Лаконског и Месенског залива налазила су се места погодна за пристајање лађа.

Географска изолованост Лаконије делимично је доприносила оној успорености,па чак и стагнирању друштвено-политичког развоја које је карактеристично за Спарту.

Лаконска долина,као и Месенска је богата воденим токовима и зато је веома плодна.Али је површина плодног земљишта Лаконије ограничена-то је доста узак појас који се пружа дуж средњег тока Еуроте,чија ширина не премашује 10 километара,и управо на том простору је настао војно-политички центар спартанске државе-Спарта.

Постанак Спартанске државе тесно је повезан за сеобу дорских племена.Подаци о развоју Грчког језика показују да су Ахејци представљали најстарије Грчко племе,које је заузимало широко територијално пространство.На Пелопонезу,нарочито на територији касније спартанске државе,све до њеног постанка говори се ахејским језиком који мје био сродан јонском.Дорска племена,заузевши Пелопонез делимично су уништила ахејско становништво,делимично су га подјармила,а делимично се асимилирали са њима.

Подаци о постанку спартанске државе код античких аутора су изузетно оскудни и непотпуни.

Највредније податке налазимо код Херодота.Он наводи дуг списак спартанских краљева,почевши од њиховог митолошког претка полубога Херакла и његовог сина Хила,па све до својих дана(пети век пре нове ере).Историчар Ефор(четврти век пре нове ере) је у својој Општој историји први дао повезани, али, разуме се легендарно-историјски приказ старе Спарте.Он каже да су се Дорани најпре учврстили у горњем делу долине Еурота,на територији која је касније добила назив Аигитис.На основу овог податка може се створити општа представа о правцу кретања Дорана у њиховом продирању у Лаконију.Очигледно је да је њихово кретање вршено правцем са севера на југ.Крећући се у великим масама Дорани су постепено заузимали долину Еуроте.Лаконију и територије које су се са њом граничиле на истоку.Судећи према подацима који су растурени у античкој литератури,то њихово напредовање било је праћено општим и безусловним поробљавањем домаћег становништва, о томе сведочи и чињеница да је сам политички центар настао у деветом веку,што је потврђено археолошким материјалима,док је Дорска на Пелопонезу отпочела најраније у осмом веку.Херодот и Тукидид,дајући најверодостојније податке о Спарти пишу о дуготрајном периоду унутрашњих и спољашњих борби којима је праћено освајање Лаконије од стране Дорана.

Према Тукидиду од упада Дорана на Пелопонез до образовања стабилног државног уређења у Спарти прошло је најмање 100 година, и управо током те дуготрајне борбе у Лаконији је извршен прелаз ка класном друштву и формиран апарат владајуће класе-Спартанска држава.

У деветом веку Дорски освајачи који су у то време контролисали читаву територију Лаконије концентрисали су се у стратешки погодном месту у долини Еуроте и то се сместили у пет насеља.Та насеља, која су се звала села, образовала су главни центар под именом Спарта.У таквом формирању политичког центра типичног за Хеладу јасно се испољавала стабилност патријахално родовски основа у друштвено –политичком животу Дорских освајача.Усталивши се у Спарти,Хелеји и


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
12:13 AM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Skoči na forum: