Solarna energija i problem te energije u Srbiji - diplomski

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Danas se svuda u svetu energija troši u iznosu koji ne premašuje brzinu kojom se stvara u prirodi. Neki put se među obnovljive izvore energije svrstavaju i oni izvori za koje se tvrdi da su rezerve tolike da se mogu eksploatisati milionima godina. Ovo je u suprotnosti sa neobnovljivim izvorima kojima su rezerve procenjene na desetine ili stotine godina, dok je njihovo stvaranje trajalo desetinama miliona godina.

U proizvodnji energije iz obnovljivih izvora u svetu u koje spada i solarna energija najveće učešće ima energija iz biomase – devet odsto (otpad iz drvne industrije i poljoprivrede), dok je učešće iz malih hidroelektrana, sunca, vetra, geotermalna, okeana oko dva odsto. Ako ovo ilustrujemo primerom da najbrži rast u primeni imaju solarni kolektori čiji su kapaciteti u periodu od 2000. do 2004. godine rasli za 60 odsto godišnje, pokrivajući više od 400.000 krovova u Japanu, Nemačkoj i Sjedinjenim Državama, onda možemo videti budućnost bar što se tiče izvora korišćenja energije. Ne istom brzinom, ali ni mnogo sporije, rastu kapaciteti za proizvodnju energije iz vetra sa 28 odsto godišnje, gde je predvodnik Nemačka. Najveća evropska tržišta vetrenjača u Evropskoj uniji u 2005. godini su Nemačka, Španija, Portugalija, Italija i Velika Britanija, a u poslednjih 10 godina se svake godine snaga instaliranih vetrenjača poveća za 30 odsto na području Evropske unije.

Naša zemlja je veoma bogata energetski ali ne iskorišćava ono što ima. Mi smo energetski zavisna zemlja i to više od 45 odsto! Takođe, naša energetika se bazira na nisko kaloričnom uglju lignitu, pa je time i energetski neefikasna, plus veoma zagađuje životnu sredinu.

Planeta Zemlja dobija energiju iz tri različita izvora: od Sunca, iz svoje unutrašnjosti i iz dalekog svemira. Dok se ova treća može uočiti samo instrumentima, a ova druga retko (ali ponekad veoma intenzivno) utiče na površinu planete, prvi izvor nas stalno i bez prestanka bombarduje energijom, i to dosta ravnomerno. Praktično sva energija, koju mi koristimo, osim nuklearne i geotermičke, potiče od Sunca. Termoelektrane, vozila, pa i životinje biljojedi koriste energiju Sunca, koju su biljke fotosintezom pretvorile u hemijsku. Vetar, koji danas sve više i više koriste kao izvor energije, postoji zbog Sunčeve energije, koja se u atmosferi pretvara u kinetičku. Sva ta energija potiče od Sunca, pa bi vajda bilo jednostavnije, da je koristimo direktno, umesto da gubimo velike zbog mnogih prenosa energije iz jednog oblika u drugi. Sunčeva energija potiče od zračenja Sunca. Ono nastaje kao posledica termonuklearne reakcije unutar Sunca koje se ka Zemlji prenosi kao čitav spektar elektromagnetnog zračenja; ...

Sadržaj :

UVOD 4
1 Solarna energija 6
1.1 Sunce kao izvor energije 8
1.2 Prednosti i nedostaci upotrebe solarne energije 9
1.3 Mogućnosti primene solarne energije 10
2 Primena i problem korišćenja solarne energije u Srbiji 12
2.1 Sunčevo zračenje u Srbiji 16
2.2 Stanje i razvoj FN tehnologije u Evropskoj uniji i Srbiji 18
2.3 Stanje FN tehnologije u Srbiji 20
2.3.1 Razvoj solarne arhitekture u svetu 23
2.3.2 Dometi solarne arhitekture 25
2.4 Stanje solarnih tehnologija danas 26
2.4.1 Toplotni sistemi 26
2.4.2 Termo-električni solarni sistemi 28
2.4.3 Solarna arhitektura 28
2.4.4 Termohemiski i fotohemijski sistemi 29
2.4.5 Fotonaponski sistemi 29
2.4.6 PV industrija 30
2.5 Solarni fotonaponski pumpni sistemi 31
2.5.1 Fizički i ekonomski faktori 35
2.6 Problemi korišćenja solarne energije u građevinarstvu 36
2.6.1 Integracija PV sistema u zgrade 37
2.6.2 Načini ugradnje 38
2.6.3 Primeri korišćenja PV sistema i nacionalni programi pojedinih zemalja 40
2.6.4 Problemi izgradnje solarnih elektrana 41
3 Primer upotrebe solarne energije 42
3.1 Solarni sistemi za toplu vodu 42
3.2 Funkcionisanje kolektora u sistemu 43
3.2.1 Solarno zagrejavanje bazena 44
ZAKLJUČAK 45
LITERATURA 47