Sociologija - Društvene Grupe

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Друштвена група је посебна творевина колективног друштвецог живота која посредује у односу између појединца и глобалног друштва, чинећи међучлан у тој вези и мост преко којег појединци делују на друштво и друштво на појединце.
Оне су ужи део ширег социолошког појма друштвених скупина. Под „скупинама" се подразумева сваки облик физичког или духовног окупљања људи. Оне се заснивају на различитим основама и врстама повезивања.
Има више покушаја да се дефинишу друштвене групе. Једну од најсложенијих дефиниција друштвене групе дао је Жорж Гурвич. Он друштвену групу одређује као „реалну колективну, али парцијалну целину која је непосредно подложна посматрању, заснована на трајним активним и колективним ставовима, која има да обави заједничку акцију; она је целина ставова, акција н поступака која чини друштвени оквир подложан структурисању и тежи релативн кохезији друштвености".
Друштвене групе су део друштвене структуре који је и сам структурисан; то је већи или мањи скуп људи који су повезани било заједничким делатностима, потребама и интересима, било заједничким пореклом и заједничким животом на одређеној терито-рији, било лриближно истим друштвеним положајем; за припаднике друштвене гру-пе су карактеристични узајамно деловање и осећај заједничке припадности.
Деле се на три основна типа: хоризонтапно-функционапе, сродничко-просторне и бертикално-стратификацијске. Хоризонталне друштвене групе би произлазиле из функционалне диференцијације друштва на основу истоврсних друштвених улога; сродничко-просторне настају рођењем, на основу стварног или претпостављеног за-једничког порекла, односно заједничким живљењем на одређеној територији; верти-калне би се, пак, формирале на основу сличног друштвеног положаја у хијерархији материјалног богатства, друштвене моћи и друштвеног угледа.
Држава је политичко-територијална организација друштва, форма у којој се појављује друштво у свом организованом облику.
Држава је политичка организација друштва јер је за управљање везана власт, односно организована моћ спроведена најчешће на основу правних норми, што значи хи-јерархизована и подељена између оних који врше власт и имају могућност заповеда-ња, те оних који не врше власт имају само могућност извршавања. . .

САДРЖАЈ

УВОД......................3
1 ДРУШТВЕНЕ ГРУПЕ..................6
1.1. Парцијалне и глобалне друштвене групе..........6
1.2. Породица.......................8
1.3. Држава......................11
1.4. Град........................13
1.5. Село........................15
1.6. Политичке странке................16
1.7. Нација и национализам................18