Sociološki pristup samoubistvu

Самоубиство, суицид је активни или пасивни аутодеструктивни чин у којем човек свесно и намерно одузима себи живот, због различитих мотива. У аутодеструктивна понашања се, осим самоубиства, убрајају и покушај самоубиства, планирање или само размишљање о самоубиству и све врсте самоозлеђивања. Самоубиство је један од ретких феномена који је потпуно ослобођен, полних, расних, културолошких, вредносних, временских и узрасних граница. Према психоанализи, самоубиство је чин аутоагресије, израз садизма супер-ега који се окренуо против саме особе.

Самоубиство је очајнички протест, оно је чин побуне ега против тиранског суперега и, истовремено, последњи покушај задобијања његове наклоности. Самоубиство је, према Фројдовој теорији нагона, најдиректнији израз нагона смрти, односно импулса за тоталном аутодеструкцијом. Многе особе реагују суицидалним идејама у кризним ситуацијама, а да могу проћи године да их не остваре, или користе суицидалне интенције да би изазвале пажњу околине. Ипак, на сваку суицидалну тежњу треба на време обратити пажњу. Превенција суицида заузима важно место у медицинским и социјалним услугама.

1 УВОД 3
2 Дефиниција самоубиства 4
3 Самоубиство као социјални и социолошки проблем 5
3.1 Социокултурни контекст 5
3.2 Самоубиство и аномија 6
4 Распрострањеност самоубиства у нашој земљи и карактеристике суицидалне популације 10
5 Превенција самоубиства 13
6 ЗАКЉУЧАК 15
ЛИТЕРАТУРА 17