Socijalno ekonomski uslovi koji utiču na razvoj turizma u zemljama

Туризам, као савремена појава глобалних размера, захтева исцрпно проучавање и истраживање. Савремени трендови у развоју туризма указују на то да се тражња преусмерава на регије које некада нису биле популарне или туристички препознате. Једна од тих регија би могла да буде и регија око Каспијског језера, највећег на свету. Каспијско језеро, свету познато углавном због експлоатације нафте, би у будућем периоду могло да значајније ступи на глобално туристичко тржиште. Ипак, постоје многе социо – економске препреке ка остварењу тог циља
Статус Каспијског мора је кључни проблем. Постоје три главна разлога за нејасан статус Каспијског мора: приступ минералним сировинама (нафта и природни гас), приступ за риболов и приступ међународним водама (преко Русије, тј Волге и каналима повезивање са Црним и Балтичким морем). Према споразуму потписаном између Ирана и Совјетског Савеза, Каспијско море је технички језеро и треба да буде подељено на два сектора (ирански и совјетски), и ресурси ( углавном риба и нафта) би се делили. После распада Совјетског Савеза Русија и Иран су најавили да ће наставити да се придржавају старог уговора. Совјетски Савез је подељен у петнаест земаља, укључујући и земље које излазе на Каспијско море Азербејџан, Туркменистан и Казахстан. Иран је позвао на једнаке поделе Каспијског мора између пет земаља. Ако ова подела не прође, онда Иран намерава да призна само свој стари уговор (између Ирана и Русије). Иран инсистира да сектор буде такав да свака држава добија 1 / 5 део целог Каспијског мора. Ово је било пожељно за Иран, јер пропорционално заузима мањи део обале.
Још један од проблема који потреса ову регију је и тероризам, посебно у руској покрајини Дагестан. Од 2000. Дагестан је мета герилског рата, који се надовезује на онај у Чеченији. У овим нападима, који су усмерени на припаднике полиције, војске и религиозних група, живот су изгубиле многе особе.
Односи Ирана према нуклеарном наоружању такође не доприносе развитку ове регије, као ни туризма. Од 2005, ирански нуклеарни програм постао је предмет неслагања са земљама Западног света. То је довело до тога да је Савет безбедности УН увео санкције против Ирана, те га на тај начин економски изоловао на међународној сцени.
Такође, ни дугогодишња затвореност Туркменистана током диктатуре Нијазова је утицала на то да туризам није приоритет у овој земљи, која се тек полако отвара ка страним утицајима. Тек у долазећим годинама ће се видети спремност ове земље да озбиљно учествује у глобалном туризму.
Предмет овог рада су социјално – економски услови који утичу на развој туризма у земљама око Каспијског језера.
Задатак овог рада је систематизација свих друштвених и економских услова који утичу на повољан или неповољан развитак туризма у 5 земаља које излазе на Каспијско језеро.
Циљ истраживања је довођење у корелацију свих набројаних услова, и предлагање успешних корака ка решавању проблема у туризму ове регије.

Увод
2.Географски положај Каспијског језера - 4 -
3.Културно – историјско наслеђе области око Каспијског језера - 6 -
4.Структура становништва - 7 -
4.Инфраструктура - 9 -
5.Показатељи економског развоја - 10 -
6.Економска конкурентност региона - 12 -
7. Перспективе развоја - 12 -
8. Закључак - 14 -
9. Извори и литература - 15 -