socijalna dramaturgija ervinga gofmana

Fasada označava „onaj deo nastupa koji redovno funkcioniše na uobičajen i stalan nacin kako bi definisao situaciju za one koji nastup posmatraju“. Fasadu čine „scena“ tu spada nameštaj,dekor,kulišei tu se odigrava interakcija i „lična fasada“ koju čine izgled, odeća, držanje, način govora. (fasada)

Kada je u prisustvu drugih aktivnost pojedinca je obično prožeta znakovima koji odslikavaju potvrđujuće činjenice koje bi inače ostale neuočene i nejasne. Pojedinac svoju aktivnost mora da usmeri tako da ona izrazi ono sto on želi da saopšti tokom interakcije. Poslovi kao sto su hirurg, bokser dopuštaju dramsko samoizricanje posto su te aktivnosti dobro aktavirane. Međutim,postoje neki poslovi čija dramatizacija predstavlja problem. (dramatizacija)

Postoji velika tendencija da akteri svojo publici ostave idealizovan utisak, odnosno da izgledaju bolje nego što to zaista jesu i da se prikažu u što boljem idealizovanijem svetlu. Izvori o izvođenju idealizovanih nastupa predstavljaju tekstovi o društvenoj mobilnosti. Pomoću idealizovanja akter ima veće šanse da bude uspešan. Idealizovanjem on prikriva nešto više od nedopuštenih zadovoljstava i želje za uštedom.

On može da prikrije delatnosti koje mu donose dobit iz tog razloga što se publika ne slaže,ne podržava tu delatnost,zatim prikriva razne tragove i time čuva utisak nepogrešivosti.