Snovi

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz biologije, psihologije ,filozofije , ekologije, fizike, geografije, Istorije i hemije.


Svake noći kada zatvorimo oči odlazimo u čaroban "svet snova". Većina snova ostavlja na nas veoma upečatljiv utisak i čini nam se da dok spavamo vodimo još jedan paralelan život.
Kada se probudimo odnosi između senovitih ljudi i događaja koji ispunjavaju časove kad spavamo i ljudi i događaja u našem budnom životu izgledaju nam neverovatni i privlačni za razmišljanje i proučavanje. Snovi kao specifične i interesantne pojave plenili su i opčinjavali ljude još od davnih vremena.
Mnogi pisci i pesnici posvetili su svoja dela misterioznom "svetu snova". Takođe, snovi su poslužili kao inspiracija likovnim umetnicima i vajarima, koji uz pomoć boja i oblika dočaravaju, često nepovezane, ali veoma zanimljive elemente snova. Najčešći motivi slika i vajarskih dela su simboli unutrašnje, središnje čovekove psihe, koji se prikazuju kao nadmoćni ljudski likovi i mudre, moćne žene, boginje. Poznata dela muzičke umetnosti su takođe u velikoj meri podstaknuta snovima ("San letnje noći"- uvertira Feliksa Mendelsona, "Sanjarenje strasti"- Hektora Berlioza i sl.). Simbolika i poruke snova, ljudska podsvest i nesvesni postupci su, ipak, u najvećoj meri podloga za filmsku industriju koja plasira sve više naučno- fantastičnih filmova, čija je tematika upravo ova.
Širom sveta razni narodi neguju svoja shvatanja snova. Kroz istoriju snovi su značili različita predskazanja (iz njih su se izvodili znaci za budućnost) i njihovom tumačenju posvećivana je posebna pažnja. Za antičke narode snovi su bili božanske (ili demonske) poruke koje su sveštenici i sveti ljudi tumačili. Za Grke i druge istočne narode, neki ratni pohod bio je nemoguć bez prethodnog tumačenja snova. Poznati su grčki bog Hipnos, koji je bio brat smrti i sin noći i staro- egipatski bog sna Bes....