Sloboda - esej

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Ideja slobode je nastala u grčkim polisima. Priroda polisa i regulativni principi politike upućuju da je "pravo na govor na javnom mestu" (isegoria), pored jednakosti pred zakonom i jednakog vrednovanja svih koji u javnom životu delaju, označavala je jedan od tri statusa u kojima se izražava princip građanstva. Princip građanstva središnji je princip antičkoga sveta i političke kulture: u njemu se otkriva i bit politike i bit slobode u antičkim političkim zajednicama.

Kod mnogih varvarskih naroda, koji su živeli izvan prvih država i civilizacija, širom stepa Severa ili pustinja Juga, postojao je jak osećaj slobode. Ovi ljudi vekovima su živeli ukorenjeni u prirodi koja ih okružuje i svojim tradicijama. Hijerarhija je i tamo postojala, ali vladari njihovih klanova nikad nisu imali moćan aparat sile koji bi ih odvojio od prostog naroda, niti teokratsku mašineriju koja bi to opravdala. Varvari su tako uvek mogli oduzeti vlast (i život) svom vođi ako bi ih ovaj izneverio.

U poređenju sa civilizovanim narodima, oni su zaista bili slobodni. I moćne civilizacije su strepele od varvara koji bi ih napadali iz stepa ili pustinja, ili u invazijama s mora. Jedino što njihov osećaj slobode nije bio artikulisana ideja. Ovde moram reći kako mi ni u jednom trenutku nije namera da potcenjujem intelekt ovih drevnih naroda. U nekim svojim shvatanjima plemeniti divljak je bio parsecima ispred bilo čega što su oni „civilizovani“ do sada shvatili, i onoga što će shvatiti u skoroj budućnosti. Ovde želim reći da ideja slobode koja postoji kod varvara nikada nije bila definisana na način koji bi omogućio njeno širenje izvan ovih plemena. Premda su i oni narodi organizovani u države dosta toga preuzeli od njih, ovo preuzimanje je bilo „spontano“ – varvari nisu nametali svoje ideje. Oni nisu slali misionare. Kada bi zauzeli neku zemlju, varvari bi se sami civilizovali, postajali su deo vladajuće klase u tim državama, prihvatali njihove norme i postepeno se asimilovali. Onda bi dojučerašnji varvari branili svoje države od svoje braće, i dalje slobodnih naroda.

Međutim, u grčkim polisima su se stekli uslovi da oni budu civilizovani – sa razvijenim pismom, dramom i retorikom. I pored toga, ni ovde vladar nije mnogo „iznad“ svog naroda. On nema dovoljno moćan aparat kojim bi nametnuo bezuslovno svoju volju običnom narodu. Tirani koji su se i ovde pojavljivali su svrgavani. U takvim uslovima pojavljuju se ideja lične slobode čoveka, antička filozofija, demokratski oblik vlasti (vladavina naroda). Atinska demokratija najbolje je oličavala ovaj novi sistem. Međutim, i ovde je sloboda veoma ograničena. Ona ne postoji za žene, strance i robove – većinu stanovništva. Ovi široki slojevi i ne mogu biti slobodni jer za to nema uslova, a to je čak i u suprotnosti sa antičkim idealom slobode. Atinska demokratija je takođe daleko od idealne – Sokrat je nateran da popije otrov...

Sadržaj :

1 UVOD 3
1.1 Pozitivna i negativna sloboda 4
1.2 Ograničavanje tržišne slobode 6
1.3 Dostojanstvo, jednakost, sloboda i imovina 6
1.3.1 Džon Stjuart Mil 7
2 ZAKLJUČAK 8
3 LITERATURA 9