Slikarstvo manastira Morace

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Вековима је био духовни, просветитељски, културни и ослободилачки центар. Налази се поред водопада Светигоре, уз корито истоимене реке, десетак километара од Платија према Колашину. Опасан је високим каменим зидом, са конацима у дворишту, украшен фрескама и уметничким резбаријама. Подигао га је Стефан, син Вуканов, а унук Немањин, 1252., наравно говоримо о манастиру Морача.
Турци су 1504. похарали манастирску цркву Успења Богородице, односећи оловни кров. Тек након 70 година црква је обновљена, али су фреске из XIII века до те мјере пропале да је током XVII века скоро цела црква поново живописана. Радили су најбољи сликари тог времена, поп Страхиња из Будимља, Георгије Митрофановић, хиландарски монах, мајстор Јован, мајстор Радул и други. Од првобитног сликарства остало је неколико фрагмената - попрсја Богородице с малим Христом изнад западног портала и портала који води у наос, као и већа целина у једном делу олтара - ђаконикону...

Византијски утицај на средњовековну Србију

Византијска архитектура је настала на подручју које се налази на територији Западног римског царства и везана је за Цариград и ако нема тачне демаркационе линије њеног одељивања од хришћанске уметности може се сматрати да је настала у почетку V века.
Најзначајнији споменици ране визанијске уметности се налазе у италијанској Равенни која је 402. г. била престоницом Западно-Римског царства, а за време цара Јустинијана ту је седиште византијске власти у Италији (535. г.). Црква Сан Витале у Равенни (526.-547.г.) има основу осмоугаоника изнад чијег средишњег дела је купола. Средишњи брод компликовано је повезан с бочним бродом и то низом полукружних ниша. Црква овакве основе са куполом преовладава у Православљу све од Јустинијана, као што на Западу преовладава базиликални тип цркве.
Једини очувани рано-византијски споменик у Хрватској је тробродна Еуфразијана или Еуфразијева базилика у Поречу из V века, са мозаицима из VI века.

Црква Аја Софија (532.-537.) у Цариграду је најпознатија грађевина Византијске уметности. Основа је комбинација уздужне базилике и централног типа са куполом у средини. Тада највећу куполу на свету подупиру две полу-куполе и сферни (кружни) троуглови звани пандатифи. Купола је прошарана прозорима и светлуцавим мозаицима па се чини као да је без тежине. Извана је волумен затворен равним геометријским површинама, док је изнутра зид потпуно дематеријализован мермерним оплатама и мозаицима дајући му сликарски карактер. У каснијим раздобљима византијске архитектуре јавља се неколико типова цркава, смањују се велики јединствени простори (који су доминирали у златном добу), а вањска обрада волумена добија на важности гдје се јављају и орнаментални украси од опеке (нпр. Црква св. Луке у Фокиди, Грчка, или св. Пантелејмон код Скопља, Македонија).
Почетком X века потпуно ће се оформити типична грађевина Византије, то је црква у основи уписаног крста (истокраког) у основу квадрата. Куполе ће повећати свој тамбур (доњи оквир куполе) и на том високом тамбуру отворити ће се многи прозори и тако обасјати ту грађевину грађену потпуно без прозора на зиду...

Садржај:

Увод 3
1 Византијски утицај на средњовековну Србију 4
2 Сликарство и архитектура 5
2.1 Сликарство 5
2.2 Архитектура 9
3 Манастир Морача 11
3.1 Историја 12
3.2 Сликарство 15
Закључак 18
Литература 19
Попис слика 20