Sistemi zdravstvene zaštite u Republici Srbiji

Područje užeg zdravstvenog osiguranja ispunjava sve navedene uslove. Dakle, pred realnim rizikom oboljevanja i povređivanja pacijenti se od tog rizika osiguravaju, plaćajući određenu cenu - premiju, a Fond ili Zavod za zdravstveno osiguranje preuzima taj rizik na sebe, kao i rizik od dela socijalnih posledica bolesti i povreda i u slučaju odštetnog zahteva osiguraniku nadoknađuje štetu. Finansiranje na osnovu treće stranke, odnosno fonda za osiguranje, postoji u svim sistemima zdravstvene zaštite, pa i u modelima privatnog ili ličnog – dodatnog osiguranja. Tržišni model u kojem potrošač (pacijent) za učinjene usluge zdravstvenih radnika plaća celokupni iznos, nije poželjan i retko se pojavljuje kao oblik finansiranja zdravstvenih usluga. Razlog posrednog plaćanja zdravstvenih troškova, odnosno osiguranja, leži u činjenici što niko ne zna kada će i da li će se i od čega razboleti i kakve će ekonomske posledice to imati po njega.
Usvajanjem Uredbe o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju omoguceno je da gradani uplate dopunsko i privatno zdravstveno osiguranjeta uredba daje mogucnost privatnim osiguravajucim kucama da gradanima ponude paralerno, dopunsko i privatno zdravstveno osiguranje.

Republicki zavod za zdravstveno osiguranje moze da ponudi gradanima dopunsko zdravstveno osiguranje. Uredba o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju zajedno sa pravilnikom o dopunskom radu lekara predstavlja nov nacin uredenja zdravstvenog sistema Srbije u oblasti zdravstvenog osiguranja. Pravilnik o dopunskom radu lekara stupio je na snagu 11. decembra 2008. godine, a Uredba o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju usvojena je na sednici Vlade Srbije.


Ilustracija 1: Anketa o zadovoljstvu uslugom u Domovima Zdravlja

U Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji i Albaniji su startale reforme zdravstvenog sistema. Kakva su iskustva zemalja zapadnog Balkana u provodenju ove reforme?Stabilnost zdravstvenog sistema u zemljama regiona moze se postici jedino kroz odrziv ekonomski razvoj i povecanje efikasnosti u okviru postojeceg stanja. Vazno je provoditi reforme, shvatiti fiskalna opterecenja, precizirati kratkorocne i dugorocne prioritete i kompromisom ostvarivati ciljeve, preporuka je medunarodne zajednice. Besplatan sistem Zdravstveni sistem u Srbiji je besplatan i ima dovoljno novca da se sve finansira u toj grani. Temelj je obavezno zdravstveno osiguranje na principu solidarnosti zdravih i bolesnih, bogatih i siromasnih, mladih i starih. U Srbiji su doneta cetiri temeljna zakona u oblasti zdravstva, o lekovima, zdravstvenoj zastiti, zdravstvenom osiguranju i o lekarskim komorama. Utvrdjena je strategija razvoja zdravstvenog sistema do 2015. godine i akcioni plan. Ako biste pitali gradane Srbije kako su zadovoljni reformom zdravstvenog osiguranja, dobili biste razlicite odgovore zato sto ne postoji nikad puno zadovoljstvo. Ako pitate ljude iz Svetske banke, oni kazu da je reforma u Srbiji uspesna. Istina je negde na sredini. Reformisanje jednog sistema iz onog sistema u kojem se sve podrazumevalo, od kojeg smo nasledili 2.100 miliona eura dugova, u kome nije bilo odrzivosti sistema i u kome su gradanima sve obecavali, a pruzali skoro nista, u kojem je lekova bilo svuda, a ne tamo gde treba da ih bude, u kome ste morali da kupite kuk, pa da ga nosite u bolnicu ili da prodate stan da bi kupili peacemaker krajem 90-tih. Iz tog sistema, mi sada mozemo da govorimo o nekim rezultatima.

Visoki doprinosi na radnu snagu otezavaju zaposljavanje veceg broja ljudi, a s druge strane s manje zaposlenih ima i manje sredstava za finansiranje svih socijalnih prava.
Kako reformirati velike zdravstvene sisteme?
Primarni cilj svakog zdravstvenog sistema jeste sigurnost i zastita u slucaju bolesti. Zadatak zdravstvene politike jeste da ovaj sistem organizira tako da zdravstveni interesi svih stanovnika budu zadovoljeni. Pri tome se sa jedne strane radi o osiguranju adekvatne kvalitete zdravstvene usluge, a sa druge strane o ekonomicnosti medicinskih usluga.

Iako postoji zakonska osnova, privatna lekarska praksa nije ukljucena u zdravstveni sistem. O bezuspesnim zahtevima prema Fondu zdravstvenog osiguranja da se raspise tender sa utvrdenim cenama, kako bi se i privatne poliklinike, ordinacije i sl. ukljucile u sistem.Reformsko opredjeljenje u Republici Srbiji je jačanje primarne zdravstvene zaštite (PZZ), podržano racionalizacijom viših nivoa zdravstvene zaštite. Implementacija porodične medicine na području Republike je podržana različitim projektnim aktivnostima, kao što su edukacija timova (doktora i sestara), rekonstrukcija i opremanje ambulanti. Rezultati pojedinih reformskih aktivnosti se ne prikazuju kroz redovnu zdravstvenu statistiku, zbog čega nedostaje sveobuhvatni uvid u rezultate reforme. Ovo se posebno odnosi na službe porodične medicine, Centre za mentalno zdravlje u zajednici i Centre za fizikalnu rehabilitaciju u zajednici čiji se podaci, putem redovne zdravstvene statistike, prikazuju zbirno kroz usluge domove zdravlja kao što su usluge opšte medicine ili usluge specijalističko-konsultativnih službi. U sistemu redovne statistike podaci koji se odnose na specijalističko-konsultativnu zaštitu nisu pouzdani s obzirom na to da nisu definisani pojedini indikatori koji se odnose na ovaj vid zaštite. Nadalje na republičkom nivou nedostaju podaci koji se odnose na bolnički morbiditet, te na ovaj način nedostaju značajni podaci koji bi upotpunili /ukazali sliku zdravstvenog stanja stanovništva Republike Srbije, kao polazište za planiranje i organizaciju adekvatne zdravstvene zaštite stanovništva.

U skladu sa Zakonom o statistici i Programom statističkih istraživanja u Republici Srbiji koji je usvojio Parlament Republike i Zakona o zdravstvenoj zaštiti, Zavod za zdravstvenu zaštitu Republike Srbije je ovlašćena institucija za vršenje ststitičkih istraživanja iz područja zdravstva a u svrhu praćenja i ocene zdravstvenog stanja stanovništva kao i rada organizacije zdravstvenih službi. Podaci se prikupljaju i dostavljaju prema principu «viši administrativni nivo-manji obim podataka», tako da se podaci sa opštinskog nivoa dostavljaju u okružne zavode za javno zdravstvo, odakle se deo podataka prosleđuje u Zavod za zdravstvenu zaštitu Srbije.

Zavod za zdravstveno osiguranje i reosiguranje Republike Srbije svake godine, počevši od 2002 god. vrši Obračun sredstava u zdravstvu, a u kojima se prezentuju konsolidovani podaci o ostvarenim sredstvima i ukupnoj potrošnji u zdravstvenom sektoru Republike Srbije, a koji uključuju podatke o ostvarenim i utrošenim sredstvima u zavodima zdravstvenog osiguranja i zdravstvenim ustanovama u javnom i privatnom sektoru.

Nedostaci u sprovođenju zdravstveno statističkih istraživanja su: kvalitet podataka, nemogućnost prikupljanja svih relevantnih podataka, nedovoljni kapaciteti institucija i nedostatna financijska sredstva, za provođenje i izvršenje većeg broja statističkih istraživanja. Tako se od sedamnaest programskih istraživanja za sektor zdravstva u Srbiji sprovodi samo sedam.

Svi pokazatelji prikazuju se u odnosu na procenjeno stanovništvo s obzirom na to da popis stanovništva u Srbiji nije sproveden od 2002. god. Privatni sektor većim delom ne dostavlja podatke o svom radu, te se podaci dobiveni na ovaj način odnose isključivo na javni sektor. Raspoloživi podaci koje prikupljaju zavodi za javno zdravstvo i zavodi za zdravstveno osiguranje se ponekad preklapaju i dupliraju što je posledica nedostatka protoka i razmene podataka između ovih institucija. Zbog navedenog, Zavod za javno zdravstvo Srbije je početkom 2004. godine pokrenuo reviziju zdravstveno-statističkog sistema u Republici.

Kako se značajni projekti realizuju u saradnji sa nevladinim sektorom uočen je nedostatak adekvatnog prikupljanja, praćenja i izveštavanja o realizovanju projektnih aktivnosti i njihovih utjecaja na zdravstveni sistem.

Podaci i pokazatelji o stanju i poslovanju zdravstvenog sektora, trebali bi poslužiti nadležnim organima vlasti kao osnova za analize problema koji karakterišu zdravstveni sektor u Republici Srbiji, a u cilju utvrđivanja zdravstvene politike i definisanju mera usmerenih na unapređenje zdravstvenog sektora. Međutim postojeće prikupljanje podataka nije dovoljno za praćenje cene - koristi (cost-benefit) i cene uspešnosti (cost-effectiveness) sektora.

Svi dostupni podaci iz sistema redovne zdravstvene statistike i Obračun sredstava u zdravstvu se ne objedinavaju niti upoređuju na nivou Republičkog mnistarstva zdravstva. S obzirom na to da kapaciteti ministarstva zdravstva nisu razvijeni za adekvatno praćenje i analizu raspoloživih podataka, a što je prepreka za utvrđivanje zdravstvene politike i preduzimanje ogovarajućih mera, unutar ministarstva uspostavljen je Sektor za javno zdravlje, monitoring i evaluaciju.

Zdravstveni sistem je dinamičan i kompleksan sistem na koji utiču različiti akteri, od kojih mnogi imaju slične ciljeve za postizanje poboljšanja zdravstvenog statusa, poboljšanja zaštite od finansijskog rizika (i osiguranje održivosti) i poboljšanje zadovoljstva i učestvovanje korisnika u sistemu sa višestrukim programima, strategijama i financiranjem. Za prikupljanje postojećih podataka značajnih za zdravstvo, od posebne je važnosti jačanje saradnje sa drugim sektorima /institucijama (Statistički zavod, MUP, nevladinim sektorom i sl.).

Postojeći sistem prikupljanja i analize podataka onemogućava uvid u, ne samo dosadašnje rezultate reforme sistema zdravstva, već i budućih opredeljenja zdravstvene politike. Stoga će se pokrenuti aktivnost za unapređenje sistema nadzora i procene.

U tom kontekstu je neophodno razviti opšti okvir za procenu učinka sektora. Opšti okvir treba da bude usklađen sa procesom planiranja i budžetiranja za ukupni sektor, a što će omogućiti kreatorima politike da integrišu razvoj investicionog okvira sa rezultatima zasnovanim na dokazima i sistema nadzora i procene.