Sigurnost bežičnih lokalnih računarskih mreža (wlan)

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Bežične lokalne računarske mreže (WLAN- engl.-Wireless Local Area Network) su sve popularnije zbog jednostavnog načina primene, velikih mogućnosti pristupa mreži kao i zbog toga što se njihovom primenom kao što samo ime kaže izbegava skupo i dugotrajno kabliranje prostora u koji se želi postaviti lokalna računarska mreža a istovremeno omogućava velika mobilnost korisnika unutar prostora pokrivenog signalom WLAN-a.
Zbog tih svojih osobina bežične LAN mreže su sve zastupljenije kao rešenja u mnogim organizacijama i kompanijama pogotovo u onim sa manjim brojem zaposlenih kao i onim firmama koje za svoj rad koriste iznajmljen poslovni prostor i kojima se ne isplati ulaganje u fiksno kabliranje i umrežavanje računara na klasičan način.
Kao i LAN mreže tako i WLAN-ovi tj. bežične mreže poseduju sigurnosne elemente i sisteme zaštite od neovlašćenog upada na mrežu i neovlašćenog pristupa podacima na mreži. Ali u praksi iznenađuje činjenica da veliki broj organizacija koje koriste bežične računarske mreže (WLAN), uopšte ne koristi niti obezbeđuje bilo kakav nivo zaštite svojih podataka niti pristupa bežičnoj računarskoj mreži. Zašto je to tako možemo samo da nagađamo ali jedan od razloga je sigurno neupućenost i nedovoljna obaveštenost običnih korisnika bežičnih lokalnih računarskih mreža (WLAN-ova) kao i onih koji odlučuju o načinu i primeni WLAN-ova a nisu možda po struci vokacijski bliski sa ovom tematikom niti sa bezbednošću računarskih mreža uopšte. Upravo su ti propusti u sigurnosti kao i načini povećanja bezbednosti korišćenja WLAN-ova tj. bežičnih računarskih mreža tema ovog rada.
Zato prilikom svakog postavljanja bežičnih lokalnih računarskih mreža treba uzeti u obzir posledice vezane za sigurnost mreže i podataka kao i za upravljanje takvom mrežom. Intenzivni razvoj bežičnih mreža u poslednje vreme podseća na nagli rast Interneta zadnje decenije prošlog veka. Tome doprinosi i jednostavnost implementacije kao i fleksibilnost u radu kao i velik izbor uređaja koji se koriste pri implementaciji mreže(mrežne kartice, pristupne tačke). Implementacijom bežične mreže takođe se značajno smanjuju troškovi u poređenju sa klasičnim rešenjima za lokalne mreže. Zbog svih prednosti koje donose bežične mreže one su danas u širokoj upotrebi u raznim javnim i privatnim organizacijama, a u zadnje vrijeme pojavio se i trend postavljanja tzv. vrućih tačaka(hot spot) preko kojih je dozvoljen besplatan pristup Internetu sa bilo kojim uređajem koji podržava bežične mreže...

Standardi

Bežične mreže su definisane standardom 802.11 koji je doneo IEEE (Institute of Electrical and Electronics Engineers) godine 1999. Standard definiše dva najniža sloja OSI modela, fizički (PHY) i sloj podataka (MAC). On je samo deo veće grupe standarda koji definišu lokalne(LAN) i gradske mreže(MAN)...

802.11a standard

Fizički sloj ovog standarda definiše rad na frekvenciji od 5GHz (frekvencija koja je po međunarodnim standardima dozvoljena za korištenje bez posebnih dozvola i naknada) sa OFDM (Orthogonal Frequency Division Multiplexing) multipleksiranjem kanala. Standard omogućuje brzine od 6, 9, 12, 18, 24, 36, 48, i 54 Mbit/s. Iako mreže izrađene po ovom standardu omogućavaju najveće brzine imaju jednu ogromnu manu: domet je ograničen na oko 15m što je nepraktično za većinu korisnika i zbog toga nisu toliko popularne.

802.11b standard

Ovaj standard je danas dominirajući na tržištu najviše zbog relativno niske cene implementacije i zadovoljavajućih performansi. Fizički sloj radi na frekvenciji od 2.4 GHz što je takođe frekvencija slobodna za korišćenje i koristi DSSS (Direct Sequence Spread Spectrum) tehnologiju za slanje signala i omogućuje maksimalnu propusnost od 11Mbit/s. Razlog korištenja DSSS (Direct Sequence Spread Spectrum) tehnologije je velika pouzdanost i propusnost jer se koristi širi frekvencijski opseg. Svaka binarna ''1'' ili ''0'' se kodira u niz jedinica ili nula pa se takvi nizovi šalju kroz sve frekvencijske pojaseve u frekvencijskom opsegu što značajno doprinosi pouzdanosti u slučajevima kada se pojavljuje interferencija sa drugim raznim uređajima koji nisu računari (na istoj frekvenciji rade i mikrotalasne rerne, bežični telefoni kao i Bluetooth)....