Simon Drakul - Belata dolina

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Priče, kao i ostali vidovi makedonske literature, ima svoje specifičnosti. Nastala je dosta kasno. Prvi prozni tekstovi javljaju se pri kraju revolucije. Pisci se oglašavaju na svom maternjem jeziku. Od kraja rata razvoj ove literature teče kontinuirano. Osnovnu i presudnu ulogu odigrali su pisci prve generacije: Vančo Nikoleski, Boris Bojaciski, Vasil Kunoski, Slavko Janevski, Jordan Leov i Lazo Karovski. NJihove umetničke predstave, u početku bliske narodnom pripovedanju i poeziji, ispunjene realnim i fantastičnim motivima, plenile su pripovedačkom neposrednošću.

Šezdesetih godina proširiće se krug pisaca i dela; javljaju se Gligor Popovski, Genadi Bolinovski, Evgenija Šuplinova, Jovan Strezovski, Vidoje Podgorec, Olivera Nikolova, Boško Smaćoski. Oni unose nove teme i sadržaje i osavremenjuju umetnički izraz. NJima će se, nešto kasnije, pridružiti Stojan Tarapuza, Živko Čingo, Jovan Pavlovski, Petre M. An-dreevski, Simon Drakul i niz mlađih, talentovanih stvaralaca (recimo Nenad DŽambazov, Milutin Bebekovski, Rajko Jovčeski, Petko Domazetovski, i dr.)..........

Simon Drakul – originalni autorski temperament

Simon Drakul je rođen 1930. u Lazaropolju, a preminuo je 1999 u Skoplju. Školovao se u Ohridu i Skoplju. Živi u Skoplju. Objavio je sledeća dela: Planine i doline (pripovetke — 1954); Vrtlozi u bujici (pripovetke — 1956): I zvezde padaju same (roman — 1957): Belata dolina (roman — 1962); Nemirna rudina (drama — 1959); Stubovi za nebo (drama — 1963). Autor je scenarija za tri celovečernja igrana filma (Do pobede i dalje — Zlatna arena u Puli; Vreme bez rata; Cena grada), više TV i radio-drama. Roman Bela dolina obavljen je u prevodu na srpskohrvatski jezik

Proza Simona Drakula, od prve do poslednje rečenice, otkriva izrazito svojstvo jednog jasno određenog, jednog uvek originalnog autorskog temperamenta, koji bez izuzetka naginje onim proznim beletristima čiji je osnovni stimulans osećanje.

Reklo bi se da je seoska stvarnost, sirova i obeležena surovim borbama, ipak sagledana kroz neki poetski zanos. Makar koliko bila siva i nevesela u životu, ona je u priči uvek poetizovana. Zabeleženo je najčešće i najviše samo ono što odgovara piščevoj emotivnoj prirrodi. Sve to što je zabeleženo, pisac osvetljava plamenom lirskog oduševljenja, koje je najpoletnije i najprihvatljivije kad je ostvareno kao plastično fiksiranje veze između čoveka i ambijenta. Zato selo i seosko u ovom romanu nije predmet detaljnog i spokojnog posmatranja, već izvor poezije. I svakodnevno izgleda kao izuzetno u ovim pripovetkama. Iz dominantnog motiva pečalbarstva izbačeno je sve što liči na čisto narativan i uobičajen folklor. Elementi folklora su samo utoliko prisutni ukoliko su potrebni da pojačaju pečalbarske rastanke sa svojima i sa svojim krajem. Zato i regionalno u ovoj prozi uvek ima opštije prizvuke, a oni su, opet, izrazito emotivnog karaktera.....

Sadržaj :

UVOD 3
1.1 Simon Drakul – originalni autorski temperament 4
ZAKLJUČAK 10
LITERATURA 12