Severno - africko ratiste 1941-1943.

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Severno - africko ratiste 1941-1943.
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz istorije.

Други светски рат представља најкрвавији период у људској историји. Почео је 1. септембра 1939. и трајао до 2. септембра 1945. Однео је преко 56 милиона живота и довео до значајних промена на политичкој карти света. То је био потпуно нов начин ратовања, сукоб великих, милионских армија, опремљених наоружањем огромне разорне моћи које је диктирало и развој потпуно другачије стратегије и тактике ратовања.
Рат је почео у Европи, нападом Немачке на Пољску. Услед разбуктавања сукоба, код зараћених страна се стално јављала потреба за отварањем нових фронтова и заузимањем нових територија из којих би се могле црпети сировине неопходне за наставак рата. Из тих разлога рат се брзо разбуктавао и брзо проширио на скоро све континенте.
У Европи где су борбе а самим тим и жртве биле највеће, била су два велика фронта Источни, у СССР-у; и Западни, у Западној Европи (отворен након англо-америчког десанта у Нормандији.
На Далеком Истоку су се такође водиле велике борбе, у Манџурији и Индокини, а ни афрички континент није био поштеђен великих сукоба и жртава. Италијанска армија је заузела Етиопију и протерала Британце из околних источноафричких земаља. Рат се проширио и на северну Африку. У Северној Африци је био најбитнији фронт на афричком континенту, фронт који је однео велики број живота, довео до великих разарања и битно утицао на исход Другог светског рата у Европи.
Рат у Северној Африци вођен је од 1940. до 1943. године, најпре између италијанске и британске армије, а од 1941. између италијанско-немачке и британске армије.
Северно-афричко ратиште је за обе зараћене стране било од велике важности, па су и једни и други у Африку послали велике снаге и своје најбоље генерале.

Велике амбиције „надобудног” диктатора

Још од античког времена на Средоземљу су постојале моћне цивилизације. То су Египат, Стари Рим, Картагина, Персијско царство итд. Све привредно моћне, сировински богате и војно снажне, желеле су владати свим територијама око мора. Славном Риму је то пошло за руком. Полако али сигурно освојио је све области око Средоземља и направио од њега „Римско језеро”. После његовог распада многи владари су сањали да га обнове: Карло Велики, Јустинијан, па и сам Бенито Мусолини. Жељан војне славе и територијалних проширења латио се стварања снажне армије, како на копну тако и на мору.
Све је почело освајањем Либије, територијално најближе самој Италији одакле се лако могло наставити са освајањем ка унутрашњости Африке. Следећа је била Етиопија. Иако са најмодернијом војском, Италија је са доста муке победила малобројне британске трупе и домородачке одреде. Борбе за Средоземље су биле јако важне због поморских путева који су се укрштали на њему. Ту су били Гибралтар и поготово Мусолинију важан Суецки канал, који је био најбржа веза Европе и Азије на мору. Зато је требало покорити Египат. Још пре рата Италија је гомилала трупе у Либији која јој је била територијално најближа. То гомилање војске трајало је и за време самог рата и нарасло на око 500 000 људи са великим количинама ратног материјала: авиони, тенкови и друга моторизација. Наспрам њих је стајала слаба британска војска која је уз крајње муке сакупила око 100 000 војника, слабу авијацију и 200 лаких тенкова махом сакупљених са Новог Зеланда, Индије, Аустралије и остатка Африке, јер је и сама била у опасности да буде покорена од стране Немачке и била принуђена да уложи све напоре да би опстала као држава.
Иако материјално и бројно моћнија Италија је трпела пораз за поразом. То је изазвало велики бес и љутњу Мусолинија на маршала Балба, главнокомандујућег свих италијански снага у Северној Африци, Бес је био утолико већи због неуспеха у Европи. После слома Француске надао се да ће доћи у посед великих територија. Али од тога није било ништа. Док су немачке радио станице с пуним поносом објављивале победу за победом, Италија је могла само давати обећања за будуће успехе. Због тога је очајнички требало напредовати у Северној Африци. Мусолини је стално наређивао напад, али маршал Балбо није пружао ништа. Сукоб између њих двојице је постао све већи, али се завршио 28. јуна 1940. на врло необичан начин. Маршал Балбо је тог дана летео својим авионом изнад Тобрука да надгледа неке јединице, али га је оборио италијански ПВО, мислећи да је то енглески шпијун, иако су се у то време италијански и енглески авиони веома разликовали.
После смрти маршала Балба, за главно командујућег афричке италијанске војске постављен је маршал Грацијани. Његов задатак је био да у најкраћем могућем року оствари освајање Египта и Суеца. У његово време су учестали летови шпијунских авиона који су утврдили да је главна снага Енглеске у луци и учестали су конвоји брзих транспортних бродова из Италије. Мусолини није штедео. Слао је огромне количине материјала, али Грацијани се жалио све више и више. Тражио је гориво, храну, многобројну авијацију, многобројну моторизацију итд. Ипак је започео офанзиву малих размера, која је заустављена са мало труда уз образложење да предње линије фронта имају хране за само три дана, да линије снабдевања не могу да се редовно успоставе и да би прве линије требало снабдевати бродовима, али је опасност од британске флоте превелика. Италијанска ваздухопловна команда је одредила нова појачања, јер је Мусолини тражио успех по сваку цену.
Донета је одлука о слању 800 авиона у Либију,али је послато свега 300 комада, даља испорука тешких бомбардера је изненада заустављена. У то време Немачка је обновила све аеродроме у Западној Европи, и појачала устаљене ваздухопловне нападе над Британијом. Немачке радио станице су толико напумпале жестину тих напада у јавности да је изгледало да је Британија пред сломом. Због горког искуства у Француској око подела територија овог пута Мусолини није хтео да закасни и сместа је послао 200 бомбардера у Белгију што је било прихваћено. Међутим, ти бомбардери су трпели велике губитке, јер су били без подршке ловаца.Стога се Мусолини опет окреће постизању успеха у Северној Африци. Маршал Грацијани опет добија иста наређења, која вешто одлаже са истим разлозима као пре. Занесен обећањима о обиму офанзиве и величини усоеха Мусолини је писао Хитлеру у свом писму од 17. јула 1940.:„Припреме за напад на Египат великих размера сад су готове. Да бисмо стигли до Александрије, требало би да пређемо 600 километара потпуне пустиње, где температура у хладу досеже 55˚С. То је ослабило британске трупе које нису у стању поднети такву врућину”.
Оба диктатора су се такмичила у обећавању великих успеха. Мусолини је хтео да буде први, стога је 7. децембра 1940. наредио офанзиву за 9. септембар 1940. када су почели сложени напади италијанских авиона на Египат, али британско ваздухопловство је силовито узвратило напад оставивши тешка оштећења на аеродромима, складиштима и путевима на првој линији фронта где су биле велике концентрације италијанских трупа. Стога је офанзива опет одложена. међутим стрпљење Рима било је исцрпљено па је дато наређење за нову офанзиву за 13 децембар 1940. Равницама пустиње грмели су многобројни топови и врло јака италијанска артиљеријска ватра уништавала је енглеске одбрамбене линије. Енглеске снаге биле су преслабе да одоле. Италијани су напредовали и заузели Сиди Барани. Први успеси дали су већег подстрека. Офанзива се наставља. Италијанско ваздухопловство је развило врло јаку делатност, па су се врло често јављале групе и од 100 авиона које су узастопце нападале британске трупе и аеродроме. А онда је на запрепашћење Британаца, који су очекивали велики продор, читава офанзива стала. Италијанска пропаганда је дигла велику буку објављујући читавом свету да Италија већ држи у руци кључ за Египат, да је заробила пола британског ратног материјала и да је пут за Суецки канал сада откривен. Мусолини је ликовао. Али „отвореним путем” за канал нико није ишао. Маршал Грацијани опет се извлачио недовољним снабдевањем фронта због недовољно транспортних средстава. Пуна два месеца фронт је био непокретан што је Енглезима давало шансу да се учврсте. Тек на поновну одлучну Мусолинијеву заповест напад је настављен много касније, а и тада само на Матрух.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
02:48 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Ustanak u Hercegovini 1941. derrick 0 821 08-09-2013 10:20 AM
zadnja poruka: derrick
  Zapadni front 1939-1941 Maja 0 1,288 22-08-2012 05:42 PM
zadnja poruka: Maja
  Vojni puč 26 i 27. mаrtа - Beogrаd i unutrаšnjost 27. mаrtа 1941 Dzemala 0 880 08-04-2011 01:19 AM
zadnja poruka: Dzemala
  Istocni front 1941. Vesnica 0 1,192 18-05-2010 10:12 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Ustaski zlocini 1941 - 1945. Vesnica 0 2,272 18-05-2010 09:58 PM
zadnja poruka: Vesnica

Skoči na forum: