Seneka dijalozi

Luj Anej Seneka, Mlađi (oko 4. pre nove ere – 65. nove ere), jedan je od najvećih predstavnika stoicizma i oratorstva. Rođen je u španskoj Kordovi, u bogatoj viteškoj porodici. Otac mu je bio čuveni retorik Lukije Anej Seneka (Stariji) dok je vrla majka Helvija bila staložena i veoma nadarena žena, čiji je život prevazilazio prosečnu meru tadašnjeg otmenog ženskog sveta. Sve uslove koje je mogao, iskoristio je da dođe do kvalitetnog obrazovanja. Već u kući stekao je ljuba prema retorici i poeziji kao i sklonost za filosofiju i nauku, naročito fiziku i etnografiju.

Od filosofskih pravaca najviše su ga privukli moralistička ozbiljnost i skoro asketska strogost mlađih stoičara, kao i novopitagorejsko učenje o selidbi duše (i vegeterijanstvo). Seneka je najviše bio usmeren ka aristotelovskom pitanju postizanja blaženog života. Vrlinu vidi kao unutrašnju individualnu postojanost, ljubav i život u skladu sa prirodom, kritikuje telo i putena zadovoljstva. U suštini, i on je bio eklektičar što je i sam najbolje objasnio u jednom svom pismu: “Što je najbolje, to je svačije”, pa nije nikakav problem iz različitih filosofija uzimati ono što je najbolje i najprihvatljivije. Spisateljski rad Seneke Filosofa veoma je opsežan i raznolik.
U ovom radu bavićemo se jednim o njegovih čuvenih dela tj., Senekinim spisom “Dijalozi”. Svrha ovog rada jeste da ukaže na značajne činjenice za razumevanje ovog dela kao i da utvrdi sadržaj dela i osnovnu poruku pisca.

UVOD 3
1 Seneka "Dijalozi" 3
ZAKLJUČAK 5
LITERATURA 6