SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA : TRŽIŠTE NOVCA I KAPITALA

UVOD
Tržište kapitala je oblik tržišta na kome se novčana sredstva traže i nude dugoročno. To je specijalizovano tržište na kome se trguje dugoročnim novčanim sredstvima – kapitalom i dugoročnim hartijama od vrednosti.

Tržište kapitala predstavlja institucionalizovan organizovan prostor sa svim potrebnim elementima za njegovo funkcionisanje, u tačno određenom vremenu, kao i pravila i uzanse ponašanja učesnika. Za razliku od tržišta novca, tržišta kapitala mora biti i jeste institucionalizovanog karaktera u svim zemljama tržišne privrede. Ono, u osnovi, predstavlja specijalizovano tržište na kome se novac – kapital traži i nudi dugoročno.

Transakcije koje se na ovom i u okviru ovih institucija odvijaju nazivamo kapitalnim transakcijama, a hartije od vrednosti sa kojima se trguje na tržištu kapitala nazivamo dugoročnim hartijama od vrednosti ili efektima.







1 ULOGA I FUNKCIJA TRŽIŠTA KAPITALA

Tržište kapitala je dio finansijskog tržišta koji omogućava ekonomskim subjektima proces investiranja. Osim toga tržište kapitala svojim postojanjem stvara pretpostavke i za dezinvestiranje kao ekonomsku aktivnost koja ne donosi očekivani prinos. Proces investiranja i dezinvestiranja daju osnovu za podjelu tržišta kapitala na: primarno i sekundarno tržište. Na primarnom tržištu kapitala , ekonomski subjekti mobilišu kapital emisijom dugoročnih finansijskih instrumenata. Sekundarno tržište omogućava promet dugoročnih instrumenata (hartija od vrijednosti). Prema tome, na tržištu kapitala se kreiraju i razmjenjuju dugoročni finansijski instrumenti
Tržišta kapitala imaju brojne važne funkcije. Prvenstveno, ona su mehanizam koji omogućuje prenos sredstva koja se mogu investirati od ekonomskih subjekata s finansijskim viškom prema onima s finansijskim manjkom. Ovo se postiže prodajom vrednosnih papira – deonica ili obveznica – onima koji imaju finansijski višak sredstava. Kao rezultat, preduzeća, vlade, lokalne vlasti, nadnacionalne organizacije i slično imaju pristup većim količinama kapitala nego što bi bio raspoloživ da se moraju osloniti isključivo na stvaranje vlastitih izvora.

To je tzv. primarno tržište gde se ugovaraju nove emisije trajnog kapitala ili zaduženja u obliku potpuno novih emisija kapitala ili u obliku ponude postojećim investitorima. U bilo kojem slučaju zainteresovana organizacija dobija svež novac u zamenu za finansijsko potraživanje. Za preduzeće finansijsko potraživanje može biti u obliku trajnog kapitala (deonice) ili možda zaduženja (obveznice) dok državne vlasti redovno emituju obveznice.

Druga funkcija tržišta kapitala možda je predmet veće pažnje – ono deluje kao sekundarno tržište za vrednosne papire koji su mogli biti emitovani u prošlosti. Tržište dozvoljava vlasnicima deonica ili obveznica da ih prodaju brzo i tako osigurava stepen likvidnosti koji inače ne bi bio izvodiv. Postojanje sekundarnog tržišta čini delovanje primarnog tržišta efikasnijim. Odlučujući o investiciji u ova specifična finansijska sredstva, investitor oseća sigurnost da nije sputan, već može pretvoriti svoje ulaganje ponovo u novac u bilo koje vreme. Sekundarno tržište, drugim rečima, omogućuje neprekidnu realokaciju finansijskih sredstava između različitih investitora, dozvoljavajući jednima da prodaju takva sredstva dok drugi mogu koristiti svoj višak sredstava da bi ih kupili.

Glavni korisnici tržišta kapitala su preduzeća, suverene vlade i nadnacionalna tela kao što su Svetska banka ili Evropska investiciona banka.




2. CILJEVI TRŽIŠTA KAPITALA

Osnivanje i funkcionisanje tržišta kapitala u bilo kojoj zemlji i u bilo kom obliku nije samo sebi cilj. Naprotiv, tržišta kapitala putem i preko koga svi učesnici, a zatim i nacionalna ekonomija u celini ne ostvaruje svoje ciljeve, pretvara se u svoju suprotnost i umesto koristi emituje niz negativnosti sa ogromnim štetama po ostale tržišne i privredne segmente. U tom smislu, u svim tržišnim privredama, bez obzira na stepen razvijenosti, ciljevi koji žele da se ostvare iz funkcionisanja i postojanja tržišta kapitala su unapred dati i poznati. Ta činjenica daje pravo svakom učesniku da angažovano prati stepen ostvarivanja svih ciljeva i da u zavisnosti od toga samostalno donosi svoje poslovne odluke i definiše svoj odnos prema tome i takvom tržištu.

Od savremenog organizovanog tržišta kapitala očekuje se ostvarivanje i realizacija čitavog niza ciljeva od kojih bi kao najvažniji mogli biti:
· Obezbeđenje pod tržišnim uslovima neophodnog i nedostajućeg kapitala potrebnog za privredni razvoj i prosperitet.
· Ostvarivanje optimalne alokacije kapitala.
· Ostvarivanje najveće moguće kapitalizacije, odnosno najveće mogućeg prihoda po osnovu vlasništva nad kapitalom na jednoj strani i disperzije svih oblika rizika na drugoj strani.
· Ostvarivanje najvećeg mogućeg efekta na polju povećanja novčane štednje u kvalitativnom i kvantitativnom smislu.
· Stvaranje takvih uslova i klime u privredi i društvu uopšte da je u funkcionisanju tržišta kapitala, u najvećoj mogućoj meri obezbede zahtevi i zaštite interesi vlasnika i korisnika kapitala.
· Onemogućavanje bilo kojeg oblika monopola.
· Utvrđivanje stvarne i tržišne cene koštanja kapitala.
· Selekcija svih privrednih programa i projekata.
· Ostvarivanje maksimalno mogućeg obima kapitala.
· Ostvarivanje optimalne usklađenosti kapitala.

Za postojanje i funkcionisanje tržišta kapitala potrebno je i postojanje niza društveno – ekonomskih preduslova od kojih bi kao najvažniji mogli biti postojanje: investitora, preduzetnika, posrednika, organizovanog prostora, pravila ponašanja i trgovačkih uzansi.

Nakon ovih preduslova potrebne su određene kadrovske i organizacione aktivnosti za početak rada tržišta kapitala.

Pri tom nije od značaja samo i veličina tržišta, već i da li to tržište svojim postojanjem i funkcionisanjem ostvaruje sve ciljeve koji se od njega očekuju.

U savremenom shvatanju veličine i značaja tržišta, sve je prisutniji pojam „ne veliko ili malo tržište, već dobro ili loše tržište“. U okviru takvog tržišta, pri njegovoj oceni obima ili uspešnosti, uvek je potrebno poći od nivoa na kom funkcioniše, odnosno od optimalnog nivoa funkcije koja se na tom tržištu ostvaruje. Pri toj oceni nikada ne treba zaboraviti da je stvaranje i rad jednog dobrog tržišta kapitala dugotrajan društveni i ekonomski proces i da se uspeh ne može postići preko noći i nikakvim organizacionim šemama, zakonima i propisima.




. TRŽIŠTA KAPITALA U ZEMLJAMA U RAZVOJU
Tržišta kapitala u zemljma u razvoju se razvijaju kao nastavak obuhvatne privatizacije preduzeća. Za privatizaciju se koriste mnogi inovativni metodi (na primarnom tržištu). Transakcije na sekundarnom tržištu takođe imaju neke specifične karakteristike. Na tržištu kapitala u zemljama u razvoju glavni učesnici imaju različite ciljeve od ciljeva učesnika u razvijenim zemljama, te se i njihovo ponašanje razlikuje.
Koliko se razlikuju tradicionalna tržišta kapitala od onih u razvoju zavisi od važnosti tih tržišta za finansijske potrebe privatizovanih preduzeća. Što je važniji novi izvor finansiranja, to je sličnije ponašanje svih tržišnih učesnika onom u razvijenim zemljama.
Različita motivaciona struktura mora se uzeti u obzir prilikom regulisanja tržišta kapitala u zemljama u razvoju jer primena standardnih regulativa tržišta kapitala razvijenih zemalja može biti kontraproduktivna. Regulatori na tržištima u razvoju moraju nastojati da stvore pravila kojima se održava stalna ravnoteža između nastojanja da se pruži sigurnost investitorima koji nemaju dovoljno iskustva u vezi sa ulaganjem na tržištu kapitala, a sa druge strane da se odoli tendenciji ka preteranoj regulativi u onom stepenu kada tržište kapitala još uvek nije stalo na svoje noge.
Razvoj tržišta je proces u kojem se vrše promene u veličini tržišta, strukturi tržišta ili u načinu na koji se obavljaju poslovi na tržištu, sa ciljem da se povećaju performanse tržišta i na taj način i koristi koje ono ima za društvo.
Veličina tržišta zavisi prvenstveno od veličine populacije u jednoj zemlji i njene stope rasta, “penetracije” odnosno ulaska populacije na tržište, kao i od toga da li je moguća internacionalizacija tržišta uvođenjem proizvoda koji mogu privući inostrane investitore.
Sa aspekta strukture tržišta, razvoj se može podstaći izmenom uslova za ulazak na tržište (npr. eliminisanjem ulaznih barijera) i promenom odgovarajućih troškova (npr. snižavanjem taksi i naknada da bi se poslovalo).
Sa aspekta načina na koji se obavljaju finansijske usluge razvoj tržišta može rezultirati: inovacijama koje poboljšavaju načine vršenja i distribucije usluga, promenama u politici utvrđivanja cena, promenama u načinu obavljanja poslovanja - ovaj faktor je naročito značajan jer utiče na odluku investitora da učestvuje na tom tržištu.
Poboljšanje performansi tržišta će se uočiti kroz poboljšanje jednog ili više od sledećih pokazatelja:
· Smanjivanje troškova poslovanja na tom tržištu u odnosu na troškove na drugom tržištu,
· Povećanje kvaliteta tržišta, koje se ogleda npr. u većoj transparentnosti cena i većoj likvidnosti,
· Povećanje efikasnosti tržišta, koje se ogleda npr. u kraćem vremenskom periodu potrebnom za kliring i saldiranje,
· Povećanje broja proizvoda i njihove stabilnosti, koje se ogleda u povećanju: broja instrumenata kojima se trguje, broja kolektivnih investicionih šema, tehnika koje se koriste za prikupljanje kapitala,
· Povećanju obima aktivnosti, koje se ogleda npr. u većem obimu: novog kapitala koji se formira na tržištu, prodaje investicionih jedinica u kolektivnim investicionim šemama, i sekundarnog trgovanja.
Poboljšanja ovih indikatora performansi tržišta generalno će se odraziti na smanjenje troškova kapitala, otvaranje radnih mesta, promovisanju ekonomskog rasta i, na bazi toga, na povećanje ličnih i javnih prihoda. Sa aspekta regulatora to su dimenzije razvoja tržišta u odnosu na koje on mora da vodi regulatornu politiku sa ciljem razvoja tržišta.
Šta nije cilj regulative? Aktivnosti regulatora treba da se zasnivaju na realnim i ostvarivim ciljevima i prioritetima. U isto vreme nemoguće je predvideti činjenicu da nije moguće potpuno eliminisanje rizika poslovanja i investiranja na tržištu kapitala, kao ni neuspeha svakog pojedinačnog učesnika na tržištu. Takva zaštita ne može biti cilj niti razlog regulisanja poslovanja.


ZAKLJUČAK

Tržište kapitala (engl. capital market, njem. Kapitalmarkt) je tržište dugoročnog kapitala, odnosno tržište dugoročnih vrijednosnih papira. Izuzetno je važno sa stajališta pribavljanja novca za poslovanje i proširenje poslovanja poduzeća jer se na tržištu kapitala zadovoljava najveći dio potreba poduzeća za kapitalom. U najširem smislu razlikuje se:
1. dogovorno tržište ili tržište kredita, te
2. tržište vrijednosnih papira, koje se smatra i tržištem kapitala u užem smislu.

Bеrze vrijednosnih papira i bеrze efekata najznačajnija su organizirana tržišta kapitala. Važnu ulogu na tržištu kapitala imaju financijski posrednici te posrednici pri kupoprodaji vrijednosnih papira: specijalisti za kupoprodaju vrijednosnih papira, burzovni mešetari, investicijske kuće, banke i druge financijske organizacije te investicijski bankari. U skladu sa prirodom tržišta kapitala, kome je promenljivost inherentna karakteristika, postizanje "modela nultnog rizika" je nemoguće i, u svakom slučaju, nepoželjno. Bilo koji takav model bi bio toliko skup, što bi činilo da je firmama preterano opterećujući, a takođe nespojiv sa ciljevima regulative. Takav model bi bio štetan po zemlju u celini i finansijski neodrživ. Štaviše, ustanovljenje ovog modela bi usporilo razvoj tržišta, razvijanje novih aktivnosti na tržištu kapitala, konkurentnost, a bilo bi nespojivo i sa zahtevom da učesnici na tržištu kapitala samostalno snose odgovornost. Drugi neželjen fenomen bi bio da investitori postupaju na osnovu pogrešne pretpostavke da nijedna firma ne može propasati. To bi demotivisalo kako pojedince tako i firme da brižljivo procene rizike u vezi sa odlukama o investiranju.

LITERATURA

[1] Sejmenović J. : Finansijska tržišta – tržište novca i kapitala- , Univerzitet za poslovne studije, Banja Luka, 2009.
[2] Petrović, Pero, Menadžment rizicima na tržištu kapitala: upravljanje rizicima u uslovima globalizacije finansijskih tržišta, Beograd, Institut ekonomskih nauka, 2000.

[3] Ristić, Života, Tržište kapitala: teorija i praksa, Beograd, autor, 1990.



































SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA : TRŽIŠTE NOVCA I KAPITALA


TEMA:
-TRŽIŠTE KAPITALA -








Student: Dobrivoje Mihajlović Profesor dr Jovan Sejmenović
Index broj: II – 369/08











SADRŽAJ

Uvod 3
1 Uloga i funkcija tržišta kapitala 4
2 Ciljevi tržišta kapitala 6
3 Tržišta kapitala u zemljama u razvoju 8
Zaključak 10
Literatura 11





















1. UVOD
Tržište kapitala je oblik tržišta na kome se novčana sredstva traže i nude dugoročno. To je specijalizovano tržište na kome se trguje dugoročnim novčanim sredstvima – kapitalom i dugoročnim hartijama od vrednosti.

Tržište kapitala predstavlja institucionalizovan organizovan prostor sa svim potrebnim elementima za njegovo funkcionisanje, u tačno određenom vremenu, kao i pravila i uzanse ponašanja učesnika. Za razliku od tržišta novca, tržišta kapitala mora biti i jeste institucionalizovanog karaktera u svim zemljama tržišne privrede. Ono, u osnovi, predstavlja specijalizovano tržište na kome se novac – kapital traži i nudi dugoročno.

Transakcije koje se na ovom i u okviru ovih institucija odvijaju nazivamo kapitalnim transakcijama, a hartije od vrednosti sa kojima se trguje na tržištu kapitala nazivamo dugoročnim hartijama od vrednosti ili efektima.































1 ULOGA I FUNKCIJA TRŽIŠTA KAPITALA

Tržište kapitala je dio finansijskog tržišta koji omogućava ekonomskim subjektima proces investiranja. Osim toga tržište kapitala svojim postojanjem stvara pretpostavke i za dezinvestiranje kao ekonomsku aktivnost koja ne donosi očekivani prinos. Proces investiranja i dezinvestiranja daju osnovu za podjelu tržišta kapitala na: primarno i sekundarno tržište. Na primarnom tržištu kapitala , ekonomski subjekti mobilišu kapital emisijom dugoročnih finansijskih instrumenata. Sekundarno tržište omogućava promet dugoročnih instrumenata (hartija od vrijednosti). Prema tome, na tržištu kapitala se kreiraju i razmjenjuju dugoročni finansijski instrumenti
Tržišta kapitala imaju brojne važne funkcije. Prvenstveno, ona su mehanizam koji omogućuje prenos sredstva koja se mogu investirati od ekonomskih subjekata s finansijskim viškom prema onima s finansijskim manjkom. Ovo se postiže prodajom vrednosnih papira – deonica ili obveznica – onima koji imaju finansijski višak sredstava. Kao rezultat, preduzeća, vlade, lokalne vlasti, nadnacionalne organizacije i slično imaju pristup većim količinama kapitala nego što bi bio raspoloživ da se moraju osloniti isključivo na stvaranje vlastitih izvora.

To je tzv. primarno tržište gde se ugovaraju nove emisije trajnog kapitala ili zaduženja u obliku potpuno novih emisija kapitala ili u obliku ponude postojećim investitorima. U bilo kojem slučaju zainteresovana organizacija dobija svež novac u zamenu za finansijsko potraživanje. Za preduzeće finansijsko potraživanje može biti u obliku trajnog kapitala (deonice) ili možda zaduženja (obveznice) dok državne vlasti redovno emituju obveznice.

Druga funkcija tržišta kapitala možda je predmet veće pažnje – ono deluje kao sekundarno tržište za vrednosne papire koji su mogli biti emitovani u prošlosti. Tržište dozvoljava vlasnicima deonica ili obveznica da ih prodaju brzo i tako osigurava stepen likvidnosti koji inače ne bi bio izvodiv. Postojanje sekundarnog tržišta čini delovanje primarnog tržišta efikasnijim. Odlučujući o investiciji u ova specifična finansijska sredstva, investitor oseća sigurnost da nije sputan, već može pretvoriti svoje ulaganje ponovo u novac u bilo koje vreme. Sekundarno tržište, drugim rečima, omogućuje neprekidnu realokaciju finansijskih sredstava između različitih investitora, dozvoljavajući jednima da prodaju takva sredstva dok drugi mogu koristiti svoj višak sredstava da bi ih kupili.

Glavni korisnici tržišta kapitala su preduzeća, suverene vlade i nadnacionalna tela kao što su Svetska banka ili Evropska investiciona banka.

















































2. CILJEVI TRŽIŠTA KAPITALA

Osnivanje i funkcionisanje tržišta kapitala u bilo kojoj zemlji i u bilo kom obliku nije samo sebi cilj. Naprotiv, tržišta kapitala putem i preko koga svi učesnici, a zatim i nacionalna ekonomija u celini ne ostvaruje svoje ciljeve, pretvara se u svoju suprotnost i umesto koristi emituje niz negativnosti sa ogromnim štetama po ostale tržišne i privredne segmente. U tom smislu, u svim tržišnim privredama, bez obzira na stepen razvijenosti, ciljevi koji žele da se ostvare iz funkcionisanja i postojanja tržišta kapitala su unapred dati i poznati. Ta činjenica daje pravo svakom učesniku da angažovano prati stepen ostvarivanja svih ciljeva i da u zavisnosti od toga samostalno donosi svoje poslovne odluke i definiše svoj odnos prema tome i takvom tržištu.

Od savremenog organizovanog tržišta kapitala očekuje se ostvarivanje i realizacija čitavog niza ciljeva od kojih bi kao najvažniji mogli biti:
· Obezbeđenje pod tržišnim uslovima neophodnog i nedostajućeg kapitala potrebnog za privredni razvoj i prosperitet.
· Ostvarivanje optimalne alokacije kapitala.
· Ostvarivanje najveće moguće kapitalizacije, odnosno najveće mogućeg prihoda po osnovu vlasništva nad kapitalom na jednoj strani i disperzije svih oblika rizika na drugoj strani.
· Ostvarivanje najvećeg mogućeg efekta na polju povećanja novčane štednje u kvalitativnom i kvantitativnom smislu.
· Stvaranje takvih uslova i klime u privredi i društvu uopšte da je u funkcionisanju tržišta kapitala, u najvećoj mogućoj meri obezbede zahtevi i zaštite interesi vlasnika i korisnika kapitala.
· Onemogućavanje bilo kojeg oblika monopola.
· Utvrđivanje stvarne i tržišne cene koštanja kapitala.
· Selekcija svih privrednih programa i projekata.
· Ostvarivanje maksimalno mogućeg obima kapitala.
· Ostvarivanje optimalne usklađenosti kapitala.

Za postojanje i funkcionisanje tržišta kapitala potrebno je i postojanje niza društveno – ekonomskih preduslova od kojih bi kao najvažniji mogli biti postojanje: investitora, preduzetnika, posrednika, organizovanog prostora, pravila ponašanja i trgovačkih uzansi.

Nakon ovih preduslova potrebne su određene kadrovske i organizacione aktivnosti za početak rada tržišta kapitala.

Pri tom nije od značaja samo i veličina tržišta, već i da li to tržište svojim postojanjem i funkcionisanjem ostvaruje sve ciljeve koji se od njega očekuju.

U savremenom shvatanju veličine i značaja tržišta, sve je prisutniji pojam „ne veliko ili malo tržište, već dobro ili loše tržište“. U okviru takvog tržišta, pri njegovoj oceni obima ili uspešnosti, uvek je potrebno poći od nivoa na kom funkcioniše, odnosno od optimalnog nivoa funkcije koja se na tom tržištu ostvaruje. Pri toj oceni nikada ne treba zaboraviti da je stvaranje i rad jednog dobrog tržišta kapitala dugotrajan društveni i ekonomski proces i da se uspeh ne može postići preko noći i nikakvim organizacionim šemama, zakonima i propisima.
































3. TRŽIŠTA KAPITALA U ZEMLJAMA U RAZVOJU
Tržišta kapitala u zemljma u razvoju se razvijaju kao nastavak obuhvatne privatizacije preduzeća. Za privatizaciju se koriste mnogi inovativni metodi (na primarnom tržištu). Transakcije na sekundarnom tržištu takođe imaju neke specifične karakteristike. Na tržištu kapitala u zemljama u razvoju glavni učesnici imaju različite ciljeve od ciljeva učesnika u razvijenim zemljama, te se i njihovo ponašanje razlikuje.
Koliko se razlikuju tradicionalna tržišta kapitala od onih u razvoju zavisi od važnosti tih tržišta za finansijske potrebe privatizovanih preduzeća. Što je važniji novi izvor finansiranja, to je sličnije ponašanje svih tržišnih učesnika onom u razvijenim zemljama.
Različita motivaciona struktura mora se uzeti u obzir prilikom regulisanja tržišta kapitala u zemljama u razvoju jer primena standardnih regulativa tržišta kapitala razvijenih zemalja može biti kontraproduktivna. Regulatori na tržištima u razvoju moraju nastojati da stvore pravila kojima se održava stalna ravnoteža između nastojanja da se pruži sigurnost investitorima koji nemaju dovoljno iskustva u vezi sa ulaganjem na tržištu kapitala, a sa druge strane da se odoli tendenciji ka preteranoj regulativi u onom stepenu kada tržište kapitala još uvek nije stalo na svoje noge.
Razvoj tržišta je proces u kojem se vrše promene u veličini tržišta, strukturi tržišta ili u načinu na koji se obavljaju poslovi na tržištu, sa ciljem da se povećaju performanse tržišta i na taj način i koristi koje ono ima za društvo.
Veličina tržišta zavisi prvenstveno od veličine populacije u jednoj zemlji i njene stope rasta, “penetracije” odnosno ulaska populacije na tržište, kao i od toga da li je moguća internacionalizacija tržišta uvođenjem proizvoda koji mogu privući inostrane investitore.
Sa aspekta strukture tržišta, razvoj se može podstaći izmenom uslova za ulazak na tržište (npr. eliminisanjem ulaznih barijera) i promenom odgovarajućih troškova (npr. snižavanjem taksi i naknada da bi se poslovalo).
Sa aspekta načina na koji se obavljaju finansijske usluge razvoj tržišta može rezultirati: inovacijama koje poboljšavaju načine vršenja i distribucije usluga, promenama u politici utvrđivanja cena, promenama u načinu obavljanja poslovanja - ovaj faktor je naročito značajan jer utiče na odluku investitora da učestvuje na tom tržištu.
Poboljšanje performansi tržišta će se uočiti kroz poboljšanje jednog ili više od sledećih pokazatelja:
· Smanjivanje troškova poslovanja na tom tržištu u odnosu na troškove na drugom tržištu,
· Povećanje kvaliteta tržišta, koje se ogleda npr. u većoj transparentnosti cena i većoj likvidnosti,
· Povećanje efikasnosti tržišta, koje se ogleda npr. u kraćem vremenskom periodu potrebnom za kliring i saldiranje,
· Povećanje broja proizvoda i njihove stabilnosti, koje se ogleda u povećanju: broja instrumenata kojima se trguje, broja kolektivnih investicionih šema, tehnika koje se koriste za prikupljanje kapitala,
· Povećanju obima aktivnosti, koje se ogleda npr. u većem obimu: novog kapitala koji se formira na tržištu, prodaje investicionih jedinica u kolektivnim investicionim šemama, i sekundarnog trgovanja.
Poboljšanja ovih indikatora performansi tržišta generalno će se odraziti na smanjenje troškova kapitala, otvaranje radnih mesta, promovisanju ekonomskog rasta i, na bazi toga, na povećanje ličnih i javnih prihoda. Sa aspekta regulatora to su dimenzije razvoja tržišta u odnosu na koje on mora da vodi regulatornu politiku sa ciljem razvoja tržišta.
Šta nije cilj regulative? Aktivnosti regulatora treba da se zasnivaju na realnim i ostvarivim ciljevima i prioritetima. U isto vreme nemoguće je predvideti činjenicu da nije moguće potpuno eliminisanje rizika poslovanja i investiranja na tržištu kapitala, kao ni neuspeha svakog pojedinačnog učesnika na tržištu. Takva zaštita ne može biti cilj niti razlog regulisanja poslovanja.



















ZAKLJUČAK

Tržište kapitala (engl. capital market, njem. Kapitalmarkt) je tržište dugoročnog kapitala, odnosno tržište dugoročnih vrijednosnih papira. Izuzetno je važno sa stajališta pribavljanja novca za poslovanje i proširenje poslovanja poduzeća jer se na tržištu kapitala zadovoljava najveći dio potreba poduzeća za kapitalom. U najširem smislu razlikuje se:
1. dogovorno tržište ili tržište kredita, te
2. tržište vrijednosnih papira, koje se smatra i tržištem kapitala u užem smislu.

Bеrze vrijednosnih papira i bеrze efekata najznačajnija su organizirana tržišta kapitala. Važnu ulogu na tržištu kapitala imaju financijski posrednici te posrednici pri kupoprodaji vrijednosnih papira: specijalisti za kupoprodaju vrijednosnih papira, burzovni mešetari, investicijske kuće, banke i druge financijske organizacije te investicijski bankari. U skladu sa prirodom tržišta kapitala, kome je promenljivost inherentna karakteristika, postizanje "modela nultnog rizika" je nemoguće i, u svakom slučaju, nepoželjno. Bilo koji takav model bi bio toliko skup, što bi činilo da je firmama preterano opterećujući, a takođe nespojiv sa ciljevima regulative. Takav model bi bio štetan po zemlju u celini i finansijski neodrživ. Štaviše, ustanovljenje ovog modela bi usporilo razvoj tržišta, razvijanje novih aktivnosti na tržištu kapitala, konkurentnost, a bilo bi nespojivo i sa zahtevom da učesnici na tržištu kapitala samostalno snose odgovornost. Drugi neželjen fenomen bi bio da investitori postupaju na osnovu pogrešne pretpostavke da nijedna firma ne može propasati. To bi demotivisalo kako pojedince tako i firme da brižljivo procene rizike u vezi sa odlukama o investiranju.