Selekcionisticko i razvojno objasnjenje

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

"Selekcija ne uzrokuje mutacije koje dovode do novih i boljih adaptacija; ona ne uzrokuje hromozomske rekombinacije koje dovode u isti genom prethodno razdvojene adaptacije; ona ne uzrokuje promene životne sredine koje mogu da učine neke adaptacije efikasnijim ili da transformisu neke neadaptivne karakteristike u adaptivne. Selekcija ne kreira bolje adaptacije-ona samo povećava ucestalost onih koje su već stvorene" (Stern, 1970).

Pod savremenom definicijom prirodne selekcije, podrazumeva se proces u kome: Ako u populacijama postoji a) varijabilnost između jedinki u nekoj karakteristici, b) ako ta karakteristika uslovljava razlike u adaptivnoj vrednosti jedinki date populacije i c) ako se ta karakteristika nasleđuje. Onda će se: 1) ako je populacija u ravnoteži, raspodela učestalosti date karakteristike razlikovatri između pojedinih faza zivotnog ciklusa ili usrasnih klasa vise nego sto se to očekuje u odnosu na individualno razviće 2) ako populacija nije u ravnoteži, onda će se raspodela karakteristike među potomcima biti predvidljivo drugacija od one kod roditelja iste populacije i to ono sto se očekuje van uslova a i c.

Uslovi a, b i c su neophodni i dovoljni da se odigra proces prirodne selekcije koji opet može da dovede do prvog ili drugog njenog efekta na raspodelu karakteristike u populaciji. U evolucionoj biologiji je uobičajno da se karakteristike koje povećavaju adaptivnu vrednost svojim nosiocima (tj. koje imaju funkciju u prezivljavanju i/ili reprodukciji) pod datim okolnostima nazivaju adaptacije. Dakle, ako su adaptacije različite karakteristike koje poseduju organizmi, onda je jasno da prirodna selekcija ne može biti uzrok njihove pojave u populacijama.

Ne distributivnim karakterom selekcije objašnjenja daje se paradoks selekcija koji može objasniti : zašto svi u populaciji imaju F, ali ne može da objasni zašto je A1 F zašto je A2 F,. . .. ili zašto je F (za n osoba u populaciji).

Zamislite da je ulaz u školu učionici regulisan kao jedan prijem testa, da učenik mora da čita na nivou trećeg razreda. Pretpostavimo da Ivan, Pera, Marina, i Aleksandar prođu test i tako su uključeni, dok ostali učenici ne prolože test, pa su isključeni. Proces selekcije objašnjava zašto soba sadrži samo pojedince koji imaju ocenu F, a ne sa drugim pojedincima koji nemaju F. Međutim, to ne objašnjava zašto Ivan ima osobinu F (umesto ne- F), niti zašto je Pera ne F, i tako dalje .

Razvojna priča bi trebalo da bude rečena o Ivanu da se objasni zašto je F; svoje ranije iskustvo i mentalna moć će objasniti zašto je to tako. Selekcija objašnjava sastav učionice, a ne čitanje sposobnosti pojedinačnih učenika.

Ovaj primer ilustruje zbog čega teza prirodne selekcije ne uključuje logički paradoks, niti pripisivanje delovanja prirodne selekcije na neku vrstu mističnog holizma. Objašnjava zašto je jedan selekcija, a ne drugi, u sledeće dve propozicije istina je: (soba je puna ljudi od kojih svi imaju F, soba je puna ljudi od kojih neki nemaju F). Međutim, selekcija ne može obavljati ovaj zadatak diskriminacije u vezi sa sledeće dve propozicije: (pojedinac ima F za pojedinca koji nema F).

Prirodna selekcija objasnjava zašto populacija obuhvata dve vrste pojedinaca. Odabirom se ne objašnjava zašto pojedinci imaju određene osobine Ako je aktivnost objašnjenje kontrastivno, onda ne postoji logično - neobičan događaj, ali neko bi mogao da ga izazove na drugim osnovama.

SELEKCIJA I RAZVOJNO OBJAŠNJENJE

Prva selekcija

Ova selekcija se svodi na nasleđivanje, gde potomci nasleđiju osobine svojih predaka. Prvo, selekcija objašnjava zašto je predak stanovništvu sastav a to čini na primer, zašto je 100% od pojedinaca u njemu ima gena koji (u toku normalnog razvoja) proizvode približno iste slike. Zatim, osobine potomaka su objašnjene ističući da su nasledili svoje osobine (ili, tačnije, geni kodiranje za njih) sa članovima ovog predaka populacije.

Po prenosivosti objašnjenja, zaključak je nacrtan onda kada se selekcija objašnjava da je (tj. pomaže u objašnjenju) osobina ovih pojedinačnih potomaka slična. U cilju ispitivanja ovog problema dalje nam se daje mapa iz genealogije, organizam po organizam, uz ulogu prirodne selekcije uredno i naznačeno. Razmislite za uniparentalne organizme koji su prikazani na slici 1; njihovi mehanizmi NISM naslednosti pokoravaju vladavine kao što su to poput proizvodnje, sa jednim izuzetkom. Kada organizam proizvodi u generaciji sam svoja dva potomstva, mutacija se tada javlja i jedan od potomaka uopšte ne liči na svoje roditelje.

Druga selekcija

Varijacije su na taj način stvorene u generaciji Druge prirodna selekcija koja dozvoljava da se dogodi, pretpostavljamo da ove dve osobine (B i G), imaju različite posledice, posledice za fitnese od organizama koji ih imaju.

Kao rezultat toga, osobina B je izabrana protiv nestajanja iz populacije. Populacije u generaciji III i kasnije sadrži samo G organizme. Kako prirodna selekcija može biti relevantna sa objašnjenjem zašto organizmi 10-17 su G?

Neander strategija je da se koriste prirodne selekcije i da objasni zašto je predak populacije (u generaciji III rekao) sve je G i zatim navesti činjenicu da su organizmi 10-17 su potomci predaka ove populacije. Evo objašnjenja:

1. Prirodna selekcija, objašnjava zašto je generacija III je 100% G.
2. Organizmi su G 10-17 jer potiču od organizama u generaciji III.