Sekvencijalne mreže -n

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


SEKVENCIJALNE MREŽE

Sekvencijalne mreže, često nazivane sekvencijalni automati ili sekvencijalne mašine se razlikuju od kombinacionih po tome što izlazni signali iz sekvencijalnih mreža zavise ne samo od tekućih vrednosti ulaznih promenljivih, već i od redosleda sekvence generisanja ulaznih signala. Za n memorijskih elemenata postoji mogućnost pamćenja 2n različitih stanja u kojima sekvencijalni automat može da se nađe. Pošto postoji konačan (2n) broj različitih stanja, sekvencijalna mreža se često naziva konačni automat ili automat konačnih stanja (engl. finite-state machine). Memorijski element mreže se naziva promenljiva stanja (state variable), a stanje (state) je svaka kombinacija promenljivih koja nosi informaciju o prethodnim događajima, kako bi naredno stanje moglo da bude definisano.
Osnovni model mreže je prikazan na slici 1 (klasa A mreže), ili kako se često naziva Meli (Mealy) tip automata. Izlazni signali mreže su funkcije dva skupa promenljivih: (1) trenutnih ulaznih promenljivih i (2) zatečenog stanja mreže .
U mrežama klase B i C, izlazni signali zavise samo od zatečenog stanja. Ovakve mreže se nazivaju Mur (Moore) automati. Na slici 2 je prikazan sekvencijalni automat klase B, dok je na slici 3 prikazana blok šema sekvencijalnog automata klase C ...