Sedam svetskih čuda

- UVOD...3
- HRAM BOGINJE ARTEMIDE U EFESU...4
- KOLOS NA RODOSU...5
- VAVILONSKI VISEĆI VRTOVI...6
- MAUZOLEJ U HALIKARNASU...7
- FAROS U ALEKSANDRIJI...8
- ZEVSOVA STATUA U OLIMPIJI...9
- KEOPSOVA PIRAMIDA U GIZI – JEDINO PREOSTALO SVETSKO ČUDO...10


UVOD

Sedam svetskih čuda predstavlja skup velelepnih zdanja koje je čovečanstvo stvorilo za svog celokupnog postojanja. šest svetskih čuda je nestalo sa lica Zemlje, pogođeno prirodnim nepogodama i nemilim događajima tokom duge istorije. Iza nekih su ostali samo istorija i mitovi, a od nekih i dalje postoje materijalni tragovi, ruševine i nalazišta.


Hram boginje Artemide u Efesu


Kolos na Rodosu


Vavilonski viseći vrtovi


Mauzolej u Halikarnasu


Faros u Aleksandriji


Zevsova statua u Olimpiji


Keopsova piramida u Gizi


HRAM BOGINJE ARTEMIDE U EFESU

Hram je služio kao religijsko zdanje, ali i kao tržnica. Godinama su hram posećivali trgovci, turisti, umetnici i kraljevi koji su odavali počast boginji zaveštajući deo svoje zarade hramu.

U noći 21. jula 356. godine p.n.e, čovek po imenu Herostratus je, u nameri da se proslavi i da njegovo ime ovekoveči istorija, zapalio hram koji je sagoreo do temelja. Te iste noći rođen je i Aleksandar Makedonski. Tokom naredne dve decenije, hram je obnovljen, u čemu je značajno pomogao sam Aleksandar, čiju su ponudu da potpuno o svom trošku izgradi novi hram Efežani odbili.

Kada su Goti 262. godine n.e. ponovo razrušili hram, Efežani su se zavetovali da će ga ponovo obnoviti. Ipak, do 4. veka n.e. većina Efežana je prihvatilo hrišćanstvo i hram je izgubio svoj religijski značaj. Poslednje poglavlje istorije vezano za ovaj hram odigralo se 401. godine n.e. kada ga je srušio Sveti Jovan Hrizostom. Kasnije je Efes napušten, a arheološka iskopavanja ove lokacije započela su tek krajem 19. veka. Iskopavanjima su otkriveni temelji hrama i put koji je vodio do ove lokacije koja je danas polumočvarni predeo, s obzirom da je nekada na tom mestu bilo more i značajna luka Male Azije.

KOLOS NA RODOSU

Ova statua se nalazila na samom ulazu u luku Mitraki ostrva Rodos u Grčkoj. Kako bi proslavili svoje jedinstvo nakon povlačenja Antagonida(posle mirovnog sporazuma 304. godine p.n.e.), stanovnici Rodosa prodali su svu ratnu opremu koju su oni u povlačenju ostavili i za dobijeni novac podigli gigantsku statuu posvećenu grčkom bogu Sunca, Heliosu.

Izgradnja statue trajala je 12 godina i završena je 282. godine p.n.e. Osnova statue je bila napravljena od mermera, a najpre su postavljena stopala i članci noge. Statua je postupno građena tako što je bronzana prevlaka bila učvršćivana gvozdenim i kamenim ojačanjima. Da bi statua bila dovršena, izgrađena je visoka rampa oko statue koja je kasnije uklonjena. Kada je Kolos završen, bio je visok 33 metra.

Godinama je statua stajala na ulazu u rodosku luku, sve dok snažan zemljotres nije pogodio Rodos 226. godine p.n.e. Grad je bio teško oštećen, a Kolos je slomljen na najslabijem mestu - u kolenu. Rodos je tada primio ponudu Ptolomeja III da plati sve troškove restauracije polomljene statue, ali nakon što su konsultovani proroci, ponovno podizanje statue je zabranjeno, a Ptolomejeva ponuda odbijena. Skoro 1000 godina statua je ležala polomljena. 653. godine n.e Arapi su napali Rodos, i tom prilikom uzeli ostatke polomljenog Kolosa, koji su prodali Siriji; bili su otpremljeni na leđima 900 kamila.