Savetodavne službe u poljoprivredi i njihov uticaj na razvoj menadžmenta MSP u agrobi

Poljoprivredna savetodavna služba, u savremenim uslovima, predstavlja jedan od osnovnih katalizatora agrarnog i ruralnog razvoja. Značajan uticaj ove službe na unapređenje poljoprivredne proizvodnje i podizanje kvaliteta života ruralnog stanovništva na viši nivo potvrđuje dosadašnje iskustvo većine zemalja u svetu. U kontekstu razvojne strategije poljoprivrede i sela u našoj zemlji, poslednjih nekoliko godina stalno je prisutna ideja o (re)organizaciji poljoprivredne savetodavne službe.

Počecima poljoprivrednog savetodavstva smatra se sredina 18. veka kada je britanska kolonijalna sila, sistematski promovisala proizvodnju krompira radi borbe protiv gladi u Irskoj. Jedan vek kasnije, u Nemačkoj, ljudi poznati kao “putujući učitelji” sakupljali su znanja i iskustva od farmera i širili ih po selima. U tim prvim danim, cilj nije bio toliko da se stvore nova znanja,već da se postojeća znanja učine dostupnim ostalima. Otprilike u isto vreme, u Velikoj Britaniji pojavila se šema “univerzitetskog savetodavstva”, u kojoj se se držala predavanja grupama farmera pod patronatom Univerziteta. U SAD početkom 20 veka, Smith Lever aktom uvedeno je poljoprivredno savetodavstvo. Svaka država dobila je zemlju od federalne vlade i na toj zemlji izgrađeni su istraživački centri, trening centri i poljoprivredni koledži, a troškovi su bili deljeni između dveju vlada.

UVOD 3
1 Funkcije savetodavnih službi i MSP 4
1.1 Pojam malog biznisa 4
1.2 Ciljevi i značaj savetodavnih službi 6
2 Specifičnosti poljoprivrednog savetodavstva u Srbiji 8
3 Savetodavstvo i ruralni/agrarni razvoj 12
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 16