Samoubistvo - sociologija

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz biologije, sociologije, psihologije ,filozofije , ekologije, fizike, geografije, Istorije i hemije.


Samoubistvo nikoga ne ostavlja ravnodusnim. Poneko za samoubicom zažali, poneko zaplače, a cak I oni koji su tvrdi na suze se pitaju ZAŠTO?
Veoma je teško pouzdano odgovoriti na pitanje zašto ljudi u jednom času ili vise puta tokom zivota, dižu ruku na sebe ,zašto i kako odluce da u jednom aktu sebi oduzmu zivot. Koja je to potreba da se zivotu okrenu leđa?
Definitivnog odgovora za sada nema. Sve teorije su istovremeno i pogresne i ispravne. Zasto se neko ubija samo on to zna.
Na prvi pogled nema nista jednostavnije od određenja šta je samoubistvo. Obicno smatramo da nevolje (licne, porodicne, drustvene) primoraju čoveka da svojevoljno sebi oduzme život, inače, najveću vrednosti i Božiji dar. Voljnost proistekla iz nevoljnosti obuhvata i povezuje razloge i nameru pojedinca da sam dokrajči sebe i svoj nesporazum sa zivotom. Suočavanje sa neshvatanjem, ponizenjem, raznovrsnim gubicima, fizickim i duhovnim patnjama, mnoge vodi ka konačnom izlazu i dobrovoljnom uklanjanju iz života.
“Opste značenje pojma suicidalnosti sadržano je u samom terminu i odnosi se na ubistvo samog sebe. Za razliku od ubistva (homicida), ovde se radi o dobrovoljnoj smrti, o necemu sto je svima jasno.”
Polazeci od pitanja: Šta je to što čoveka nagoni da sam sebe usmrti? Šta je to što ga okreće protiv samog sebe? Zbog čega život podređuje smrti? Zaokupljenost navedenim pitanjima staro je koliko i sam svet, a odgovori su, još uvek, isuviše nedovoljni i rastegljivi. Da li se život napušta kao sopstvena ruševina iz očajanja, gubitka bliskih osoba ili imovine, odvojenosti od samog sebe i smisla zivota ili u rasejanosti i teškim duševnim bolestima mozemo nagadjati. Samoubice bi rekle da je najbolje rešenje za život ne živeti ga.
Da li odgovornost za vlastiti život zauvek preuzima samo onaj koji ga ima?
Bar je Isidora znala da je prokletstvo traženje smisla zivotu, ali dodaću njenim rečima “veru u bezuslovni smisao života” Viktora Frankla , po kome život ima smisao i zadržava ga do kraja, bez obzira na pol, obrazovanje, sredinu i religioznost....

SADRŽAJ:

1. Teorijski uvod…………………………………………………..4
2. Samoubistvo kroz istoriju………………………………………5
3. Samoubistvo I religija…………………………………………..6
4. Razlozi samoubistva……………………………………………7
5. Emil Dirkem……………………………………………………9
6. Samoubistvo starih ljudi……………………………………….10
7. Statistički podaci………………………………………………12
8. Samoubistvo danas…………………………………………….16
9. Zaključak……………………………………………………....17
10. Literatura……………………………………………………....18