Sajber kultura

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz kulture ponasanja.

Širenje, oblikovanje, menjanje i konačno razumevanje novog univerzuma posredovanog kompjuterskom komunikacijom uveliko je u toku. Sagledavanje performansi hipertehnološke ere predstavlja višestruki izazov ne samo za praktikante već i za teoretičare različitih naučnih disciplina.
Štaviše, može se reći da danas gotovo nema nauke koja odoleva izazovima, mogućnostima i performansama sajberkomunikacije.
Novi univerzum umreženih komunikacija predstavlja tačku gde se dve nauke današnjeg sveta, komunikologija i kulturologija, ne samo ukrštaju, već i potvrđuju svoju suštinsku bliskost.
Internet je za mnoge korisnike i teoretičare novi svet slobodnih asocijacija, otvorene i permanentne komunikacije, svet umnogome neopterećen moralnim kodovima savremene kulture civilizovanog sveta. To međutim ne rešava brojne probleme koji se tiču pristupa Mreži, labavljenje granica između javnog i privatnog. Internet postavlja kulturne fenomene u novu dimenziju, u prostor koji tek treba istražiti, čime se na problem socijalnih interakcija baca novo svetlo.
Internet predstavlja praktičan servis informacija, on je istovremeno prostor razonode kao i društveni mediji koji se koriste kod kuće. Iako obezbeđuje sve zamislive vrste socijalnih kontakata i usluga, internet je i prostor društvenog protesta, svojevrsna apelaciona arena, ali je i univerzum mnoštva međusobno nekomunikabilnih enklava javnosti.
Zbog dominacije engleskog jezika, koji se ispostavlja i kao jezik nove pismenosti, internet je uprkos svojoj otvorenosti upravo prostor u kojem zapadni svet potvrđuje logiku globalizacije. Zbog globalističke koncepcije koja mu je u središtu, internet predstavlja pretnju nacionalnim kulturama i nacionalnim identitetima, čime se u raspravu uvode teme gubitka kulturnog, pa čak i državnog suvereniteta.
Uprkos početnoj euforiji koja se odnosila na mogućnost hiperotvorene demokratske komunikativne mreže, pokazalo se da mnogi potencijalni korisnici nisu, niti će uskoro biti tako bliski sa internetom. Komunikacija između tehnološke elite razvijenih zemalja koji učestvuju u informatičkom saobraćaju, tema je koja gotovo ne postoji za mnoge siromašne ili nerazvijene delove sveta.
Razvoj nove informacione i komunikacione tehnologije sa svim svojim performansama, predstavlja osnovu „informatičkog doba“. Nova društvena i ekonomska paradigma restrukturiše tradicionalne dimenzije vremena i prostora u kojem živimo, radimo i komuniciramo.
Globalna komunikaciona mreža, svojevrsni sajber prostor preti da preoblikuje gotovo svaki segment naših života, uključujući modalitete rada i odmora, zabavu, potrošnju, obrazovanje, politički angažman, porodično iskustvo i društvenu strukturu.
Ove fundamentalne transformacije ukazuju na brojna pitanja o posledicama po samu strukturu društvenog, otvarajući teme socijalnog raslojavanja, problem društvenih, etničkih i ekonomskih razlika, izmene u fizionomiji kulture, novoj pismenosti, problemu identiteta, rečju, restrukturiranju čitavog kategorijalnog aparata društvene teorije. Time se u fokus postavljaju, pre svega, pitanja o problemu razgraničenja u okviru novog dometa društvenosti konstituisanog mimo i izvan pretpostavljenih konvencija fizičke realnosti.
Pažnju naučnika humanističke provinijencije, prvenstveno zaokuplja činjenica da se kompjuterskom komunikacijom ostvaruje društvena interakcija i uspostavljaju društveni odnosi.
Društvene grupe koje nastaju povezivanjem ljudi u sajber prostoru nazivaju se virtuelnim zajednicama. Ovakvo označavanje virtuelnih društvenih grupa popularizovao je Howard Rheingold koji je 1988 godine objavio članak, a 1993 godine i knjigu pod nazivom „Virtuelne zajednice“. U vezi sa definisanjem on – lajn društvenih grupa među naučnicima postoje nesuglasice, ali je termin „virtuelna zajednica“ uglavnom postao opšte prihvaćen.
Virtuelne zajednice Rheingold definiše kao „kulturalne skupine koje nastaju onda kada se dovoljno ljudi, dovoljno često susreće u sajber prostoru“ (Rheingold. 1993:1) Slična je i definicija Alana Kazleva „Digitalna zajednica se formira kada se grupa ljudi priključuje na isti kanal kako bi četovali jedni sa drugima“ (Kazlev. 1997:3).
Razlika između ovih definicija je u tome što se u prvoj govori o susretu korisnika u sajber prostoru, a u drugoj o susretu u čet kanalima. Virtuelne zajednice, kao što Rheingoldova definicija objašnjava, nastaju društvenom interakcijom ljudi u celokupnom sajber prostoru. Zajednice nastale u različitim segmentima sajber prostora u ponečemu se razlikuju, ali su njihove osnovne karakteristike, one koje ih razlikuju od realnih zajednica, iste.
U ovom radu prikazan je nastanak i razvoj interneta, mogućnosti njegovog korišćenja, zavisnost od nje, ali prevashodan sociološki aspekt je stavljen na prikazivanje zajednica koje se formiraju u čet kanalima i zavisnost od četovanja. Suština formiranja ove vrste zajednica je u tome da korisnici dolaze na odabrani čet kanal da bi se susretali i komunicirali sa određenim ljudima.
Korisnik se, nakon što pronađe kanal i osobe sa kojima mu je prijatno, priključuje toj grupi, i na taj način se stvara krug on-lajn poznanika, koji formiraju virtuelnu zajednicu. On-lajn zajednice nemaju geografske granice i u njima mogu učestvovati ljudi iz svih delova sveta, te se često naglašava da to nisu zajednice zajedničke lokacije, već zajedničkih interesovanja.

UVOD 3
I. INTERNET 5
1.1. NASTANAK, RAZVOJ I FUNKCIONISANJE MREŽE 5
1.2. PROTOKOLI I ADRESE 7
1.3. STRUKTURA MREŽE 7
1.4. APLIKACIJE I KORISNICI 9
1.4.1. WORLD WIDE WEB (WWW) 9
II. ZAVISNOST OD INTERNETA 11
2.1. ŠTA JE ZAVISNOST OD INTERNETA 11
2.2. KAKO SE POSTAJE ZAVISNIK OD INTERNETA 11
2.3. TIPOVI ZAVISNOSTI OD INTERNETA 12
2.4. UZROČNICI ZAVISNOSTI OD INTERNETA 13
2.5. SIMPTOMI ZAVISNOSTI OD INTERNETA 15
2.6. MANE ZAVISNIKA OD INTERNETA 15
2.7. PREVENCIJA ZAVISNOSTI OD INTERNETA 16
2.8. LEČENJE ZAVISNOSTI OD INTERNETA 17
III. VIRTUELNE ZAJEDNICE 18
3.1. VIRTUELNE ZAJEDNICE SRBIJE - ANKETA 26
3.1.1.OSNOVNI REZULTATI ISTRAŽIVANJA 26
3.2. SOBICA_KI 30
IV. MANE I PREDNOSTI SAJBER PROSTORA…………………….…33
ZAKLJUČAK 39
LITERATURA: 40
PRILOG……………………………………………………………………...41