Sajber kriminal

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Kompjuterski kriminalitet predstavlja oblik kriminalnog ponašanja, kod koga se koriscenje kompjterske tehnologije i informacionih sistema ispoljava kao nacin izvrsenja krivicnog dela, ili se kompjuter upotrebljava kao sredstvo ili cilj izvrsenja, cime se ostvaruje neka u krivicno-pravnom smislu relevantna posledica. Kompjuterski kriminalitet je takodje protivpravna povreda imovine kod koje se racunarski podaci s predumisljajem menjaju (manipulacija racunara), razaraju (racunarska sabotaza), ili se koriste zajedno sa hardverom (kradja vremena).

Kompjuteri i kompjuterska tehnologija se mogu zloupotrebljavati na razne nacine, a sam kriminalitet koji se realizuje pomocu kompjutera moze imati obliko bilo kog od tradicionalnih vidova kriminaliteta, ako sto su kradje, utaje, pronevere, dok se podaci koji se neovlasceno pribavljaju zloupotrebom informacionih sistema mogu na razne nacine koristiti za sticanje protivpravne koristi. Pojavni oblici kompjuterskog kriminaliteta su: protivpravno korišćenje usluga i neovlašćeno pribavljanje informacija, kompjuterske krađe, kompjuterske prevare, kompjuterske sabotaze i kompjuterski terorizam i kriminal vezan za kompjuterske mreze. Protivpravno korišćenje usluga i neovlašćeno pribavljanje informacija...


Kompjuterske krađe

Kradja zauzima visoko mesto u oblasti kompjuterskog kriminaliteta a u razmatranom kontekstu od posebnog je znacaja kradja ideniteta. Ova vrsta kradja predstavlja posebno drustveno-opasnu radnju, jer pored ostalog, znacajno podriva poverenje u integritet komercijalnih transakcija i ugrozava individualnu privatnost. Procena strucnjaka su da ce ova vrsta kradja rasti sa povecanjem elektronske trgovine. Snabdeveni individualnim personalnim informacijama, kradljivci identiteta mogu da otvore racune u bankama, obavljaju kupovinu, a u u zemljama u kojima su automatizovane servisne usluge za gradjne, kogu da ddobiju certifikate o rodjenju, pasos, kredit i sl., a sve to u ime osobe o cijim podacima se radi. Laznim identitetom kriminalac moze da dobije pozajmicu u banci, kupi auto, stan, ode na putovanje i sl., i na taj nacin zrtu moze da optereti finansijski a u nekim slucajevima da joj napravi i kriminalni dosije. Zrtva u vecini slucajeva i ne zna da se njen identitet "koristi" sve dok ne dodju racuni za naplatu. Dakle i finansijska i "humana" cena kradje za individualnu zrtvu mogu biti veoma visoke, mada jedina krivica za mngo zrtve moze biti to sto su njihovi presonalni podaci bili na nekom fajlu koji je ukraden ili su naivno davali informacije pogresnim ljudima...