Romantizam u Rusiji Petorica

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Романтизам словенских земаља

Словени као да нису имали права на музичку културу све до предкласичног доба. Јан Вацлав Штамиц и Георг Бенда подсетили су поред осталих, на постојање Чехословака, иако у оквиру аустријске и немачке музике. Око педесет година касније, Фредерик Шопен је своје најбоље композиције испевао у славу пољског народа. У лаганим ставовима Штамицових симфонија чуле су се чешке народне мелодије, док су Шопенове мазурке и полонезе оживљавале ритам пољских сеоских и племићких игара.
Ту је тек почетак оног односа према фолклору који касније прихватају многи композитори. Они ће изворе своје инспирације тражити у народном мелосу. Народна мелодика постаје њихова главна и често једина преокупација, јер ови композитори своју мелодику, ритам и боју својих дела црпу са тла одакле су и сами потекли. Појединци се задовољавају мањим или већим изменама већ постојећег напева и његовим коришћем, а други радије компонују у народном духу, трудећи се да му се што је више могуће приближе.
Основ на коме почива мелодика оваквих композиција јесте специфична хармонија, каткад под утицајем оних законитости које постоје у народној музици. Баш из тог разлога некада заборављене лествице поново улазе у употребу, пошто су и многе народне песме настале у њиховим оквирима: пентатоника и средњовековни модуси. Али ритам изнад свега својом живошћу и неправилностима даје дражи мелодици под народним утицајем, понекад у смењивању 3/4 и 2/4, затим 4/8 и 3/8 и сл. Довољно је померање уобичајених акцената, па да ефект постане друкчији, неуобичајен. Боја оркестра добијена је комбинацијом различитих инструмената, чији се број у оркестру знатно повећао и који често служе да би потенцирали ритам. Егзотика, национална прошлост, народна прича и песма постају предмет интересовања уметника. То је доба романа руских класика, народних сцена на сликама Верешчагина и Рјепина, као и историјских опера словенских композитора. Тада се већина народа који ће формирати своју културу борила за слободу. Настајали су нови стилски правци који су потом нестајали а за њима долазила нова стремљења и увек су друкчијим изражајним средствима богатила композиције под народним утицајем...