SAMOUBISTVO

SADRŽAJ:



1. Teorijski uvod…………………………………………………..4
2. Samoubistvo kroz istoriju………………………………………5
3. Samoubistvo I religija…………………………………………..6
4. Razlozi samoubistva……………………………………………7
5. Emil Dirkem……………………………………………………9
6. Samoubistvo starih ljudi……………………………………….10
7. Statistički podaci………………………………………………12
8. Samoubistvo danas…………………………………………….16
9. Zaključak……………………………………………………....17
10. Literatura……………………………………………………....18




“Čovek koji nikada nije zamislio svoje uništenje, koji nikad nije ni naslutio da se može poslužiti konopcem, metkom ili otrovom, jeste ili okoreli robijaš ili crv koji gmiže po kosmickoj strvini. Na ovom svetu sve nam može biti oduzeto, sve zabranjeno, ali nas niko ne može sprečiti u tome da sebe uništimo. Sva nam se sredstva nude, svi naši ponori na to nas pozivaju, ali svi naši instikti tome opiru. U trenutku kada stanemo da razmišljamo o životu i otkrijemo koliko je beskrajno prazan, nagoni već rukovode našim postupcima i određuju ih. …Ima li većeg bogatstva od samoubistva što ga svako u sebi nosi?”



TEORIJSKI UVOD

Samoubistvo nikoga ne ostavlja ravnodusnim. Poneko za samoubicom zažali, poneko zaplače, a cak I oni koji su tvrdi na suze se pitaju ZAŠTO?
Veoma je teško pouzdano odgovoriti na pitanje zašto ljudi u jednom času ili vise puta tokom zivota, dižu ruku na sebe ,zašto i kako odluce da u jednom aktu sebi oduzmu zivot. Koja je to potreba da se zivotu okrenu leđa?
Definitivnog odgovora za sada nema. Sve teorije su istovremeno i pogresne i ispravne. Zasto se neko ubija samo on to zna.
Na prvi pogled nema nista jednostavnije od određenja šta je samoubistvo. Obicno smatramo da nevolje (licne, porodicne, drustvene) primoraju čoveka da svojevoljno sebi oduzme život, inače, najveću vrednosti i Božiji dar. Voljnost proistekla iz nevoljnosti obuhvata i povezuje razloge i nameru pojedinca da sam dokrajči sebe i svoj nesporazum sa zivotom. Suočavanje sa neshvatanjem, ponizenjem, raznovrsnim gubicima, fizickim i duhovnim patnjama, mnoge vodi ka konačnom izlazu i dobrovoljnom uklanjanju iz života.
“Opste značenje pojma suicidalnosti sadržano je u samom terminu i odnosi se na ubistvo samog sebe. Za razliku od ubistva (homicida), ovde se radi o dobrovoljnoj smrti, o necemu sto je svima jasno.”
Polazeci od pitanja: Šta je to što čoveka nagoni da sam sebe usmrti? Šta je to što ga okreće protiv samog sebe? Zbog čega život podređuje smrti? Zaokupljenost navedenim pitanjima staro je koliko i sam svet, a odgovori su, još uvek, isuviše nedovoljni i rastegljivi. Da li se život napušta kao sopstvena ruševina iz očajanja, gubitka bliskih osoba ili imovine, odvojenosti od samog sebe i smisla zivota ili u rasejanosti i teškim duševnim bolestima mozemo nagadjati. Samoubice bi rekle da je najbolje rešenje za život ne živeti ga.
Da li odgovornost za vlastiti život zauvek preuzima samo onaj koji ga ima?
Bar je Isidora znala da je prokletstvo traženje smisla zivotu, ali dodaću njenim rečima “veru u bezuslovni smisao života” Viktora Frankla , po kome život ima smisao i zadržava ga do kraja, bez obzira na pol, obrazovanje, sredinu i religioznost.
‘’Čovekov duševni svet je kompleks predstava ispunjen psihičkom energijom. Delovi ovog kompleksa često se suprodstavljaju jedni srugima, i čovekovo ‘ja’ je prisiljeno da uspostavlja harmoniju. No, ukoliko to ‘ja’ slabo obavlja svoju regulatornu funkciju, ono je i samo uvučeno u mrežu uticaja jedne ili više preovladjujućih tendencija, pa se tako sa nekom od njih i poistoveti. Tako nastaju strast, monomanija, opsednutost, i apsurd(za samoubicu to je samo nedostatak motiva za življenje). Čovekov život je u rukama one sile koja drži ključeve održavanja ravnoteže medju unutrašnjim čovekovim protivrečnostima.’’
Čovek dugo živi sa samoubilačkom idejom pre nego štoje realizuje, iako veliki broj samoubica to ne potvrdjuje, zbog razloga koji dosad nisu objašnjeni. Čovekov emocionalni i saznajni deo postepeno srasta s razlozima koji su za ostale ljude motivi za život, dok su za samoubicu razlozi zbog kojih prekraćuje svoje trajanje. Njihov način doživljavanja bitno se promenio, i ono što u ostalih predstavlja uspeh, oni doživljavaju kao poraz. Čak su i poznate samubice ovaj čin izvršavale neposredno pošto su dobili najveća priznanja.