Revizija u javnom sektoru

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Svaka aktivnost budžetskog korisnika bazirana je na odlukama, koje proističu iz procesa planiranja, odnosno utvrđivanja ciljeva aktivnosti. U toku aktivnosti rukovodioci budžetskih korisnika, odnosno načelnici su prinuđeni da donose odluke. Donošenje optimalnih odluka treba da bude bazirano na objektivnim informacijama. Uspostavljanje funkcionalnih internih kontrola kod budžetskih korisnika (organizacijska struktura, autorizacija, fizička kontrola, kontrola upravljanja isl. ) u funkciji je efikasnog upravljanja aktivnostima i smanjenja rizika.

Ministarstvo donosi instrukcije za uspostavu i održavanje sistema interne kontrole, a budžetski korisnici obavezni su doneti set internih akata, koji svi zajedno čine sistem interne kontrole.

Aktivnosti na realizaciji ciljeva i misije privrednog subjekta znači u isto vreme i angažovanje određenih resursa, pa u skladu s tim ove aktivnosti moraju imati i ekonomsko opravdanje. Osnovna istraživačka hipteza glasi: pravovremenom internom revizijom sistema interne kontrole, odnosno revizijomkvaliteta upravljanja postoji realna mogućnost korekcija menadžerskih aktivnosti u toku realizacije planiranih ciljeva privrednog subjekta.
Interna revizija kvaliteta upravljanja odnosi se na ocenu menadžera u njihovoj ulozi menadžera.

POJAM I DEFINISANJE INTERNE KONTROLE

Mnogo je definicija interne kontrole, jednu od njih je dao Američki autor William F. , u svojoj knjizi Revizija, priručnik za revizore i studente, gdje definiše Internu kontrolu, kao:
. . . skup postupaka koju oblikuje uprava, rukovoditelji i ostali delatnici sa svrhom sticanja razumnog uverenja, radi postizanja ciljeva na teritoriji slijedećih kategorija:
1. učinkovitost poslovanja
2. pouzdanost finansijskog izveštavanja
3. usklađenost sa promenjivim zakonima i propisima

Zakon o budžetima, definiše internu kontrolu, kao organizaciju politike i procedure koje se koriste da bi se osiguralo da vladini programi postižu planirane rezultate, da su resursi korišteni u ovim programima u skladu sa postignutim ciljevima određene organizacije, da su programi zaštićeni od gubitaka, prevare i lošeg upravljanja i da su na raspolaganju pravovremene i pouzdane informacije koje se koriste pri donošenju odluka.

Sličnu definiciju daju i sMERnice za uspostavu i jačanje internih kontrola kod budžetskih korisnika:
. . . sistem interne kontrole obuhvata širok spektar specificiranih procedura, uključujući kontrole u računovodstvu procesima, nabavci, razgraničavanju dužnosti i u finansijskom izveštavanju.

Interna kontrola je, prema ovome, skup svih aktivnosti usmerenih na postizanje ciljeva određenog organa/organizacije javne uprave.

ELEMENTI SISTEMA INTERNIH KONTROLA

Djelokrug rada interne kontrole pokriva širok spektar aktivnosti institucije. Sistem interne kontrole institucije će se odraziti na kontrolno okruženjekoje objedinjuje organizacionu strukturu i pojedinačne osobine svog osoblja, uključujuči integritet, etičke vrednosti i nadležnosti. Osnovni elementi efikasne interne kontrole su:
-kontrolno okruženje
-spoznaja i procena rizika
-kontrolne radnje
-informacije i komunikacije
-nadziranje i ispravka nepravilnosti