Represivni i preventivni efekti kontrole saobraćaja

Sa stanovišta bezbednosti u drumskom saobraćaju, tehnička ispravnost vozila zauzima značajno mesto. Prema nekim inostranim statistikama, gde se uzroci saobraćajnih nezgoda detaljno analiziraju, utvrđeno je da se u ukupnom broju oko 10% do 20% nezgoda dogodi zbog tehničke neispravnosti vozila. U našoj zemlji je broj saobraćajnih nezgoda u kojima se kao uzrok iskazuje tehnička neispravnost vozila kreće se 1 - 5%, što nije objektivno, jer se kod nas uzroci saobraćajnih nezgoda ne prate dovoljno stručno, niti postoje realne procene, o čemu svedoči sudska praksa koja u oceni uzroka saobraćajnih nezgoda ima više realnosti.

Kontrola stanja tehničke ispravnosti motornih i priključnih vozila. kao i drugih vozila koja saobraćaju na putevima, ima cilj da spreči učešće u saobraćaju onim vozilima koja nemaju propisane uređaje i opremu i čiji tehnički uslovi i normativi ne odgovaraju odredbama pravilnika o uređajima, opremi. dimenzijama i ukupnim težinama vozila u saobraćaju na putevima.

lako iz odredbe Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima jasno proizlazi da u saobraćaju na putevima može učestvovati samo tehnički ispravno vozilo, praksa je pokazala da se putevima još uvek kreće velik broj tehnički neispravnih vozila. U operativnim kontrolama tehničke ispravnosti vozila utvrđena je neispravnost velikog broja vozila.

UVOD 1
1 Represivni i preventivni efekti kontrole saobraćaja 2
1.1 Aktivnosti i mere koje se neposredno sprovode kroz kontrolu 3
1.2 Zavisnost efekata drugih mera od kontrole saobraćaja 3
1.3 Organizacija i funkcionisanje kontrole bezbednosti saobraćaja 4
1.3.1 Praćenje stanja bezbednosti saobraćaja 5
1.3.2 Projektovanje optimalnih mera i aktivnosti 9
1.3.3 Organizacija, intenzitet i obim kontrole bezbednosti saobraćaja 10
1.4 Teritorijalni način organizovanja kontrole bezbednosti saobraćaja 17
ZAKLJUČAK 20
LITERATURA 22