REPO ugovori(repurchase agreement)

Sporazumi o reotkupu podrazumevaju transakcije u kojima jedna strana prodaje HOV drugoj uz istovremeni sporazum da ih otkupi u određenom vremenskom periodu, po unapred određenoj ceni. Na taj način se vrši pribavljanje kredita zalaganjem kretkoročnih finansijskih instrumenata, prvenstveno državnih obveznica.

Ovu varijantu kredita mogu da koriste ne samo banke nego i drugi učesnici u tržišnim transakcijama.

Razlozi ulaska u REPO transakcije za vlasnika HOV je niža kamatna stopa u odnosu na druge oblike pribavljanja sredstava, kao što su bankovni krediti i slično, a za zajmodavca to je siguran plasman sredstava u kratkom vremenskom periodu,zato što postoji kolateral. Kamata na repo aranžmane se računa po formuli:

Kamata = (uloženi iznos x kamatna stopa x broj dana do dospeća) / 360
Repo kamatna stopa CB Srbije ima istu ulogu kao i referentne kamatne stope na primer CB u Americi – Federalne rezerve. Ta kamatna stopa CB Srbije diriguje tržišnu kamatnu stopu; kada je podigne, obavezno se povećavaju i kamatne stope u bankarskom sektoru, i obrnuto. Cilj je da se reguliše inflacija i obezbedi odgovarajući nivo cena u nacionalnoj ekonomiji. „U početnom periodu tranzicije, CB Srbije je definisala kamatne stope na
osnovu tržišnih kretanja, a od 1. septembra 2006. godine, sama određuje kamatnu stopu, ali osluškujući tržišne zakonitosti i iskustvo drugih zemalja u tranziciji koje su se bavile sa problemima inflacije. Kad god je inflacija bila iznad 10%, kamatna stopa se formirala na nivou od 15 – 17%, čime je obezbeđivana realna kamatna stopa od bar 5%. Isti mehanizam se primenjuje i u Evropi, jer je Centralna evropska banka više puta u toku 2006. godine povećaala kamatnu stopu, sada je 3%, sa ciljem da se smanji inflatorna stopa. Naime, čim se u evro-zoni inflatorna stopa poveća iznad 2%, na primer, zbog energetike, Evropska Centralna banka brže bolje poveća referentnu kamatnu stopu, jer joj je to osnovni instrument za borbu protiv inflacije.”

Ukoliko bi REPO transakcije inicirao zajmodavac, onda je reč o obrnutim transakcijama o rekupovini. Ovaj oblik REPO-a koriste dileri za svoje kratke prodaje HOV koje su dobili kao kolateral (založene HOV), u nameri da ostvare prinos i oni kupuju po nižoj ceni HOV, koje vraćaju davaocu koleterala po okončanju obrnutog otkupa. To znači da se vraćaju HOV koje su kupljene po nižoj ceni.

Preko REPO transakcija centralna banka može regulisati i novčanu masu u opticaju,da bi se povećala dnevna i kratkoročna likvidnost finansijskog sistema nacionalne ekonomije. CB Srbije privremeno prodaje ili kupuje HOV a kao kupci ili prodavci tih HOV se javljaju poslovne banke. Kada CB Srbije prodaje HOV, ona smanjuje ponudu novca i kredita. Banke kupuju te repo hartije slobodnim novcem koga žele oploditi u kratkoročnom periodu, uz visok stepen sigurnosti, a kupljene HOV omogućavaju viši stepen diversifikacije portfolija banke. U slučaju da bankama ponestane sredstava, CB Srbije bi otkupljivala te HOV od banaka, banke bi dobijale novčana sredstva raspoloživa za potrošnju ili kreditiranje stanovništva i privrede. Uloga CB Srbije je da utiče na nivo likvidnosti koji neće ugroziti funkcionisanje privrede, niti izazvati značajniju stopu inflacije.