Rizik u poslovanju u medjunarodnom menadzmentu - međunarodni menadžment

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Rizik (engl. risk, njem. Risiko), 1. verovatnost greške i nastanka štetnog događaja za određenu aktivnost, projekat ili investiciju. Veže se uz smeo poduhvat, stavljanje nečega na kocku, opasnost, naročito od gubitka u novčanim poslovima. Sastavni je deo svake aktivnosti, pa tako i poslovne. Kod poslovnih rizika koji su sastavni deo poslovne aktivnosti uvode se tehničke, organizacione i druge mere upoznavanja i za smanjenje rizika.

Kako upravljati rizikom u poslovanju?

Visoka koncentracija rizika nije nužno loša, jer njena percepcija zavisi od sklonosti kompanije prema riziku. Problem nastaje jer mnoge kompanije nisu nikada donele strategiju odnosa prema riziku. Formulisanje takve strategije je izuzetno bitno jer se ona odnosi na sve aktivnosti investicija. Dobra strategija jasno određuje koje su vrste i koncentracije rizika prihvatljive za kompaniju i koji povrat, refundiranje kompanije zahtevaju za preuzimanje takvih rizika. Na taj način voditelji poslovnih jedinica mogu da usklade svoje odluke sa smernicama koje ima celokupna kompanija.
Strategiju rizika treba definisati vrhovni menadžment, ali ona se najčešće donosi sporadično, nizom svakodnevnih poslovnih i finansijskih odluka. Različiti menadžeri imaju različite sklonosti prema riziku, što može dovesti do stanja u kompaniji kojim se ne može lako upravljati. Zato je nužno razumevanje strategije rizika. Veštine koje postoje u kompaniji određuju vrstu rizika koju je kompanija spremna preuzeti. Nije uvek slučaj da kompanije preuzimaju samo one rizike koje razumeju i kojima mogu upravljati. Tako su mnogi proizvođači telekomunikacijske opreme kreditirali svoje kupce bez dovoljnog poznavanja samog rizika koji postoji u kreditiranju što se kasnije tokom sloma telekomunikacijske industrije odrazilo u njihovom poslovanju.
Jedan od pristupa definisanju visine razlika koju kompanija može preuzeti je odlučivanje koji se ciljani kreditni rejting želi i visine rizika koju su spremni prihvatiti u odnosu na svoju strukturu kapitala. Kreditni rejting je prikladna mera jer odražava verojatnost da se kompanija može da nosi sa nekim rizikom i da ispunjava svoje finansijske dužnosti. Kreditni rejting će biti niži što je veći nivo rizika i manja količina kapitala i budućih dobiti koje će moći da apsorbuju takav rizik. Kompanije koje imaju kreditni rizik niži od željenog moraće da smanje svoju izloženost riziku, ili da dobave dodatni kapital koji bi trebao da amortizuje rizike koje prihvataju. Očekivani nivo povrata zavisiće od sklonosti prema riziku koji ima vrhovni menadžment. Kao minimum se uvek zahteva da bi povrati trebali da premaše cenu kapitala koja je potrebna za finansiranje različitih rizika...