Pustinje umerenih širina

Пустиња је подручје које услед велике оскудице влаге има слабо развијену вегетацију. Иако су пустиње најпознатије по одржавању веома мало живота, оне заправо пружају уточиште многим живим бићима која обично остају сакривена како би сачувала влагу. Пустиње заузимају око једне трећине (33%) Земљине површине. Вреле пустиње обично имају велике дневне и сезонске температурне варијације, са високим дневним температурама, и ниским температурама ноћу (због изузетно ниске влажности).

У врелим пустињама температура дању може да достигне 45 ° С или више у лето, и да падне на 0 ° С или ниже ноћу у зимском периоду. Водена испарења у атмосфери привлаче дуготаласне инфрацрвене зраке из земље, и пустињски сув ваздух није у стању да блокира сунчеву светлост у току дана (због одсуства облака) или да сачува топлоту током ноћи. Дакле, преко дана већина сунчеве топлоте стигне у земљу, а чим Сунце зађе пустиња се брзо хлади зрачећи своју топлоту у свемир. Урбане области у пустињама ипак немају велике дневне температурне варијације.

Пустињски крајолици имају заједничка обележја. Пустињско тло је често састављено већином од песка, а у таквим пустињама постоје пешчане дине. Изглед стеновитог терена је типичан и одражава минималан развој тла и разасутост вегетације. Најнижи делови земље могу бити равнице покривене сољу. Еолски процес (деловање ветра) je главни фактор у обликовању пустињских крајолика.

ПУСТИЊЕ, ОДЛИКЕ И КЛАСИФИКАЦИЈА 3
Kласификација пустиња 4
ПУСТИЊЕ УМЕРЕНИХ ШИРИНА – КАРАКТЕРИСТИКЕ 7
НАЈПОЗНАТИЈЕ ПУСТИЊЕ УМЕРЕНИХ ШИРИНА 11
Гоби 11
Сонора 12
Мохаве 13
Такламакан 15
ЗАКЉУЧАК – ЗНАЧАЈ ПУСТИЊА 16
ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА 17