Realna ekonomija na dugi rok

Problemi u svetskoj privredi i dalje se nalaze u centru dešavanja ekonomskih stručnjaka. Realna ekonomija kao način rešavanja i islaska iz ekonomske krize bi trebalo dominirati ne samo u zemljama u tranziciji, već i u svim razvijenim državama širom sveta. Realna ekonomija ima zadatak da reši manjak likvidnosti i smanji pritisak na tržište kapitala. Pojmovi ekonomija, realna ekonomija i ekonomika stalno menjaju značenje i međusobni odnos. Uzroci su tome mnogobrojni i njih je nemoguće podrobno analizirati.

Realna ekonomija kao nauka predstavlja iznalaženje metoda čija primena u procesima ekonomskih aktivnosti ljudi (proizvodnja, potrošnja, raspodela i razmena materijalnih dobara i usluga) omogućava uspešno upravljanje „nekom kućom“, bilo da je reč o porodičnom domaćinstvu, odnosno gazdinstvu, preduzeću, privredi jedne države, ili pak o svetskoj privredi. Posmatrano metaforično, pod kućom može da se podrazumeva preduzeće, privreda jedne države, pa i svetska privreda kao celina. Podelu ekonomskih aktivnosti ljudi na proizvodnju, raspodelu, razmenu i potrošnju prvi je u ekonomiji postavio francuski ekonomist Žan Batist Sej.

Postoje različiti pristupi izučavanju ekonomskih aktivnosti. Medjutim, ipak su se izdiferencirala dva osnovna pristupa. Prvi pristup se odnosi na izučavanje ekonomskih aktivnosti kroz istorijske promene društveno-ekonomskih formacija i oblika svojine koji odredjuju karakter odnosa u raspodeli. Drugi pristup se odnosi na iznalaženje ekonomskih aktivnosti čija primena stalno povećava racionalnost ekonomskog ponašanja pojedinaca, preduzeća, domaćinstava i države. Ovaj pristup je izražen u gradjanskoj ekonomiji i to posebno kod protagonista neoklasične ekonomske misli. Za njih ekonomska aktivnost predstavlja ponašanje ljudi prilikom izbora izmedju mnogobrojnih ekonomskih ciljeva i oskudnih materijalnih i nematerijalnih dobara i sredstava koja imaju alternativnu upotrebu a pomoću kojih se postižu ekonomski ciljevi. Dakle, ekonomija je racionalni izbor najbolje kombinacije ekonomskih ciljeva i sredstava pomoću kojih se postavljeni ciljevi ostvaruju. R. Lipsi smatra da se „savremena ekonomija bavi a) alokacijom društvenih resursa na alternativne upotrebe i raspodelom društvenog proizvoda na grupe i pojedince; b) promenama proizvodnje i raspodele tokom vremena, i c) efikasnošću odnosno neefikasnošću ekonomskih sistema.

UVOD
1 Realna ekonomija na dugi rok 4
1.1 Nastanak realne ekonomije 4
1.2 Proces realne ekonomije na dugi rok 5
2 Vođenje realne ekonomije na dugi rok 5
2.1 Učesnici realne ekonomije 6
2.2 Funkcija države u vođenju realne ekonomije 8
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 16