Računovodstveno obuhvatanje prihoda

Definicija prihoda obuhvata kako obrt tako i dobitke. Obrt proističe iz uobičajenih aktivnosyi preduzeća i označava se različitim nazivima, kao što su prihodi od prodaje, naknade, kamate, dividende, tantijeme i zakupnine.
Dobici predstavljaju druge stavke koje zadovoljavaju definiciju prihoda i mogu, ali ne moraju da proisteknu iz uobičajenih aktivnosti preduzeća. Dobici predstavljaju povećanja ekonomskih koristi i kao takvi nisu različiti od prihoda . Stoga se ne smatra da čine poseban element u ovom okviru.

Dobici, na primer uključuju dobitke proistekle iz prodaje dugoročnih sredstava. Definicija prihoda takođe uključuje nerealizovane dobitke; na primer, one što proističu iz revolorizacije tržišnih vrednosni papira i one to rezultiraju iz porasta iskazane vrednosti dugoročnih sredstava. Kada se dobici priznaju u bilansu uspeha , oni se obično prikazuju kao posebna stavka, zato što je njihova spoznaja korisna za potrebe donošenja ekonomskih odluka. Dobici se često prikazuju na neto osnovi, nakon umanjenja za odgovarajuće rashode.
Različite vrste sredstava mogu da budu primljene ili uvećane preko prihoda; primeri uključuju gotovinu, potraživanja, robu i usluge koje su primljene u zamenu za isporučene proizvode i usluge. Prihodi, takođe, mogu nastati iz izmirenja obaveza. Na primer, preduzeće može da isporuči robu i pruži usluge radi izmirenja obaveza po osnovi otplate preostalog duga.

1. Uvod 2
2. Nastanak prihoda 3
3. Pojam i značaj prihoda 4
4. Klasifikacija prihoda 4
4.1. Vanredni prihodi 5
4.2. Redovni finansijski prihodi 5
4.3. Revalorizacioni prihodi 5-6
5. Vrste prihoda 6
6. Princip procenjivanja prihoda 7
7. Knjigovodstveno obuhvatanje prihoda 8
7.1. Poslovni prihodi 9
7.2. Finansijski prihodi 11
7.3 Ostali i vanredni prihodi 12
8. Vremensko razgraničenje prihoda 13
9. Formiranje ukupnog prihoda 15
10. Raspodela ukupnog prihoda 15
11. Merenje prihoda 16
12. Definicija prihoda po segmentima 16
13. Prihodi koji ne pripadaju MRS-u 16