Razvoj prava intelektualne svojine u svetu

Među teoretičarima vlada uverenje da prosto kompetitivno tržište, van posebne zakonske obaveze (obaveza), ne obezbeđuje efikasnu alokaciju intelektualne imovine, nakon uobičajenog rasporeda svojinskih relacija prava. Kada imovina ima nulti marginalni trošak reprodukcije (ili nulti prinos od ove), tok renti koje ona, po pravilu generiše u perfektnoj konkurenciji je, takođe, nula. Međutim, ako je tako, inicijalna proizvodnja koja košta, se neće nikad preduzeti, korisna inovacija se ne bi desila, iako bi društvena efikasnost to tražila .

Zato, stvaranje intelektualne imovine je upućeno na institucije i prava, koje očigledno nisu deo perfektnog kompetitivnog (prostog) tržišta. Intelektualna svojina, patenti i autorska prava, su primeri institucija gde se zaštićuje opšti i posebni interes za razvojem intelektualnih kreacija i znanja. Institucijama intelektualne svojine i prava se stvaraju (pravno- kreirani) monopoli koji kontrolišu korišćene intelektualnih dobara, da bi se njima obezbedilo dovoljno podsticaja za njihovo uspostavljanje.

UVOD 1
1.1 Pravo svojine uopšte i intelektualna svojina kao pojava 2
1.2 Određenje intelektualne svojine i prava 5
ZAKLJUČAK 10
LITERATURA 12