Razvoj organizacije koja uci

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Kroz istoriju nauke o organizaciji postojale su brojne teorije i ideje o organizaciji «koja uči» ali one nikada nisu zaživele u praksi. Zašto se ideja organizacije «koja uči» toliko razvila u poslednje dve decenije? Neki od glavnih faktora za promovisanje ove ideje su sledeći:

1. Informacija je postala najvažniji organizacijski resurs
2. Držati korak sa brzinom promene informacija je najveći izazov za organizacije
3. Potrebno je sve više ljudi koji su sposobni da brzo uče
4. Kompanije koje mogu zadržati svoje najsposobnije ljude i imaju kapacitete za organizacijsko učenje biće konkurentniji na tržištu
5. Poslovne prilike se brzo pojavljuju ali isto tako brzo i nestaju
6. Kako bi opstale, organizacije se moraju stalno menjati, a upravljati tim promenama je teško. Često se događa da dok se organizacija menja u poželjnu strukturu, kada je dostigne, ta struktura više nije adekvatna

Organizacija «koja uči», ili učeća organizacija, je organizacija koja ohrabruje učenje među svojim zaposlenima, integriše individualnost i kolektivno učenje i podstiče kontinuirano učenje i generisanje znanja na svim nivoima Ona promoviše razmenu informacija između svih zaposlenih u njoj, da bi stvorila obrazovaniju i radnu snagu sa više znanja. Posledica ovih podsticaja je veoma fleksibilna organizacija gde ljudi veoma brzo prihvataju nove ideje i adaptiraju se na njih i na promene u okruženju.
U uslovima kada su stalne samo promene i kada je jedina moguća stabilnost u kretanju, Peter Drucker, jedan od najvećih teoretičara menadžmenta, s pravom ističe da danas znanje postaje jedini značajan resurs. Učenje u visokoturbulentnom i promenljivom okruženju postaje osnovna pretpostavka za razvijanje kompetentnosti jedne organizacije na tržištu. Međutim, u savremenoj svetskoj privredi, nije dovoljno samo da se uči, već i da se uči brže od konkurentskih preduzeća.
Organizacija se može adaptirati i inicirati promene u svojoj sredini samo ukoliko je sposobna da uči. Peter Senge, teoretičar čije se ime vezuje za koncept «organizacije koja uči», kaže: «Organizacija «koja uči» podstiče kontinuirano učenje i generisanje znanja na svim nivoima. Ima procesa koji omogućavaju jednostavan protok znanja u organizaciji, tamo gde je neophodno, i mogu znanje brzo da transformišu u promene – na način koji omogućava njeno funkcionisanje, i interno i eksterno>> ..


SADRŽAJ

1. UVOD
2. OSNOVE TEORIJE
3. DISCIPLINE ORGANIZACIJE «KOJA UČI»
3.1. TIMSKO UČENJE (TEAM LEARNING)
3.2. ZAJEDNIČKA VIZIJA (SHARED VISION)
3.3. MENTALNI MODELI (MENTAL MODELS)
3.4. LIČNO USAVRŠAVANJE (PERSONAL MASTERY)
3.5. SISTEMSKO RAZMIŠLJANJE (SYSTEMS THINKING)
4. KULTURA U ORGANIZACIJI «KOJA UČI»
5. ZAKLJUČAK
LITERATURA