Razvoj informacionog sistema na internetu o industrijskim potencijalima

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informacionih sistema.

"Development of an information system on the Internet about industrial potentials and available capacity in the Republic of Serbia," Proc. of the Symposium on available capacity in the Republic of Serbia, Belgrade, April 26, 2000.

1. UVOD

Institut za mala i srednja preduzeća iz Beograda je za potrebe Republičkog zavoda za tržište rada realizovao projekat pod nazivom "Razvojne mogućnosti domaće privrede u domenu privatnog preduzetništva i MSP u Republici Srbiji u funkciji korišćenja raspoloživih privrednih kapaciteta". Projekat je trajao devet meseci i sastojao se iz veoma obimnog tržišnog istraživanjа na uzorku od 1.500 privrednih subjekata u Republici Srbiji. Projektom je obuhvaćena cela Republika i analizirana je ponuda i tražnja slobodnih kapaciteta i to: poslovni objekti (prostor), oprema, repromaterijal, sirovine, kadrovi i programi. Rezultati su pružili realniju sliku o stanju (ne)iskorišćenosti kapaciteta u Srbiji.
S obzirom na veoma obimnu statističku građu i na veoma veliki značaj koji ima upravo realizovan projekat, nakon prezentacije projekta zaključeno je da bi bilo veoma funkcionalno da se nakon istraživanja i procene raspoloživih kapaciteta u Republici Srbiji pređe u drugu fazu, koja bi podrazumevala operacionalizaciju i stavljanje u funkciju neiskorišćenih kapaciteta stvaranjem potrebnih preduslova za potpuno iskorišćenje mogućnosti i potencijala naše privrede jer je ovim istraživanjem pokazano da i fiksni kapital opredmećen u neiskorišćenim kapacitetima ima svoju vrednost i značaj, posebno za mala i srednja preduzeća gde, ako se uzme u obzir da je kod većine programa potrebno uložiti i do 50% u izgradnju poslovnog prostora, jasno kolike se uštede mogu ostvariti aktiviranjem ovog segmenta neiskorišćenih kapaciteta.
Iz tog razloga, pokrenuta je inicijativa za stvaranjem odgovarajućeg informacionog sistema o industrijskim potencijalima i slobodnim - neiskorišćenim kapacitetima u Republici Srbiji, što bi predstavljalo najefikasniji način aktiviranja slobodnih - neiskorišćenih kapaciteta u Republici.

2. FUNKCIONALNI OPIS

Funkcija jednog ovakvog informacionog sistema jeste da omogući održavanje i distribuciju informacija o industrijskim potencijalima i slobodnim kapacitetima u Republici Srbiji. Distribucija informacija se obavlja putem Interneta i to u dve forme:
1. u formi Internet prezentacija što podrazumeva odgovarajuću formu koja je sadržajno u skladu sa zahtevima korisnika a sa druge strane pregledna da omogućuje lako snalaženje u informacijama
2. u formi vesti - opštih informacija koje se periodično šalju putem elektronske pošte. Korisnici mogu da pretražuju i primaju informacije pomoću svojih računara od kuće ili sa posla.
U osnovi, kod ovakvih informacionih sistema postoje dva tipa korisnika sistema, i to:
• Zbog javnosti i opšte rasprostranjenosti samog Interneta, ovakvom informacionom sistemu može pristupiti bilo ko čime se definiše prva kategorija - javni korisnici i oni mogu da pristupaju ograničenom skupu informacija.
• Pretplatnici sistema su korisnici koji su registrovani u sistemu koji poseduju važeći korisnički identifikator i lozinku. Registracija korisnika se obavlja bilo u cilju naplate troškova održavanja sistema bilo u cilju praćenja i kontrole pristupa pojedinim informacijama.
U cilju promocije ponude industrijskih potencijala i slobodnih - neiskorišćenih kapaciteta u Republici Srbiji, na domaćem i međunarodnom tržištu, neophodno je informacije prezentovati u najmanje dva jezika (srpski i engleski). U tom cilju, informacije moraju da se smeštaju u dve paralelne baze. Javni korisnici po pristupu dvo-jezičkoj naslovnoj strani Internet prezentacije sistema (home page), biraju jezik, posle čega se prezentacija nastavlja na odabranom jeziku. Podaci o registrovanim korisnicima sadrže informacije o željenom jeziku tako da za njih prezentacija počinje na željenom jeziku odmah po unošenju korisnikovog identifikatora i lozinke. Kada je reč o pretplatnicima, ovde treba navesti svetska iskustva o elektronskom plaćanju gde se informacije ovog tipa naplaćuju takođe preko Interneta. Postoje brojni Internet sajtovi na kojima ljudi koji traže posao mogu besplatno da ostave svoje biografije. S druge strane, firme kojima trebaju ljudi mogu uz novčanu nadoknadu da pretražuju ove podatke. Generalno, procenjuje se da promet novca na Internetu prelazi 100 milijardi dolara godišnje. U našoj zemlji elektronsko plaćanje je počelo u septembru 1999. godine.
Sistem rada informacionih sistema je podeljen na sledeće nivoe:
• konekcija - obuhvata proces pristupa informacionom sistemu, fizički transfer podataka i obaveštenje o (ne)uspešnom transferu podataka;
• struktura - definiše strukturu podataka odnosno tip, format, dužinu, izgled i sl. koji se nalaze u okviru informacionog sistema;
• sadržaj - određuje sadržaj informacija koje se nalaze u okviru određenog podatka;
• informacija - osiguranje da je informacija sigurna i pouzdana i da je predstavljena u odgovarajućem obliku, da je osigurano pravo pristupa i izvor informacija.
Proces pretraživanja podataka na Internetu se odvija u tri osnovne faze,
U prvoj fazi korisnik pristupa naslovnoj strani informacionog sistema (home page) i vrši identifikaciju (u smislu da li je javni korisnik ili pretplatnik).
U drugoj fazi se vrši pretraživanje baze podataka. Korisnici mogu da pretražuju bazu podataka o industrijskim resursima i slobodnim - neiskorišćenim kapacitetima u Republici Srbiji koristeći različite kriterijume pretraživanja. Prikaz najznačajnijih kategorija podataka koje mogu poslužiti kao jedan od kriterijuma pretraživanja su:
1. Struktura opštine/okruga što podrazumeva:
• opšti pokazatelji i demografska struktura opštine/okruga - površina, broj naselja, broj stanovnika, gustina stanovništva (broj stanovnika/km2), broj i procenat muške odnosno ženske populacije, obradive površine i dr.
• privredna struktura - broj i procenat malih, srednjih i velikih preduzeća, glavne delatnosti tih preduzeća - ukupno i po veličini preduzeća, i dr.
• privatno preduzetništvo - broj radnji, delatnosti koje preovlađuju kod registrovanih samostalnih radnji i dr.
2. LJudski kapital, odnosno:
• indikatori zaposlenosti opštine/okruga - broj zaposlenih, zaposlenost stanovništva u odnosu na ukupan broj stanovnika, obrazovno - kvalifikaciona struktura opštine/okruga
• zaposlenost u malim, srednjim i velikim preduzećima, samostalnim radnjama i agencijama
• broj nezaposlenih i procenat nezaposlenosti, obrazovno-kvalifikaciona struktura nezaposlenih
• odnos zaposlenih/nezaposlenih, broj i procenat nezaposlenih muškaraca i žena i njihov međusoban odnos,
3. Slobodni kapaciteti, i to:
• prostorni kapaciteti (građevinski prostor)
• oprema / mašine / alati / rezervni delovi
• transportna sredstva
• repromaterijal / sirovine
4. Razvojni projekti kroz sledeće pokazatelje:
• proizvodni programi / projekti
• visina potrebnih novčanih sredstava
• broj angažovanih radnika
• veličina potrebnog prostora
• potrebna infrastruktura
• tehnologija (mašine, oprema i dr)
• rok povraćaja kapitala
• procenjena godišnja bruto dobit i ostali ekonomski pokazatelji (dobit po 1 DEM investicije, ekološko-ekonomska ocena i dr.)
• mini investicioni projekat
• mini studije izvodljivosti
• mogućnost gde je najbolje plasirati projekat (koja opština/okrug)
U trećoj fazi, na ekranu korisnikovog računara se prikazuju rezultati pretrage koji zadovoljavaju zahteve pretraživanja. Korisnik može interaktivno da menja uslove pretraživanja i po želji sužava i proširuje listu. Po nalaženju potrebnih podataka u preglednoj formi, korisnik može da snimi te podatke i/ili da štampa podatke.
Pored pružanja pojedinačnih informacija po pojedinim kriterijumima, sistem može da generiše i sumarne izveštaje za pojedine geografske regione, industrijske grane i slično. Izveštaji mogu da se generišu kako u tekstualnoj tako i u grafičkoj formi.
Savremena tehnologija Interneta omogućava praćenje statistike pristupa pojedinim podacima. Ova informacija može da bude vrlo dobar indikator atraktivnosti određene vrste informacija. Ukoliko, u izvesnom periodu, niko nije pristupio nekim informacijama, onda je to dobar indikator da ta informacvija nije interesantna. S druge strane, veliki broj pristupa označava atraktivnost određenih informacija što govori o smernicama razvoja procesa upravljanja tim i takvim vrstama informacija i potrebi za proširenjem načina eksploatacije te vrste informacija.
Prilikom analize statistike pristupa može da se ide i korak dalje. Čak i u slučaju javnih (anonimnih) pristupa, moguće je detektovati odakle (iz koje firme, države, i sl.) anonimni korisnik pristupa podacima. Tako na primer, ako se u istoriji pristupa pronađe da je neko iz nekog preduzeća pristupao određenoj kategoriji podataka, čak i ako nije ostvaren direktan kontakt ovo može ukazati na potencijalnog partnera ili konkurenta. Drugim rečima, u bazi podataka se smeštaju i informacije o registrovanim korisnicima (pretplatnicima) sistema, istorija pristupanja pojedinim podacima, podaci o listama elektronskih adresa i dr.

3. ARHITEKTURA INFORMACIONOG SISTEMA

Informacioni Sistem, prikazan na slici 2, ima troslojnu arhitekturu tipičnu za savremene aplikacije na Internetu. Korisnici pristupaju sistemu sa svojih računara uz pomoć standardnih browsera - pretraživača Interneta. Zahteve za traženom informacijom prihvata Internet server. Na osnovu vrste zahteva, Internet server se obraća serveru baze podataka koji u dvo-jezičnoj bazi podataka nalazi traženu informaciju. Internet server preuzima pronađenu informaciju i šalje je korisnicima u formi pogodnoj za prikazivanje na korisničkim računarima (tekst, slika, audio/video itd.).