Tehnička uputstva za seminarske radove

Tehnička obrada rada predstavlja završnu fazu izrade seminarskog i završnog rada, u kome se posebna pažnja obraća na sistematičnost, preglednost i pravilnost pisanja u stilskom, jezičkom i gramatičkom smislu. I ovde se većina autora slaže da tehnička obrada rada podrazumeva: izradu korica i naslovne strane, izradu sadržaja, pisanje teksta na računaru, citiranje i parafraziranje literature, ilustracije koje se pojavljuju u radovima (tabele, slike, grafikoni, obrasci), priloge, i navođenje literature i drugih izvora koji su korišćeni u izradi stručnih radova. U daljem toku izlaganja predstavićemo ova pravila, praćeno primerima za svaki navedeni elemenat, zbog jasnijeg uvida u originalnost predstavljanja tehničke uređenosti stručnih radova.

Korice i naslovna strana

Korice i naslovnu stranu rada treba pisati pregledno i standardizovano. Korice rada (sadrži ih završni rad, ali ne i seminarski) dolaze pre naslovne strane i na njima su sledeći podaci:
• naziv visokoškolske institucije,
• završni rad,
• naslov rada,
• ime i prezime studenta,
• mesto, mesec i godina predaje rada.
Svi elementi korica rada se pišu velikim slovima tipa: Times New Roman - 14; bold, osim naslova rada, koji ima iste parametre, ali veličinu slova - 16;

Naslovna strana je prva strana rada koja treba da pruži osnovne podatke kao što su:
• naziv viskokoškolske institucije,
• vrsta rada (seminarski rad ili diplomski(završni) rad),
• naslov rada,
• naziv predmeta,
• ime i prezime studenta i broj indeksa,
• podaci o mentoru ko¬ji ru¬ko¬vo¬di iz¬ra¬dom ra¬da (akademska titula, ime i prezime),
• mesto, mesec i godina predaje rada.

Naslovna strana se ne označava rednim brojem, a elementi naslovne strane se pišu slovima tipa: Times New Roman - 14; bold, centrirano, i to institucija i oznaka vrste rada velikim slovima, a podaci o predmetu, studentu, mentoru, mestu i datumu malim slovima. Naslov se piše velikim slovima veličine 16 pt.

Sadržaj

Reč \'\'sadržaj\'\' piše se velikim slovima tipa Times New Roman - 14; bold stilom, sa po jednim razmakom između slova, centrirano. Glavni naslovi (poglavlja): 1, 2, 3, ... pišu se velikim slovima, veličine 14; bold; i postavljaju se obavezno na početku strane. Svi podnaslovi (podpoglavlja): sa dva decimalna mesta: 1.2., 2.1., 3.1.,... pišu se malim slovima, veličine 12; bold, a sa više od dva decimalna mesta: 1.2.1., 1.2.1.1.,... pišu se, takođe, malim slovima, veličine 12; ali običnim stilom ili ih možemo obeležiti i boldiranim kurzivom (italic slova). Naslovi potpoglavlja i tekst potpoglavlja u osnovnom tekstu slede jedan iza drugog, osim u slučaju kada je tekst ispod naslova potpoglavlja kraći od tri reda. U tom slučaju naslov potpoglavlja treba postaviti na sledeću stranu

Pisanje teksta

Seminarski i završni rad pišu se na računaru po sledećim pravilima:

1. Obim rada
• Seminarski radovi: od 12 do 15 strana;
• Završni rad - najmanje od 30 - 50 strana, ne računajući sadržaj, priloge (ako ih ima) i spisak literature.

2. Oblik teksta
• Format: strana A4 (standardne dimenzije 210 x 297mm);
• Font: Times New Roman - 12;
• Margine: 2,5 cm (gore/dole, levo/desno);
• Prored: 1,5 lines; tekst je obično do 30 redova na jednoj strani i oko 65 znakova u jednom redu, računajući i beline između. Tako otkucana strana sadrži oko 2.000 karaktera (slovnih oznaka);
• Poravnanje: obostrano (Justify)

3. Numerisanje strana
Korice i naslovna strana se ne označavaju. Strane na kojima su predgovor (ako postoji) i sadržaj rada numerišu se rimskim brojevima (I, II, III,...). Sve ostale strane označavamo hronološkim redom (numeracija počinje od prve strane uvoda), arapskim brojevima (1,2,3,...), obično u donjem desnom uglu.

4. Formulisanje teksta po pasusima (odeljak, paragraf)
Obično su u upotrebi dva načina međusobnog odvajanja pasusa prilikom pisanja, radi bolje preglednosti: Prvi sistem, gde se pasus oblikuje na taj način što se prvi red uvlači udesno (od ivice leve margine) za 5-6 slovnih mesta. Broj uvučenih slovnih mesta trebalo bi da bude jednak broju uvučenih slovnih mesta u podnaslovu. Naredni pasus piše se u sledećem redu (ne pravi se razmak), sa uvučenim prvim redom.

Drugi sistem, gde se pasusi pišu bez uvlačenja prvog reda (naslovi i podnaslovi se, takođe, ne uvlače), pa se zbog toga sledeći pasus piše nakon razmaka od jednog reda.

Navešćemo još neka, najčešće korišćena pravila kojih se treba pridržavati prilikom pisanja rada na računaru:
• iza svake reči treba da bude jedan razmak;
• iza svakog znaka interpunkcije (tačka, zapeta, crtica, tačka i zapeta, dve tačke, upitnik, uzvičnik) stavlja se jedan razmak;
• znakovi interpunkcije, znak za procenat i sl. pišu se zajedno sa rečju ili brojem iza kojeg dolaze, tj. bez razmaka - posle tih znakova u rečenici stavlja se jedan razmak;
• merne skraćenice i skraćenice za oznaku valute odvojene su jednim razmakom od broja koji im prethodi i razmakom od reči koja im sledi;
• navodnici na početku navoda i otvorena zagrada pišu se zajedno sa rečju ispred koje se nalaze - bez razmaka, takođe, i navodnici na kraju navoda i zatvorena zagrada pišu se zajedno sa rečju iza koje se nalaze - bez razmaka;
• ako iza neke reči dolazi tekst u zagradi, između te reči i početka zagrade stavlja se jedan razmak;
• skraćenice u tekstu se pišu u maloj zagradi nakon navođenja njihovog punog značenja, a onda se u daljem tekstu koristi samo skraćenica; Primer: \'\'Odnosi s javnošću (PR) su komunikacijska aktivnost... PR predstavlja funkciju upravljanja...\'\'
• ako se datum piše samo arapskim brojevima iza svakog broja se piše tačka i ostavlja jedan razmak; Primer: 26. 11. 1993.
• za naglašavanje pojedinih delova teksta, preporučuje se korišćenje italic slova.

- Citiranje

Uobičajeno je da student tokom pripreme i samog pisanja stručnih radova, koristi ili preuzima određene stavove, misli, rezultate, hipoteze, konstatacije ili tvrdnje drugih autora, ali se mora naznačiti da te ideje ili informacije nisu njegove. To se postiže citiranjem, a tačno navođenje osnovnog izvora odakle je tekst preuzet naziva se bibliografska referenca. Uvek treba citirati iz originalnog izvora, a ako on nije dostupan, može se izuzetno preuzeti citat iz drugog izvora, i onda je to potrebno navesti u formi - citirano u: ..., ili preuzeto od: ... Citirati treba u originalnom obliku, u navodnicima, ili se samo navedu autorove izjave, bez navodnika (ako parafraziramo tekst). Nakon citiranja, podatke o izvoru stavljamo u fusnote, navođenjem tačne bibliografske reference i obavezno na kraju pišemo broj strane odakle smo citirali autora.

Pored citiranja tekst možemo i parafrazirati (to se često čini prilkom pisanja stručnih radova). Parafraziranje je prepričavanje, opisivanje nekog iskaza ili teksta svojima rečima i stilom.

Citati, takođe, mogu biti uključeni i u rečenicu.

-Fusnote

Fusnote (beleške, napomene) upućuju čitaoca na sva dodatna objašnjenja osnovnog teksta ili sadrže referencu za deo teksta koji se citira ili parafrazira. Fusnote se pišu na dnu strane, sitnijim slovima (veličina fonta 10) i označene su indeksom, neposredno iza teksta na koji se odnosi, kao superscript (uzdignuti sitni broj). Kod fusnota ovi brojevi su obično pisani hronološkim redom od početka do kraja rada. U programu računara postoji opcija koja automatski ažurira redosled napisanih fusnota. Prema Pravopisu, ako fusnota objašnjava neku pojedinost u rečenici, fusnota se stavlja iza te reči, a ispred znaka za kraj rečenice, ako je ta reč na kraju. Ako, pak, objašnjava celokupan sadržaj rečenice, onda se piše iza znaka za kraj rečenice.

Podaci u fusnotama se navode na sličan način kao što navodimo bibliografske podatke u Literaturi na kraju rada (videti u podnaslovu - Bibliografske informacije). Ovde je jedina razlika u tome što se pored osnovnih bibliografskih podataka o citiranom ili parafraziranom delu teksta, u fusnotama, na kraju navoda, piše i broj strane na kojoj se nalazi citat ili navedena činjenica. Ako se bibliografski podaci često ponavljaju, nije potrebno pisati stalno sve podatke o delu, već se daju skraćeni prikazi, kao što su:

op. cit. (lat. opus citatum - u citiranom delu). Ova skraćenica se koristi u fusnoti za delo koje je ranije citirano u radu, tako što se navodi prezime i početno slovo imena autora, a zatim se upisuje broj strane.• ibid. (lat.

ibidem - na istom mestu; u istom delu). Ova skraćenica se koristi u fusnoti, kada se više citata iz istog izvora pojavljuje na istoj strani.

Bibliografske informacije (reference)

U navođenju bibliografskih podataka korišćenih i citiranih izvora, obično su u upotrebi dva stila ili sistema. Prvi sistem je \'\'autor - datum\'\' (Harvard sistem, APA i dr.), a drugi je numerički sistem (Oxford Style). Tri su osnovne razlike između ovih sistema:
• način citiranja materijala u tekstu
• mesto datuma objavljivanja u referenci
• način uređivanja liste referenci.
Iako će se studenti u svom budućem radu sresti sa oba sistema (\'\'autor - datum\'\' i numerički sistem) u izradi stručnih radova, opredelili smo se da vam u ovom uputstvu predstavimo numerički sistem navođenja bibliografskih podaka.

U nastavku prikazujemo kako se navodi literatura i drugi izvori (stručni časopisi, zbornik radova, Internet strane i dr.)

1. Navođenje knjige (monografije)
jedan autor:
1. Kastratović, E. Osnove menadžmenta sa menadžmentom u sportu. Beograd: Institut za razvoj malih i srednjih preduzeća, 2004.
2. Kotler, P. Marketing management. Eleventh edition. New Jersey: Prentice-Hall, 2003.
dva autora:
3. Schiffman, G. and Kanuk, L. Consumer Behavior. Fifth edition. New Jersey: Prentice Hall, Englewood Cliffs, 1994.
tri autora:
4. Cutlip, S., Center, A., Broom, G. Effective Public Relations. New Jersey: Prentice-Hall, 1985.
više od tri autora:
5. Dibb, S. et al. Marketing, Concepts and Strategies. European edition. Boston: Houghton Mifflin Company, 1990.
urednik (priređivač, redaktor)
6. Baumer, D. (ed.) Cyberlaw and E-Commerce. Boston: McGraw Hill, 2002.
7. Petković, B. (Ur.) Odnosi s javnošću (studijski materijal). Beograd: Visoka strukovna škola za preduzetništvo, 2008.

Ukoliko nedostaju neki podaci, a koji se inače navode u bibliografskoj referenci, onda se koriste sledeće skraćenice:
s.i. (lat. sine loco - bez mesta) koristi se ako nema tačnog podatka o mestu izdavanja;
s.a. (lat. sine anno - bez godine) koristi se ako nema tačnog podatka o godini izdavanja;
s.n. (lat. sine nomine - bez imena izdavača) koristi se ako nema podatka o izdavaču;


2. Članak u časopisu
8. Geus, A. \'\'Planning as Learning.\'\' Harvard Business Review, mart/april 1998.
9. \'\'The Final Frontier\'\' The Economist. February, 1993.
10. Inić, B. \'\'Moć imidža\'\' Direktor br.5, 1996.
3. Saopštenje u zborniku konferencije, simpozijuma ili kongresa
11. Paunović, S. \'\'Obrazovanje za preduzetništvo i razvoj intelektualnog kapitala\'\' Zbornik radova/Naučni skup Knowledge Management,Beograd 26. februar 2003.Beograd: Univerzitet \'\'Braća Karić\'\', Fakultet za menadžment, 2003.
12. Petković, B. \'\'Upravljanje marketingom u sportskim organizacijama\'\' Zbornik radova/III međunarodna konferencija \'\'Menadžment u sportu\'\', Beograd, 11-12. maj 2007. Beograd: Univerzitet \'\'Braća Karić\'\', Fakultetet za menadžment u sportu, 2008.
4. Navođenje diplomskih, magistarskih ili doktorskih radova
13. Davidović, Z. Menadžment Pravne uprave Ministarstva odbrane Republike Srbije. Diplomski rad. Beograd: Visoka strukovna škola za preduzetništvo, 2008.
14. Kecman, N. Specifičnosti finansiranja malih i srednjih preduzeća. Magistarski rad. Beograd: Ekonomski fakultet, 2006.
15. Prica, I. Kvantitativne metode analize u sektoru finansijskih usluga. Doktorska disertacija. Beograd: Ekonomski fakultet, 2007.
5. Internet (Website)

Nije uslov, ali ako je moguće treba navesti i mesto (broj) strane citata na Internet stranici.

Primer:
1. Brkić, S., Mehić, E., Kenjić, V. Uputstvo za izradu seminarskog i diplomskog rada.
http://www.efsa.unsa.ba/ef/dokumenti/edicija/Uputstvo (4. avgust 2008.)
2. Visoka strukovna škola za preduzetništvo. Standardi za pisanje diplomskog rada. http://www.vssp.edu.rs/documents/download. (23. avgust 2008.)

6. On-line časopis
\'\'Osnovano udruženje društveno odgovornih kompanija\'\', Biznis i finansije, 4. jun 2008., http://www.bif.co.yu (22. avgust 2008.)

Prikazi (ilustracije)

Prikazi kao sastavni deo rada, obično su najbolji način da se jednostavnije i sažetije predstave činjenice koje podržavaju argumente autora. Kako bi se na adekvatan način predstavile informacije (najčešće grafički) i tako razjasnila određena pojava, u stručnim radovima, osnovni tekst dopunjavamo raznim tabelama, slikama, šemama, dijagramima i grafikonima.
• Tabele - dobijeni metodički podaci se obrađuju, grupišu i razvrstavaju po kolonama i redovima, radi preglednosti određenih karakteristika posmatrane pojave;
• Slike i šeme - najčešće se odnosi na jednostavno predstavljanje, pomoću crteža, različitih pojava, postupaka i odnosa između njih, u zavisnosti od kreativnih rešenja autora.
• Grafikoni i dijagrami - radi se o grafičkom prikazu pojava (npr. prikaz količina, odnosa, kretanja, finansijske kalkulacije i sl.) pomoću geometrijskih linija i figura. Pošto postoji mnogo načina da se određene pojave grafički prikažu, njihov izbor će zavisiti od potrebe da se veze između posmatranih pojava posebno naglašavaju (više od ostalih).

Svaki prikaz treba da ima svoj redni broj i naslov, oznaku izvora podataka i eventualne napomene. Ako se u prikazima navode podaci koje je autor sam obradio, potrebno je na kraju izvora u zagradi navesti \'\'obradio autor.\'\' Ako dajemo objašnjenje vezano za naslov ili sadržaj prikaza, koristi se napomena koja se piše ispod prikaza, a pre izvora podataka. Vrstu i redni broj prikaza treba pisati slovima veličine - 12; dok je naslov iste veličine slova, ali boldiran. Izvori i napomene u prikazima pišu se slovima veličine - 10; dok se veličina slova za podatke koji se nalaze u prikazima (npr. tabelama) prilagođavaju prema potrebi - obično se koristi veličina slova - 11 ili 12.

Prilozi (dodatak)

Prilikom izrade seminarskih i diplomskih radova često se javlja potreba da se određeni sadržaji koji imaju značaj za bolje razumevanje rada, ali se ne mogu prikazati u osnovnom tekstu ili nepotrebno opterećuju tekst, dodaju u prilogu rada (na kraju pisanog rada, a pre navođenja literature), kao uputna argumentacija za pojedine stavove, zaključke i zakonitosti. Prilozi sadrže razne šeme, skice, formulare, preglede, anketne upitnike, rezultate statističkih analiza, fotokopije značajnih dokumenata, razne ilustrovane materijale, tabele većeg formata, skraćenice, dodatne tekstove i sve ono što ne može da se uklopi u osnovni tekst, a ima značaj za čitaoca. Svaki prilog treba da ima redni broj, naslov, izvor podataka i eventualne napomene. Pravila pisanja i načina povezivanja teksta sa prilogom ista su kao i kod prikaza.

Završna bibliografija

Završna bibliografija je spisak korišćene literature i drugih izvora pri izradi stručnih radova. Navodi se na kraju rada, u poglavlju koji nosi naziv: LITERATURA. Svi izvori su numerisani rednim arapskim brojevima. Izvore navodimo po azbučnom ili abecednom redu prezimena prvog autora. Ako se isti autor pojavljuje više puta, navode se radovi po godini izdanja (prvo starija, pa mlađa dela). Ako je autor rada nepoznat, umesto prezimena treba napisati naslov rada i ostale podatke. Ako se isti autor pojavljuje prvi put samostalno, drugi put kao prvi autor rada sa dva ili više autora, prvo se navode njegovi samostalni radovi, zatim (urađeno po abecedi prezimena drugoga, trećeg, ...) koautorski radovi. Sve izvore koje smo koristili u prethodnom izlaganju, mogu se videti na primeru spiska literature, koji su poslužili kao deo ilustracije pravilnog navođenja korišćenih izvora. Primer poglavlja LITERATURA, možete videti u nastavku.

LITERATURA


Spisak ilustracija i priloga

Ako tekst seminarskog i diplomskog rada sadrži neku od navedenih vrsta ilustracija (prikaza) ili priloge, potrebno je napraviti njihov spisak (redosled pojavljivanja u radu). U radu se najpre stavljaju popisi pojedinih vrsta prikaza (tabele, slike), a zatim popis priloga. Za svaku vrstu prikaza pravi se poseban spisak. Spisak treba da sadrži redni broj i naziv svih prikaza prema redosledu pojavljivanja u radu.