Rafinerija gasa Elemir

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Jedno od važnijih pitanja današjnice je pitanje energije, kako je dobiti, transportovati, uštedeti, koristiti za potrebe ljudi. Napredak i normalno funkcionisanje svake zajednice limitirano je između ostalog i energijom, pa je razumljiva ogromna pažnja, data tom uvek prisutnom pitanju. Od svih konvencionalnih energetskih resursa najvažniji za ovo područje su nafta, zemni gas i prirodni gas. Njihova eksploatacija omogućava funkcionisanje privrede i zadovoljava potrebe domaćinstva.
Nažalost potrebe za energentima su vremenom sve veće i veće a resursi su ograničeni. Sa tim shodno nam se budi potreba za štednjom i novim metodama, tehnologijama eksploatacije. Jedan od načina kojim se dobija nafta je gas – lift sistem. Ovaj metod je veoma bitan za naše područje Vojvodine, pa je samim tim njegova važnost još veća.
Održavanje ovog sistema zahteva vrlo visok nivo kvaliteta metoda i modela održavanja,opreme i pre svega vrlo visok nivo obučenih kadrova kako bi se eksploatacija ipotrebe korisnika zadovoljile bez zastoja. Inženjeri danas, a pogotovo održavanja, imaju zadatak konstantnog praćenja i primene tekućih tehničkih rešenja. Time bi se zadovoljili osnovni ciljevi eksploatacije nafte i gasa, tj. Smanjenja nivoa otkaza i neplaniranih situacija i izbegavanja materijalne štete što predstavlja direktnu posledicu lošeg održavanja tehničkog sistema.
Pokazalo se da je budućnost usko vezana sa pojmom racionalizacije potrošnje prirodnog gasa u industrijskim pećima, pa je samim tim i tehnologija održavanja industrijskih peći dobila na značaju.
Ovim radom želi da se da doprinos kao i da se postigne jednakost u praćenju svetskih trendova u oblasti održavanja kao i razvoja industrijskih peći jer predstavljaju jedan od osnovnih načina eksploatacije gasa i nafte.
U radu je obraćena pažnja na sve bitnije faktore koji mogu uticati ili neposredno utiču na razvoj u ovoj oblasti, kao što su principi održavanja. Poseban osvrt je dat razvoju i tendencijama razvoja.
Cilj ovog rada praktično bi predstavljalo očuvanje postojećeg tehničkog kapaciteta industrijske peći odložene VidaSill-om, iako takva postrojenja ulaze u zaborav svetskih postupaka u eksploataciji prirodnog gasa uz odgovarajući razvoj održavanja i ostalih faktora biti podjednako moderno i pouzdano eksplataciono sredstvo još dug niz godina.

Rast broja ljudi se naročito povećao od početka industriske revolucije do danas što je posledica osvajanja novih tehnologija. Tehnološkim progresom povećana je sigurnost života i obezbeđeni su bolji uslovi života koji je uslovljavao povećanje potrošnje energije. Energija, uz hranu, vodu i sirovine predstvlja jednu od osnovnih potreba čovečanstva. To se jasno manifestovalo tokom dosadašnjeg istoriskog razvoja, jer je ugalj omogućio industrisku revoluciju, nafta ( i gas ) razvoj mnogih idustriskih grana, posebno saobraćaja i petrohemije, a novi i obnovljivi izvori će omogućiti dalji razvoj društva. Sve veće potrebe u energetici kao i značajne promene koju su se desile i dešavaju se na svetskom tržištu energije i sve veći uticaj proizvodnje i potrošnje energije na životnu sredinu, doprineli su da se danas energetici poklanja posebna pažnja.
U energetici sveta danas dominiraju:
-konvencijalni, neobnovljivi izvori energije fosilnog porekla (ugalj,nafta, zemni gas )
-obnovljivi izvori energije ( energija hidro tokova, energija sagorevanja drveta i biomase, energija vetra, sunčeva energija, geotermalna energija )
Najopštija klasifikacija goriva može se izvršiti prema fizičkim osobinama tj. prema agregatnim stanjima. Po ovoj klasifikaciji goriva se dele na čvrsta, tečna i gasovita. Najveći značaj za industrijsku primenu od čvrstihgoriva imaju ugljevi i njeni derivati, a od gasovitih prirodni gas koji se pretežno sastoji od metana i nešto drugih ugljovodomika. Gasovita goriva imaju niz prednosti nod čvrstim i tečnim gorivom pa se vrši gasifikacija goriva.
Najvažnije karakteristike goriva su sledeće: hemiski sastav, tiplotna moć, temperatura sagorevanja i karakter promena u procesu zagrevanja.

Opis posmatrane organizacije

Vojvodina je 1959 god. odlučila da za potrebe poljoprivrede podigne postrojenje za proizvodnju veštačkih đubriva u Pančevu na bazi prirodnog i kantažnog gasa. Nafta-gas je početkom 1961 god otpočeo izgradnju magistralnog gasovoda Mokrin – Pančevo. Vezano za gasovod iste godine je određena i lokacija Degazolinaže kasnije nazvanom Rafinerija gasa u Elemiru. Postrojenje je izgrađeno 1963 god. projektovala ga je američka firma '' Prichard '' a radove i opremu je isporučila engleska firma “ Edvin Danks “ koje su izabrane na obavljenoj međunarodnoj licitaciji.Iste godine postrojenje je pušteno u rad od kada je praktično u stalnom radu. Postrejenje je projektovano za kapacitet degazolinaže 563000 m3 na dan ( ri pritisku 1 bar na 0C), uz mogući max. Protok od 671000 m3 na dan pod istim uslovima.
Osnovnu sirovinu za postrojenje predstavlja prirodni gas kiji se dobija iz gasnih kondezantnih i gasno-naftnih bušotina. Sirovina se u postrojenjima uvodi preko ulazno-izlazne šahte čija je namena da manipulacijom ventila na ulazu, izlazu i bajpasu gasovoda vršimo prinudno zaustavljanje postrojenja i održavanje pritiska u njemu putem regulacionog vantila ITM – 45.
Tehnološki proces pripreme prirodnog gasa i proizvodnje tečnih gasova obuhvata sledeće operacije: defridaciju gasova, apsorciju na niskoj temperaturi, stabilizaciju bogatog ulja, depsorciju apsorbovanih produkata i refinaciju u rektifikacionom delu.
Proizvodi Rafinerije gasa u Elemiru su: propan, normalan i izo-butan, gazolin i izlazni, deetanizirani, prirodni gas. Dobijeni propan, normajni i izo-butan se skladište u posebne rezervoare, a njihovo mešanje, radi dobijanje smeše tečnog naftnog gasa, vrši se u posebnom rezervoaru pre pretakanja u sredstva za rtansport tačnog naftnog gasa. Smeša propana i butana naziva se tečni naftni gas zbog toga što se na relativno niskom pritisku lako pretvara u tečnost i u takvom stanju transportuje u uskladištava.
U poslednjim rekonstrukcijama primenjena su savremena rešenja u projektovanju, izgradnji, izboru opreme i organizaciji procesa rada. Na isti način smanjen je broj dana zastoja postrojenja za vreme godišnjeg remonta i omogućen je efikasniji rad postrojenja.

Goriva

Gorivom se najčešće nazivaju materije koje se najčešće pri zagrevanju u prisustvu kiseonika intenzivno oksidišu uz oslobađanje velike količine toplote koja se može ekonomično koristiti bilo za zagrevanje, bilo za proizvodnju mehaničke i električne energije. Najveći značaj za industriju imaju goriva sa velikim sadržajem ugljenika i vodonika. Prema poreklu goriva se dele na prirodna i prirodna fosilna. U prirodna goriva spada drvo, a u prirodna fosilna sve vrste ugljeva, nafta, prirodni gas, bituminozni škriljci. Prirodna i prirodna fosilna goriva koja se često nazivaju primarna, ne odgovaraju uvek po svom kvalitetu potrebama industrije, pa se stoga podvrgavaju specijalnim procesima prerade u kojim se poboljšavaju njihove osobine. Goriva dobijena preradom primarnih goriva često se nazivaju veštačka ili sekundarna. U ovu grupu spadaju koks, drveni ugalj, benzol, alkohol, gas iz uglja, derivati nafte,…

Hemijski sastav goriva

Toplotna moć, temperatura sagorevanja i karakter promene goriva u toku zagrevanja zavise u prvom redu od njihovog sastava. Osnovne sagorive komponente goriva su ugljenik i vodonik, pa se u svim gorivima koja se koriste u industriji ova dva elementa nalaze u obliku različitih jedinjenja. Pored ugljenika i vodonika u sastav goriva ulaze i sumpor, azot i kiseonik. Osim toga u gorivima, naročito u čvrstim ima i balstnih nesagorivih komponenata (vlaga i mineralne materije).
Precizna hemijska analiza trebala bi da odgovori na pitanje od kojih se jedinjenja i u kojim količinama sastoji dato gorivo. Bez obzira na značaj ovog pitanja, do danas ne postoji metoda koja bi u svim slučajevima mogla da odgovori na njega. Razvojem gasne hromatografije omogućene su kvantitativne i kvalitativne analize različitih ugljovodonika. Najčešće se može izvršiti analiza gasovitih goriva. Gasna hromatografija omogućuje da se porede komponente koje ulaze u sastav tečnih goriva dobijenim preradom nafte. Ugljevi su može se reći sastavljeni od nepoznatih hemijskih jedinjenja.

Elementarni sastav goriva se najčešće izražava na sledeća tri načina:
1.Sastav sagorljivog dela goriva,
2.Sastav suve materije goriva,