Radni odnos u organima uprave

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Radni odnos u državnim organima je u odnosu na druge vrste radnih odnosa veoma specifičan, pa se s toga u pravnoj literaturi uglavnom izučava u okviru posebnih vrsta radnog odnosa ili kao 'pojavni oblici radnog odnosa'. Smatramo da su specifičnosti pojedinih instituta radnog prava koje su prisutne kod zaposlenih u državnim organima nužne i neophodne. Predlažemo da se izvrše neophodne promene koje će na adekvatan način regulisati radnopravni status zaposlenih, izabranih i postavljenih lica u državnim organima. Statusna pitanja zaposlenih u državnim organima moraju se regulisati na način kako je to postupljeno u uporednom radnom pravu. Mora se jasno odrediti priroda rada zaposlenih.

Da li je reč o radnom ili službeničkom odnosu. Ako je potrebno, treba doneti više zakona kojima se regulišu prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u državnim organima. Očekujemo da će i razmišljanja koja su saopštena u ovom radu biti mali doprinos za sprovođenje neophodnih reformi u ovoj važnoj oblasti rada.

ORGANI DRŽAVNE UPRAVE

Pod uređenjem organa državne uprave podrazumeva se uređenje ministarstava, organa uprave u sastavu ministarstava, posebnih organizacija, upravni okruzi i unutrašnje uređenje organa državne uprave članovi (članovi čč. do 44. Zakona).

Ministarstva se formiraju prema resornoj varijanti realnog principa, odnosno za obavljanje poslova državne uprave u jednoj ili više međusobno povezanih oblasti. Takođe, ministarstvo pripada tipu inokosnog organa, kojim rukovodi ministar, koji može imati jednog ili više državnih sekretara i pomoćnika ministra i sekretara ministarstva, kao i posebne savetnike. Status funkcionera imaju samo ministar i državni sekretar, koji je zakonska novina i njegova dužnost prestaje sa prestankom dužnosti ministra.

Ministarstvo može imati jedan ili više organa uprave u svom sastavu, koji se obrazuju za izvršne, odnosno inspekcijske i sa njima povezane stručne poslove, ako njihova priroda ili obim zahtevaju veću samostalnost od one koju ima sektor u ministarstvu. Vrste organa uprave u sastavu su: 1) uprave (za izvršne i njima povezane inspekcijske i stručne poslove), č) inspektorati (za inspekcijske i sa njima povezane stručne poslove) i 3) direkcije (za stručne i sa njima povezane izvršne poslove koji se, po pravilu, odnose na privredu). Organom uprave u sastavu ministarstva rukovodi direktor, koji za svoj rad odgovara ministru. Mada poslove iz svog delokruga organ uprave u sastavu ministarstva obavlja samostalno, on nema isti status u sistemu državnih organa, kakav ima samostalni organ, jer ministar usmerava rad organa uprave u sastavu ministarstva, donosi propise iz njegovog delokruga i predstavlja ga pred Vladom i Narodnom skupštinom.

Relativizovanje monotipskog organa za vršenje poslova državne uprave, pored organa uprave u sastavu ministarstva, doprinose i posebne organizacije, koje se obrazuju za stručne i njima povezane izvršne poslove, čija priroda zahteva veću samostalnost od one koju ima organ uprave u sastavu ministarstva. Posebne organizacije se obrazuju kao: 1) sekretarijat (za stručne poslove značajne za sve organe državne uprave i sa njima povezane izvršne poslove) i č) zavodi (za stručne poslove koji iziskuju primenu posebnih metoda i saznanja i sa njima povezane izvršne