Radna mesta sa povećanim rizikom

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Radnici na teškim, štetnim i opasnim poslovima, ali i oni čije su profesije ograničene sa navršenim određenim godinama života i opadanjem fizioloških funkcija imaju pravo na uvećanje staža, kako bi ranije ostvarili penzije i bar donekle sačuvali svoje zdravlje. Naravno svaki posao nosi neki rizik, neki imaj uveći a neki imaju manji rizik.

U ovom seminarskom ćemo obraditi neke od rizičnijih poslova koji mogu da se nađu svuda oko nas!

Radno mesto jeste prostor namenjen za obavljanje poslova kod poslodavca (u objektu ili na otvorenom kao i na privremenim i pokretnim gradilištima, objektima, uređajima, saobraćajnim sredstvima, i sl.) u kojem zaposleni boravi ili ima pristup u toku rada i koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca

Radno mesto sa povećanim rizikom jeste radno mesto utvrđeno aktom o proceni rizika na kome, i pored potpuno ili delimično primenjenih mera u skladu sa ovim zakonom, postoje okolnosti koje mogu da ugroze bezbednost i zdravlje zaposlenog;

Radna mesta sa povećanim rizikom

Rad na građevini opasan po život

Rad u građevinarstvu je jedna od najrizičnijih delatnosti u pogledu povređevinja i ugrožavanja zdravlja radnika. U tržišnim uslovima, neophodno je utvrđivanje odgovornosti subjekata i učesnika u ovoj delatnosti. Povećanje kvaliteta zaštite rada postaje jedan od primarnih aspekata poslovanja. Razvoj kvaliteta doprinosi efikasnijem korišćenju proizvoda i usluga, ali i radu zaposlenih u bezbednijim i humanijim uslovima u kojima se upravlja rizikom.

Porast neželjenih događaja i težina posledica u pogledu zaštite na radu, zahtevaju izradu plana i programa u cilju smanjenja. Poseban značaj imaju tehničko tehnološka i ekonomska uloga u fazi projektovanja. Analiza posledica nepoželjnih i udesnih događaja u radnoj sredini, pokazala je da se primenjuje tek po nastanku neželjenih događaja. Najveći broj propusta nastaje u pojedinim fazama izgradnje objekata: istraživanju, razvoju, projektovanju, gradnji, kao i u fazi korišćenja i održavanja.
Imajući u vidu relativno teške uslove rada, zaštita na radu u građevinarstvu ima poseban značaj za sve one koji su angažovani na gradilištu.

Zakoni

Nacionalni propisi koji regulišu oblast zaštite na radu u građevinarstvu su:
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, sadrži niz novina koje su u skladu sa zahtevima Direktive 89/391 EEZ, u pogledu prava, obaveza i odgovornosti pojedinih subjekata, i to:
procena profesionalnog rizika; veće obaveze poslodavaca; veće učešće radnika; pismeno imenovanje izvršioca poslova zaštite a radu; stručni ispit za lica koja obavljaju poslove zaštite na radu; licence za ovlašćena pravna i fizička lica za obavljanje određenih poslova zaštite na radu: neposredna saradnja sa organima inspekcije rada; osiguranje za slučaj nadoknade štete prouzrokovane povredom na radu i profesionalnom bolešću; veće novčane kazne zbog neprimenjivanja Zakona. Zakon o radu je značajan sa stanovišta zaštite na radu zbog garancije ovog prava svim zaposlenim, utvrđivanja mogućnosti skraćivanja radnog vremena na rizičnim radnim mestima, posebne zaštite osetljivih kategorija radnika (žena, omladine i invalida), kao i z bog regulisanja uslova rada sindikalnih i poslodavačkih asocijacija, kolektivnog pregovaranja, zaključivanja kolektivnih ugovora i ugovora o radu (kojima se utvrđuju uslovi rada).

Zakon o zdravstvenom i penzijskom osiguranju, kojim se regulišu prava radnika za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, odnosno obezbeđuju socijalnu sigurnost za vreme nesposobnosti za rad zbog nastupanja ovih slučajeva. Važećim propisima, međutim, nije regulisana i nadoknada štete radniku, tako da će ovo potraživanje i dalje moći da ostvaruje putem građanske parnice pred nadležnim sudom.

U građevinarstvu značajna je i primena Zakona o planiranju i izgradnji jer bezbednost objekata u velikoj meri zavisi od planiranja i ugradnje mera zaštite prema nameni objekata i očekivanim rizicima u toku njegovog korišćenja.

Podzakonskim propisima koje na osnovu zakona donosi ministar nadležnog ministarstva za poslove rada, propisuju se konkretne mere zaštite na radu, način i postupci rada kao i tehnički normativi čija je primena značajna za zaštitu na radu. Postoji veliki broj ovakvih akata - pravilnika. Od sada važećih, najznačajniji za ostvarivanje zaštite na radu u građevinarstvu su:

-Opšti pravilnik o higijenskim i tehničkim zaštitnim merama pri radu
-Pravilnik o ZNR pri izvođenju građevinskih radova
-Pravilnik o sadržaju elaborata o uređenju gradilišta
-Pravilnik o merama i normativima ZNR i ličnoj zaštitnoj opremi