Radjanje savremene Geografije II

Историјски оквир:

Супарништво импријалистичких сила

Крајем XIX века долази до велике транзиције како у Европи,тако и у свету.Јављају се силе као сто су:Сједињене Америчке државе,Немачка Конфедерација,Италија,Јапан,Велика Британија са Индијом,Француска са Канадом и друге.
Долази до развоја нових технологија-железница и телеграма што је допринело развоју индустрије,банкарства али и социјалних промена јер се појављује хијерархија у тадашнјем друству између политичара и радничке класе.
Што се Европе тиче,уочавамо више империјалистичких сила:Аустро-Угарску монархију (Мађарска,Аустрија,Чешка,Пољска,и део Јужно словенских народа-Срба и Хрвата).
Затим Отоманско царство које је власт држло над Грцима,Србима,Румунима и Бугарима.
Руска империја:Пољска,Урајина,Финска,Балтичке и Закавкаске земље.
Због превеликог броја империја на тлу Европе,која је на остатак света,изузетно мала,долази до превирања и нетрепељивости међу народима.
У Русији почиње Октобарска револуција,Отоманско царство губи територије,док на подручију Аустро-Угарске у Сарајеву почиње Први Светски рат који се проширио на остатак света.Разлог је наравно зеља за влашћу,територијом,јефтином радном снагом и природним богатствима.

Први светски рат

Први светски рат трајао је од 1914.године до 1918.године.
То је један од највећих оружаних сукоба у историји.
Непосредни повод за почетак Првог светског рата био је атентат на Аустро-Угарског престолонаследника Франца Фердинанда.Овај атентат је у Сарајеву 28.јуна 1914.године извршио деветнаестогидишњи Србин Гаврило Принцип.
Пошто се рат брзо сирио Европом,а постепено захватао и остале континенте попримио је обележја светског сукоба.У рату је учествовало 36 држава.
Главно ратиште било је у Европи,а постојало је више ратишта тзв.фронтова.Најзначајнији фронтови били су:Западни,Источни,Италијански и Балкански (Солунски).
Западни фронт био је главни фронт на којем су се сукобиле Немачка и Француска војска,протезао се у облику слова С,од Ламанша на северу до Швајцарске границе на југу,на укупној дузини од око 760км.
Истоцни фронт био је проходнији.
У Првом светском рату постојала су два савеза:Атланта и Централне силе које су се међусобно бориле за превласт у свету.
Атланти су приступиле:Италија,Румунија и Грчка (1916),Сједињене Америчке државе (1917),Кина и Јапан,а савезу Централних сила Турска и Бугарска.
У пролеће је потписан мир између Русије,Немачке и Аустро-Угарске у Брест-Литовску.
Упркос прекиду рата на Источном фронту Немачка и ако већ исцрпљена,започиње последњим снагама офанзиву али она се завршава неуспехом.
Немачка је 11.новембра 1918.године била принуђена да склопи примирије,а тиме су ратна дејства прест Мировни уговор је потписан 28.јуна 1919.године у Версају.
ала.



Североисточни морски пролаз

Роалд Амундсен
(1872-1928)



Роалд Амундсен је био норвершки истразивач поларних предела.Амундсен је рођен у породици норвершских бродовласника и капетана.Инспирисан експедицијом Фријатора Нансена на Гренланд 1888.године одлучио је да свој зивот посвети истразиванју.Године 1903 Роалд је кренуо у освајанје северозападног морског пролаза како би истраживао северни магнетски пол и уочио његова кретања.И успео је у томе.1906. године је заврсио путовање доласком на Аљаску и од тада су Амундсена сматрали херојем.






Друга пропорција његовог обиласка света
(СЕВЕРОЗАПАДНИ МОРСКИ ПРОЛАЗ)



Године 1918. Амундсен креће из Норвершке са бродом који је назвао Мод на Аљаску али овај пут преко североисточног морског пролаза користећи артичке струје за аннос како би лакше дошао до северног пола.Међутим није успео јер му је поларни лед онемогућио даљи пролаз.
Ипак он је стигао до Аљаске,али путем Сибирске обале1920-те године и на тај начин извршио путовање северо-источним пролазом.Он је био друга особа која је урадила ово(први је био Норденскјолд).


Роалд Амундсен
(1872-1928)

Роалд Амундсен је био норвершки истраживач-пустолов.Рођен је 1872.године у Норвершком граду Борг.Био је студент медицине на медицинском факултету у Кристијани,али не дуго од 1894. до 1892.У периоду од 1894 до 1899. пловио је на бродовима као морнар,а касније као навигатор.Занимали су га Северни и Јужни пол,где је најчешће врсио експедиције.Прву експедицију је извео у периоду од 1903. до 1906.год.Циљ те прве експедиције био је одређивање положаја Северног магнетног пола.Пловећи на гигантском броду “Јоа“ први је препловио Северозападни пролаз од истока према западу тј.од Гренланда до Аљаске.Провео је три зиме на том броду заједно са члановима своје посаде.Тада је обавио битна геомагнетна истраживања,наносивши на карту око острва Канадског архипелага.Следећа експедиција је трајала од 1910. до 1912. год.Тада је пловио бродом“Фран“ у циљу да открије Јужни пол.У јануару 1911.год искрцава се на Росову ледену баријеру и креће са четворицом људи из своје посаде ка дубини Антарктиде.У децембру те године,тачније 14-ог,први стиже на Јужни пол престигавши експедицију Р.Ф.Скота чак за месец дана.Тада је открио планине Краљице Мод.На истоименом броду запловио је и 1918.године Североисточним пролазом у нади да ће поновити пловидбу Ф.Нансена.После две године прешао је пут од Норвершке до Беринговог пролаза у који је ушао 1920.Између 1923. и 1925.год. неколико пута је покусао да достигне Северни пол.Заједно са Италијанским инжињером У.Нобилом 1926.године уз помоц диризабла „Норге“извео је свој први трансарктички полет од Спицберга до Аљаске прелетевши преко Северног пола.Године 1928.летео је хидроавионом са циљем да пронађе изгубљену експедицију италијанских научника који су се заједно са У.Нобилом упутила ка Северном полу.Дозивео је несрећу и погинуо у Баренцовом мору.
У његову част море,планина и научна станица на Антарктику су добиле име по њему,а такође и залив и котлина у Северном леденом океану.








Роберт Едвин Пири
(1856-1920)

Роберт Едвин Пири био је амерички истраживач и путник,а 1911.год. постаје адмирал.Родђен је 1856.године у Пенсилванији,по образовању био је инжињер и радио је у централној Америци на исраживачким радовима при изградњи Никарагванског канала.Био је заинтересован Арктиком и остатак свог живота посветио је истраживању истог..Године 1886.креће на истраживање Гренланда и продире 190 км у дубину острва.После 6 година креће на пут са псећим запрегама у правцу запада ка истоку где је пресекао северни део Гренланда,открио полуострво које је касније названо Пиријева земља,и вратио се на западну обалу истим путем.У периоду од 1893. до 1902.године извршио је неколико прелазака преко Гренланда.Године 1900.избио је на најсевернији део Гренланда и тако је установио да је у питању острво.Покушао је неколико пута да са псећим запрегама доспе до Северног пла и то му је пошло за руком ,тако је 16 априла 1909.године успео да дође до тог дела Земљине кугле.Већи део пута су му прокрчиле помоћне екипе,али је он са још четворицом пратиоца сам досегао до последње етапе Северног Пола.

Џејмс Кук
(1728-1779)
Џејмц Кук је био енглески морепловац који је извео чак три пловидбе око света.Рођен је у месту Мортон,Јоркшир.Радио је као слуга на трговачком броду,па је године 1755.прешао у војн флоту где је учествовао у Седмогодишњем рату и тада је добио звање официра.Интересовале су га геометрија и астрономија којима је поклањао пажњу у слободно време.Истраживао је Нови Зеланд,открио је пролаз између његовог Јужног и Северног острва који је касније добио назив Куков пролаз.Такође је утврдио да Ноови Зеланд није део јужног континента како је то тврдио А.Ј.Тасман,него је то засебно двојно острво.Касније је открио источну обалу Аустралије и након тога се вратио у Енглеску.Између 1772 и 1775.године редводио је групу истраживача са циљем да пронађу јужни континент.Пошсто је бродовима „Ресолутион“ и „Адвентуре“ неколико пута пресекао Јужни поларни круг не нашавши Јужни континент,за који је изјавио да га је било скоро немогуће наћи.За време те експедиције пронађена су Јужна Сандвичка острва,Острва Нова Каледонија,Нортфолк и Јужна Џорџија.На треће путовање кренуо је бродовима „Ресолутион“ и „Дисковери“ 1776.године са намером да истражи северне делове Тихог океана и нађе Северозападни морски пут.Обишавши Африку,Кук је дошао до Новог Зеланда и одатле је запловио ка северу.Открио је део Хавајских острва и уз обалу Северне Америке дошао до Беринговог мора.Кроз Берингов пролаз је упловио у Северни ледени океан,али је због велике количине леда морао да одустане и да се врати.Вратио се 1778. на Хавајски архипелаг и завршио је са његовим открићима.Кук је редовно писао извештаје са својих експедиција и све је то оставио у 3 књиге:“Извештај са пута око света у периоду од 1768. до 1771.“;Путовање ка Јужном полуи око света (1777)“;“Путовања ка Пацифику“.Сва Кукова открића у Тихом океану представљају велики допринос географској науци.У Кукову част се назива планина на Јужном острву Новог Зеланда,група острва у Тихом океану и залив на Аљасци.
Роберт Фалкон Скот
(1868-1912)


Роберт Фалкон Скот је био енглески путник,научник и истраживач који се бавио истраживањем Антарктиде.Он је рођен у Девенпорту и као младић почиње да служи у флоти.За време свог првог путовања на Антарктиду 1901.године открио је полуострво Едварда VII,истражио је унутрашње делове Викторијине земље и Росову ледену баријеру.Тада је открио и фосилне остатке на Антарктиди који су припадали терцијалној флори,што је био доказ да је у геолошкој прошлости клима била знатно топлија.Са групом научника,међу којима је био и Џ.К.Симпсон.предузео је 1910.године другу експедицију на Антарктиду.Презимили су на Викторијиној земљи,па су тек 1.новембра 1911, Скот и четри сапутника,заједно са псећим запрегама и понијима,запутили ка Јужном полу.Због сурових услова и угинућа животиња за вучу они су спро напредовали,тако да су на Јужни пол стигли 18-ог јануара 1912.године;месец дана после Амундсена.Враћајући се цела експедиција је преминула,услед премора и глади,и то на само 18км од спасоносне базе.У част Р.Ф.Скота његово име носе планине и два ледник на Антарктиди .

Мил Хју Роберт
(1861-1950)

Британски географ и метеоролог имао је велики утицај на реформу предавања географије и на развој метеорологије.Стекао је образовање на Универзитету и Ендинбургу,дипломирао је на хемији(1883.)год. И специјализирао хемију морске воде,сто му је био и докторски рад(1886.).Своје познато дело „Језера Енглеске“ написао је 1895.год.1892.године је стављен на место библиотекара Краљевског географског друштва-постао је стетски признат експер за океанологију и истраживања Антарктика.Кроз дело „Краљевство природе“(1891) утицао је на реформу предавања геограерије.1902.-1907.године постаје председник Краљевског метеоролошког друштва и самим тим има дубок утицај на равој метеорологије за ста је добио медаљу,коју му је доделило друштво.Милове публикације су:“Савети професорима и студентима о избору географских књига за читање са класификованим листама“(1897).;“Нови предели“(1900):“Опсада Јужног пола“(1905).




Семпл Елен Черчил
(1863-1932)



Амерички географ,представник геодетерминистичког правца.Студирао је у Њујорку,а касније је прешао на Универзитет у Лајпцту код немачког ортопогеографа Ф.Рацела.Предавала је на више универзитета:Оксфорд,Колумбији,Колораду.Сматрала је да природна средина детерминише људску историју и културу.Сматрала је да облик организације друштва и њихове карактеристике зависе од природних фактора:климе,земљишта,воде и др.Истакла је да човек није активан елемент природе,већ се њој само прилагођава.Њени познатији радови су:“Историја Америке и њен географски положај“(1903.);“Утицај географске средине“(1911);“Географија Медитерана“(1931).








Алфред Хетнер
(1859-1941)


Немачки географ,рођен у Дрездену.1894. постао је професор Лајпцишког,а од 1899.-1928.г. Хајделбергшког универзитета.Путовао је по Јужној Америци(1882.-1884.-1888.-1890.),посетио је Колумбију.Перу,Чиле,Боливију,Бразил.Путовао је по Египту(1908.)Алжиру и Тунису(1912.).По Јужној и Источној Азији(1913-1914.).Извадио је истраживања у земљама Средње и Источне Европе.Проучавао је рељеф Саксонске Швајцарске.Основни научни радови посвећени су регионалној географији,геоморфологији,климатологији,географији човека,методици предавања,историји и методологији географије.Изградио је метофизичку методолошку концепцију географије.Географију је сврстао у просторне хронолошке науке.Сматрао је да се задатак географије састоји само у откривању просторних односа и веза предмета и појава на површини Земље,без истраживања њиховог садржаја и развоја.Човека је посматрао као компоненту географског ландшафта,одвојено од друштва и закона његовог развоја.Његова дела су:“Географија,њена историја,суштина и метода“(1927).;“Упоредна Географија“(1933-1935).“Општа антропогеографија“(1947.) и многе друге.