PBM sistemi

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.

U ovom radu su prikazane mogućnosti automatizacije upravljanja multiservisnim mrežama zasnovanim na tehnologiji Internet protokola (IP), pomoću unapred definisanih skupova pravila – politika upravljanja. Ukazano je na vezu automatizovanog upravljanja, zasnovanog na politikama, sa ITU-T TMN arhitekturom upravljanja mrežom. Prikazan je okvirni rad IETF-a za automatizovano upravljanje mrežom pomoću odgovarajućih politika (PBM – Policy Based Management) iopisane suinformaciono – komunikacione tehnologije koje se mogu koristiti za implementaciju PBM modela. Zatim je prikazan primer prezentacije sporazuma o nivou servisa pomoću PBM alata. Takođe je opisan primer PBM sistema (informacioni model i programski jezik) za upravljanje kvalitetom servisa u IP mrežama sa diferenciranim servisima.

Nova generacija multiservisnih telekomunikacionih mreža sa tehnologijom Internet protokola (IP) podrazumeva umrežavanje različitih administrativnih domena sa heterogenim mehanizmima obezbeđivanja kvaliteta servisa (QoS, Quality of Service), što može imati za posledicu ograničenja u skalabilnosti i efikasnosti mreže. Poseban problem predstavlja razvoj sistema za integrisano upravljanje mrežom. Među smernicama IETF iz 2004. godine je istaknuto da „upravljanje mrežom, a ne pojedinačnim uređajima, zahteva sposobnost sistema da posmatra mrežu kao veliki distribuirani sistem“ [1]. U cilju rešavanja ovog problema, razvijen je pristup PBM (Policy Based Management), koji omogućava automatizovano, centralizovano i dinamičko upravljanje mrežom zasnovano na skupovima pravila – politikama.
Politika upravljanja predstavlja plan provajdera, organizacije ili korporacije za realizaciju određenih ciljeva. Taj plan obuhvata specifikaciju ciljeva i pridruženog skupa akcija koje treba preduzeti za njihovu realizaciju, a može da odražava i uslove sporazuma o nivou servisa (SLA, Service Level Agreement) između provajdera i korisnika. Politika upravljanja se definiše skupovima pravila, pomoću kojih se upravlja odlukama o ponašanju mreže ili grupe elemenata mreže, resursima mreže, servisima i grupama korisnika.
Glavni koncept PBM-a jeste opisivanje ciljeva („šta“), a ne procedura („kako“), što je slučaj sa tradicionalnim tehnikama upravljanja. Upravljanje višedomenskom mrežom predstavlja kompleksan i težak zadatak. Veliki je problem i pronalaženje ljudi sa odgovarajućim znanjem, koji bi mogli da upravljaju sve komplikovanijim mrežnim tehnologijama. PBM pojednostavljuje i automatizuje administrativne poslove u mreži, s obzirom na to da se politike koje unosi administrator u mrežu predstavljaju poslovnim jezikom.
Cilj ovog rada je da se ukaže na mogućnosti implementacije koncepta PBM u višedomenskoj IP mreži sa diferenciranjem servisa po klasama kvaliteta.
Rad je organizovan na sledeći način: u drugoj glavi su opisane osnovne karakteristike IP QoS arhitekture diferenciranih servisa; u trećojglavi je predstavljena veza ITU-T TMN (Telecommunication Management Network) arhitekture upravljanja i hijerarhijskog modela upravljanja QoS pomoću odgovarajućih politika; u četvrtoj glavi je predstavljen okvirni rad IETF-a za PBM i arhitektura PBM-a. Takođe su opisaneinformaciono–komunikacione tehnologije (ICT) koje se mogu koristiti za implementaciju PBM-a – protokoli i objektno orijentisani programski alati. U petoj glavi je prikazan primer prezentacije sporazuma o nivou servisa pomoću PBM alata. U šestoj glavi opisan je primer PBM sistema (informacioni model i programski jezik) za upravljanje kvalitetom servisa u IP mrežama sa diferenciranim servisima. Sedma glava obuhvata zaključna razmatranja.

1.1 2. ARHITEKTURA DIFERENCIRANIH SERVISA

IETF arhitektura diferenciranih servisa (DiffServ, Differentiated Services [2]) zasniva se na pravilu da paketi koji imaju slične zahteve za QoS mogu da budu grupisani u jednu klasu, iako pripadaju različitim tokovima saobraćaja. Svaki IP paket markira se uz pomoć određenih bita u zaglavlju (DSCP, Differentiated Services Code Point) čime se definiše klasa kojoj pripada, odnosno tzv. Per-Hop Behavior (PHB) u svakom čvoru. PHB određuje prioritet, najveće kašnjenje usled obrade u čvoru, dodeljeni propusni opseg i verovatnoću odbacivanja paketa. Složene operacije kao što su klasifikacija i kondicioniranje saobraćaja izvršavaju se u graničnim čvorovima u kojima je broj tokova IP saobraćaja relativno mali. Ruteri jezgra opslužuju pakete samo na osnovu klase saobraćaja, tj. vrednosti polja DSCP. Definisana su tri tipa PHB:
1)Servis sa ubrzanim prosleđivanjem (EF PHB, Expedited Forwarding, RFC standard 3246) namenjen za aplikacije koje su osetljive na kašnjenje i džiter. Ovaj servis se u literaturi naziva i premium.
2)Servis sa sigurnim prosleđivanjem (AF PHB, Assured Forwarding, RFC standard 2597) pruža relativne garancije QoS, zasnovane na statističkim preduslovima. Moguće je definisati više klasa, unutar kojih se određuju prioriteti odbacivanja paketa u uslovima opasnosti od zagušenja mreže. Klasifikacija saobraćaja preporučena standardom obuhvata četiri klase i tri prioriteta odbacivanja saobraćaja unutar svake klase. Postoje i druge mogućnosti klasifikacije saobraćaja, kao što je, na primer, projektovanje tzv. „Olimpijskog servisa“ sa zlatnom, srebrnom i bronzanom klasom.
3)Servis najboljeg pokušaja (best effort) koji predstavlja predefinisani (default) PHB i odgovara servisu raspoloživom u današnjem Internetu, bez garancija QoS.
Obezbeđivanje QoS i konfigurisanje DiffServ mreže zasnivaju se na primeni mehanizama u korisničkoj ravni – kondicionera saobraćaja, mehanizama za opsluživanje paketa i mehanizama za upravljanje redovima. Obezbeđivanje QoS

Sadrzaj
1 Uvod 3
1.1 2. ARHITEKTURA DIFERENCIRANIH SERVISA 4
1.2 3. MODEL UPRAVLJANJA IP QoS I VEZA SA TMN ARHITEKTUROM 5
2 LDAP PROTOKOL 6
3 COPS protocol 7
4 SNMP protokol 8
4. IETF ARHITEKTURA PBM I TEHNOLOGIJE IMPLEMENTACIJE 10
4.2 5. PREZENTACIJA SLA POSREDSTVOM PBM ALATA 13
4.3 6. PBM SISTEM ZA UPRAVLJANJE QoS U DIFFSERV IP MREŽI 17
4.4 7. ZAKLJUČAK 19
5 Literatura 21